Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Đonovi na cipelama prenose razne vrste bakterija, ali i viruse

Priredio/la: S.M.
11:00 - 09. 10. 2021.

Naučnici su se bavili istraživanjem koliko obuća može da širi razne bakterije i viruse i kako se odnositi sa cipelama u vreme pandemije korona virusa

cipele đon virus Đonovi cipela mogu da šire razne vrste virusa Foto: Shutterstock

Đonovi na cipelama mogu da šire infekciju Clostridioides difficile, ili C. diff, pokazalo je istraživanje tima naučnika sa University of Houston. S obzirom na to da je direktnom dodiru sa tlom, obuća može da prenosi razne viruse, posebno one koji se smatraju zemljišnim organizmima.

Više od 200.000 slučajeva godišnje

Svake godine se, u Sjedinjenim Američkim Državama, na primer, prijavi više od 200.000 slučajeva kod hospitalizovanih pacijenata i to najčešće kod onih koji su u lečenju koristili antibiotike. Istraživači sa University of Houston prikupljali su briseve sa javnih površina, zdravstvenih ustanova i đonova cipela, u periodu od 2014. do 2017. godine. Tom prilikom tim je dobio 11.986 jedinstvenih izolata. Većina (92 odsto) je iz SAD, ali su izolati takođe prikupljeni i u 11 drugih zemalja.

Uzorci su kategorisani iz spoljašnjeg okruženja, privatnih stanova, đonova cipela, javnih zgrada ili ustanova za akutnu negu. U subanalizi rađenoj u Teksasu, đonovi cipela su imali najveću stopu pozitivnosti (45 odsto). Stope pozitivnosti u uzorcima uzetih sa obuće nošene na otvorenom bile su 27 odsto i vrlo slične između privatnih stanova (24 odsto) i zdravstvenih zgrada (24 odsto). Istraživači su brisali vrhove cipela, kao i dno,  i ustanovili da je zagađenost đonova bila i do 50 odsto veća od vrha.

Većina ljudi ne pere đonove

Koautor istraživanja  dr Kevin V. Garey, profesor i predsedavajući na Farmaceutskom fakultetu University of Houston, rekao je da ima smisla da dno cipela prenosi bakterije „jer je rod Clostridium zemljišni organizam“.

– Sve što obično dodiruje tlo će generalno biti nešto što će usput pokupiti spore C. diff.  Takođe, većina ljudi ne pere đonove cipela, napominje dr Garey i dodaje da su najbolji načini za pacijente da izbegnu C. difficile često pranje ruku. Međutim, profesor naglašava da će možda biti potrebne i dodatne mere.

– Kada neko napusti bolnicu nakon što je dobio visokorizične antibiotike, ne mislimo da ga zapravo šaljemo na mesto koje bi moglo imati još veći rizik od spora C. diff infekcije. Po izlasku iz bolnice visokorizičnim pacijentima će možda trebati dalja uputstva o čišćenju podova i površina i skidanju cipela, jer je ova spora sveprisutna. U osnovi je svuda oko nas i širom sveta – rekao je dr Garey.

Dr Heather In, sa University of San Antonio, zapitala se da li bi daljnji podaci mogli pokazati razliku u poređenju briseva na mestima gde je skidanje cipela norma, u odnosu na kulture gde ih većina zadržava na nogama.

Može li obuća da širi korona virus

Još na početku pandemije utvrđeno je da korona virus na nekim površinama živi duže od 9 dana, a u jednom poznatom istraživanju Centar za kontrolu i prevenciju bolesti otkriveno je da je RNK korona virusa preživela na krstarenju broda Diamond Princess 17 dana nakon što su ga putnici napustili u februaru 2020. Istraživanja su pokazala da korona virus može da živi na površinama poput plastike i nerđajućeg čelika do 3 dana. Zbog toga se zdravstvenim radnicima i drugima koji su u svakodnevnom kontaktu sa ljudima za koje se pretpostavlja da su zaraženi korona virusom savetuje da ostave radnu odeću i obuću na posebno mesto sve dok se ne dezinfikuju.

– Verovatnoća da se covid 19 proširi na cipele i zarazi pojedince je veoma mala – smatraju zvaničnici SZO, koja ipak preporučuje, da bi u vreme pandemije  ljudi trebalo da ostavljaju obuću van životnog prostora, odnosno da ne ulaze obuveni po stanu. Ako se pitate da li je bezbedno nositi cipele po svojoj kući nakon odlaska u prodavnicu ili na druga javna mesta, studija koju je sproveo CDC u bolnicama u Vuhanu pokazala je da virus može da preživi na đonovima cipela, međutim, nije jasno da li kapljice ostaju zarazne. Univerzitet Johns Hopkins je pojasnio da je preživeli deo virusa manji od 0,1 odsto početne količine virusnog materijala. Takođe, iako je moguće da virus živi na našim cipelama, malo je verovatno da će se preneti na nas ako ne dodirujemo direktno zaraženo područje, pre svega đonove, a zatim dodirnemo lice. Generalno, savet je izujte cipele pre nego što uđete u svoj dom, poprskajte ih dezinfekcionim sredstvom, odložite na neko mesto određeno za odlaganje obuće i odmah operite ruke.

Uzorkovanje cipela za pronalaženje novih sojeva

Dr Jinhee Jo,  sa University of Houston smatra da bi uzorkovanje cipela moglo biti način za pronalaženje novih i novih sojeva virusa i na taj način bi se moglo pomoći u sprečavanju sledeće velike epidemije.

– Znamo da mere kontrole i prevencije infekcije dobro funkcionišu u bolnici kako bi se smanjila infekcija C. difficile. Mislimo da treba da nastavimo da to radimo, ali i da proširimo mere i na okruženja koja nisu zdravstvena zaštita – smatra dr Jo.

Dr Heather In, sa University of San Antonio, rekla je da je prezentacija bila „prilično fascinantan pogled na to kakva bi uloga životne sredine mogla biti što se tiče zajednice“. Dr In se zapitala da li bi daljnji podaci mogli pokazati razliku u poređenju briseva na mestima gde je skidanje cipela norma, u odnosu na kulture gde ih većina zadržava na nogama.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend