Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Spazam mišića javlja se usled prekida ili oštećenja nervnih impulsa

Priredio/la: M.R.
17:00 - 13. 09. 2021.

Spazam mišića dovodi do toga da oni postaju kruti u tolikoj meri da ih je nemoguće pomeriti, što može da oteža hod, sedenje, pa i govor

Mišići, spazam Spazam se može javiti u rukama, nogama, ali i u celom telu Foto: Shutterstock

Spastičnost (spazam) mišića je neprijatno i ponekad bolno stanje koje se manifestuje kočenjem mišića udova, ali i u celom telu. Mišići postaju kruti u tolikoj meri da ih je nemoguće pomeriti, i to onda može da oteža hod, sedenje, pa i govor. Često osoba ne može da promeni poziciju i pomeri se sa jednog mesta na drugo bez pomoći. Samo u retkim situacijama ovo stanje može da bude od koristi, kada pacijentima sa poremećajima kretanja mišića omogući položaje za koje inače nemaju snage ni mogućnosti, poput stajanja ili laganog hoda. Spastičnost mišića može da izazove i komplikacije kao što su smrznuti zglobovi ili rane na koži (dekubitusi).

Uzroci spastičnosti mišića

Spazam mišića se javlja kada su nervni impulsi koji kontrolišu kretanje mišića prekinuti ili oštećeni, a mogući uzroci su različiti:

  • oštećenje kičmene moždine
  • povreda mozga
  • bolesti kao što su amiotrofična lateralna skleroza (ALS) i multipla skleroza (MS)
  • udarci i traume
  • cerebralna paraliza
  • nasledne spastične paraplegije
  • adrenoleukodistrofija (ALD) – retka genetska bolest koju prenosi majka na sina (nedostatak mijelina)
  • fenilketonurija – nasledna bolest metaboličkog sistema (nepravilno nagomilavanje aminokiseline fenilalanin)
  • Krabeova bolest (oboljenje mijelinskoh omotača nervnih ćelija mozga i čitavog nervnog sistema)

Budući da hronična spastičnost može da dovede do sindroma smrznutih zglobova, rana na koži i nemogućnosti normalnog funkcionisanja, potrebno je zakazati pregled ukoliko primetite da su vam se pojavili grčevi u mišićima nepoznatog porekla. U opasnosti su, ako se stanje zapusti, skoro svi zglobovi (članaka, kolena, kukova, lakata i ramena).

Najčešći simptomi

Epizode ​​spastičnosti mogu se kretati od vrlo blagih do iscrpljujućih i bolnih. To su:

  • stezanje mišića
  • ukočenost zglobova
  • nehotični trzaji
  • preuveličavanje refleksa i pojačane reakcije na reflekse
  • neobično, izmenjeno držanje
  • izmenjen položaj prstiju, zglobova, šaka ili ramena
  • grčenje mišića
  • nehotično ukrštanje nogu u položaj makazica
  • teškoće u govoru
  • mišićna kontrakcija koja ograničava raspon pokreta zglobova
  • bol u mišićima i zglobovima
  • bol u leđima
  • poteškoće u kretanju

Pridruženi simptomi

Spastičnost može da se javi i kada promenite položaj ili se iznenada pomerite. Uz opisane simptome, javljaju se i:

Ako se grčevi intenziviraju i postanu česti, možete doći u situaciju da ne možete da obavite neke obične, svakodnevne aktivnosti.

Važnost javljanja lekaru

Lečenje zavisi od intenziteta simptoma i nivoa spastičnosti, kao i osnovnog stanja koje može da bude uzrok. Preciznije rečeno – što pre se javite lekaru, to će i lečenje biti uspešnije. Preporučuje se da se javite na pregled ukoliko:

  • prvi put doživljavate spastičnost i ne znate uzrok
  • vaša spastičnost postaje sve izraženija ili se sve češće događa, ili se promenila
  • imate neki „smrznuti“ zglob
  • pojavljuju vam se rane ili crvenilo na koži
  • bol je sve jači
  • teže obavljate svakodnevne poslove

Lekove ne uzimajte na svoju ruku, i ne prekidajte sa terapijom

Lekar vam, u zavisnosti od stanja, može predložiti fizikalnu terapiju ili vežbe koje možete da radite kod kuće, kao i neke lekove. Lekove nipošto nemojte uzimati na svoju ruku, a ako se pojave reakcije poput umora, zbunjenosti ili mučnine, konsultujte lekara o promeni terapije. Operacija je takođe jedna od opcija, i može preporučiti za otpuštanje tetiva ili za prekidanje nervno-mišićnog puta kada lekovi i fizikalna terapija ne poboljšaju simptome. Najvažnije je da pod nadzorom lekara budete permanentno.

Predlozi za samopomoć

Održavanje što boljeg stanja, ako imate spazam mišića, prvenstveno podrazumeva redovno i umereno vežbanje uz pridržavanje terapije, kao i:

Ako ste u invalidskim kolicima ili ležite zbog prirode osnovne bolesti, pokušajte da menjate položaj što češće, najmanje na svaka dva sata. To će pomoći da se spreči nastanak dekubitusa.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend