Naslovna / Zdravlje

Šta ako postanemo OTPORNI NA ANTIBIOTIKE?

Priredio/la: P.Ž.
19:00 - 18. 11. 2020.

Povodom Dana racionalne upotrebe antibiotika, 18. novembra, otkrivamo zašto je opasno na svoju ruku piti antibiotike

lekovi Koristite antibiotike samo kada ih vam lekar propiše Foto: Shutterstock

Koliko puta ste na svoju ruku posegli za antibioticima koje ste pozajmili ili sačuvali od prošle prehlade? Da li ste pre toga razmislili koliko baš ti antibiotici zaista mogu da vam pomognu? Da li znate da preterano i nekontolisano uziamanje antibiotika može da dovede do antibiotske rezistencije? Šta to znači i koliko je opasno, kako za svakog čoveka pojedinčano, tako i za celo čovečanstvo – otkrivamo danas povodom Svetskog dana racionalne upotrebe antibiotika.

Otpornost na antibiotike nastaje kada koristimo ovu važnu vrstu lekova i u situacijama kada oni nisu potrebni. Zato je neophodno da znamo šta je antibiotska rezistencija i na koje sve načine možemo da sprečimo njen nastanak.

Šta je antibiotska rezistencija?

Otpornost na antibiotike ili antibiotska rezistencija se stvara kada mikroorganizmi poput bakterija razviju sposobnost da pobede lekove dizajnirane da ih ubiju. To znači da lek nije uspeo da ih eliminiše i da one nastavljaju da se razmnožavaju.

Infekcije izazvane bakterijama otpornim na antibiotike je teško, a ponekad i nemoguće lečiti. U većini slučajeva infekcije koje su postale otporne na antibiotike zahtevaju produženi boravak u bolnici, kao i posebno  praćenje stanja obolelog. Važno je napomenuti da otpornost na antibiotike ne znači da je telo postalo otporno na antibiotike, nego bakterije koje se razmnožavaju u telu.

Svi su podložni antibiotskoj rezistenciji

Otpornost na antibiotike može uticati na ljude u bilo kojoj fazi života. Svetska zdravstvena organizacija ulaže velika sredstva u kampanje koje bi imale za cilj da edukuju što više zdravstvenih radnika i pacijenta o ovoj globalnoj opasnosti, odnosno da ih edukuju kada, kako, kome i koji antibiotik se tačno prepisuje.

Osim toga, antibiotska rezistencija predstavlja veliku opasnost i za poljoprivredu i veterinu. Kako? Samo u 2010. godini na globalnom nivou je utrošeno preko 63,200 tona antibiotika za potrebe stočarstva, čime je premašena količina za ljudsku upotrebu. Međutim, i ova količina antibiotika ipak dođe do čoveka, kao poslednje karike u lancu ishrane.

Zašto su nam važni antibiotici?

Iako niko ne može u potpunosti da izbegne rizik od antiobiotske rezistencije, neki ljudi su ipak u većem riziku da budu pogođeni katastrofalnim posledicima od drugih (na primer, ljudi sa hroničnim bolestima). U savremenoj medicini, antibiotici su jedna od najvažnijih grupa lekova zbog velike efikasnosti u lečenju infekcija. Posebno su važni i u suzbijanju teških infekcija nastalih u bolnicama.

Uspešnost mnogih medicinskih zahvata zavisi od mogućnosti borbe protiv infekcija upotrebom antibiotika, uključujući i transplantacije organa, terapiju karcinoma i lečenje komplikacija hroničnih bolesti poput dijabetesa, astme i reumatoidnog artritisa.

Infekcije poput gonoreje, tuberkuloze, zapaljenja pluća, trovanja Salmonelom i sličnih danas je sve teže, a nekad i nemoguće izlečiti, zato što antibiotici koji su nekad delovali više nemaju efekta na ove bakterije.

Još od otkrića penicilina 1928. godine, svet je upoznat sa antibiotskom rezistencijom. Bakterije su organizmi sa velikom sposobnošću prilagođavanja, tako da se često kombinuju različite terapijske metode kako bi se jedan problem rešio.

Prevencija antibiotiske rezistencije

Potrebno je da budemo odgovorni i sprečimo pojavu antibiotske rezistencije i to na sledeći način:

  • Koristite antibiotike samo kada ih vam lekar propiše, i uvek tačno prema uputstvu, bez skraćivanja terapije prema sopstvenom nahođenju. Budite svesni da se mnoštvo infekcija, pogotovo respiratornih ne leči antibioticima jer ih izazivaju virusi, stoga ne insistirajte na antibiotskoj terapiji prilikom posete lekaru.
  • Nikada ne koristite i ne prosleđujte drugima neiskorišćene tablete antibiotika
  • Naučite da prepoznate rane simptome infekcija i javite se lekaru na vreme
  • Sprečite pojavu infekcija redovnim pranjem ruku i čistom pijaćom vodom
  • Prilikom pripremanja namirnica poput životinjskog mesa, jaja, mleka, vodite računa da su dovoljno termički obrađene jer se u njima mogu nalaziti bakterije koje su otporne na antibiotike
  • Koristite zaštitu pri seksualnim odnosima jer ćete na taj način smanjiti rizik za dobijanje seksualno prenosivih bolesti koje se leče antibioticima.

 

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend