Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Savet lekara kako najbolje da kontrolišete nivo triglicerida i holesterola

Priredio/la: D.T.
15:00 - 18. 09. 2021.

Visok nivo holesterola i triglicerida put su ka kardiovaskularnim bolestima, ali se mogu uspešno kontrolisati 

trigliceridi,holesterol.kontrola Visok nivo holesterola i triglicerida su put ka kardiovaskularnim bolestima Foto: Shutterstock

Izbegavanje duvanskog dima, dovoljno sna, izbalansirana zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost i kontrola stresa nekada nisu dovoljna zaštita od srčanog ili moždanog udara. Visok nivo holesterola i triglicerida su put ka kardiovaskularnim bolestima. Smatra se da se ovi faktori mogu uspešno kontrolisati zdravom ishranom, optimalnom telesnom težinom i normalnim krvnim pritiskom. Ipak, nekada se dešava da i veoma mršave osobe imaju visok holesterol. Rizik raste i sa starošću ili, na primer, hormonskih promena, kod žena u menopauzi.

Na svakih 5 godina proverite lipidni status

Rizik od srčanih bolesti delimično je veći ako su povišeni nivoi holesterola i triglicerida u krvi. Pojedini stručnjaci stoga savetuju i zdravim osobama da na svakih 5 godina, provere nivo lipidnog statusa, kako bi se na vreme uočile neke nepravilnosti u koncentraciji holesterola i triglicerida. Bolesti srca su i dalje vodeći uzrok smrtnosti u razvijenim zemljama sveta. U Srbiji, svake godine, oko 52.000 ljudi umre od posledica nekog kardiovaskularnog oboljenja, što je jedan grad, srednje veličine.

Šta je holesterol i zašto nekada pravi probleme

Holesterol je mekana, supstanca slična vosku, prirodni je deo tela, a pomaže izgradnju zdravih ćelija, hormona. Telo proizvodi sav potreban holesterol, ali ljudi jedu i hranu koja povećava njegov nivo u organizmu. Postoje lipoproteini niske gustine (LDL ili loš holesterol) i lipoproteini visoke gustine (HDL ili dobar holesterol). Povišen nivo LDL  ili „lošeg holesterola“ može da izazove zdravstvene komplikacije kao što su moždani i srčani udar.

Nakupljanje LDL holesterola, vremenom, i posebno kada se uočava i visok nivo triglicerida, može zapušiti arterije plakovima, masnim materijama i dovesti do ateroskleroze. Može doći do slabije snabdevenosti srca krvlju, kao i  mozga i drugih vitalnih organa.

Koji su idealni rasponi holesterola i triglicerida

Problem je što je nekada veoma teško uočiti visok nivo holesterola i triglicerida. Zato je nekada potrebno uraditi test koji se naziva kompletan test holesterola, koji proverava koliko je i koje vrste holesterola u krvotoku.

  • Idealni rasponi za zdrave nivoe holesterola i triglicerida, prema navodima stručnjaka su:
  • Ukupni holesterol: Manje od 200 miligrama po decilitru (mg/dl)
  • LDL holesterol: Manje od 100 mg/dL
  • HDL holesterol: Više od 60 mg/dl (što je veći broj, to je bolje)
  • Trigliceridi: Manje od 150 mg/dL

Osetljive grupe

Ukoliko činite sve da kontrolišete svoj lipidni status, ishranom i vežbanjem, a nivo holesterola i triglicerida je i dalje visok, možda biste morali da počnete da uzimate lekove, preporučuju kardiolozi. Čak i da nemate druge faktore rizika, kao što su pušenje, ishrana puna loših masti i porodičnu istoriju bolesti, savet je da redovno proveravate nivoe holesterola, srčanih testova i krvnog pritiska.

Stručnjaci navode da se starenjem može povećati nivo holesterola, posebno osetljiva grupa su i žene u menopauzi koje se prvi put susreću sa ovim problemima usled promene hormonskog statusa. U slučaju da osetite neke probleme kao što su stezanje u grudnom košu ili borba za dah posle uspinjanja stepenicama, konsultujte se sa stručnjakom.

Lekovi

Lekovi za snižavanje holesterola, kao što su statini, nikotinska kiselina, vlaknaste kiseline i sekvestrant žučne kiseline, mogu sniziti nivo holesterola. Doktori će vas sigurno uputiti na neki od ovih lekova ako imate visok nivo holesterola i druge rizike kao što su visok krvni pritisak ili gojaznost. Kako naglašavaju, pored lekova, nivo holesterola može se smanjiti zdravom ishranom, u kombinaciji sa fizičkom aktivnošću, kontrolom stresa i redovnim noćnim snom.

Fizička aktivnost

Vežbanje je odličan način da kontrolišete holesterol i poboljšate opšte zdravlje, ističu lekari. Preporuka Američkog udruženja za srce je 150 minuta vežbi umerenog intenziteta u toku jedne nedelje. Savetuje se i intervalski trening, na primer pešačenje ili trčanje, što je brže moguće, do jedan minut, posle čega sledi odmor  dok se disanje ne vrati u normalu. Smatra se da ova vrsta aktivnosti snižava nivo triglicerida i povećava „dobre masti“ HDL mnogo više od kontinuirane aktivnosti.

Redovan san

Dubok i miran san od 7 do 8 sati tokom noći je „zlatni lek“ za srce i celokupno zdravstveno stanje. Kada spavamo snižava se krvni pritisak i stabilizuje disanje. S druge strane premalo sna, 6 i manje sati, može da  poveća rizik od visokog holesterola, srčanog udara, slabosti srca, šloga, hipertenzije.

Krvni pritisak

Savet je da redovno proveravate nivo vašeg krvnog pritiska. Normalan krvni pritisak je 120/80. Stručnjaci napominju da visok krvni pritisak ne mora obavezno da bude praćen i visokim nivoom holesterola.

Kontrola stresa

Stres je faktor rizika za srčani udar, pa pokušajte da ga kontrolišete koliko je to moguće. Ukoliko primetite da više jedete ili da odlažete fizičku aktivnost, a u isto vreme ste pod povišenim stresom, znajte da stres koristi vaše slabosti. Pokušajte da se opustite uz jogu, meditaciju ili molitvu, duboko dišite, koristite slobodno vreme kao mogućnost da izađete u prirodu. Bavite se nekom aktivnošću koja vas čini srećnima, družite se, čitajte knjige, slušajte muziku.

Telesna težina

Nastojte da održavate za vas optimalnu telesnu težinu i neka ona bude usklađena i vašoj visini i godinama. Moguće je i da nekada sasvim mršave osobe imaju visok holesterol. Pazite na vrstu hrane koje koristite, ograničite zasićene masti, crveno meso, punomasne mlečne proizvode, trans masti, koje se nalaze u mnogim grickalicama…

Ishrana

Nastojte da jedete dosta voća i povrća, ribe, nemasnih mesa, unosite dovoljne količine omega 3 masnih kiselina kojih ima dosta u orahu, lososu. Preporuka većine stručnjaka jeste mediteranska ishrana – obilje povrća, voća, ribe uz malo mlečnih proizvoda. Birajte orahe, bademe, kako biste smanjili nivo triglicerida i održali zdrave krvne sudove.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend