Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Sindrom nemirnih nogu je, kaže dr Jasmina Jović, osećaj raznih nelagodnosti u nogama tokom mirovanja

Piše: Danijela Tadić
8:49 - 31. 08. 2021.

Sindrom nemirnih nogu čini niz neprijatnih i nekomfornih senzacija u nogama koje se pogoršavaju u periodu mirovanja ili neaktivnosti

sindrom nemirnih nogu- Dr Jasmina Jović Foto: Sindrom nemirnih nogu čini niz neprijatnih i nekomfornih senzacija u nogama koje se pogoršavaju u periodu mirovanja ili neaktivnosti Privatna arhiva/Shutterstock

„Noge hoće da se kreću same od sebe“, „Imam potrebu da šutiram“, „Stalno mi nešto vibrira u nogama“… samo su neke od žalbi pacijenata na stanje koje se u medicini označava kao sindrom nemirnih nogu. Reč je o neurološkoj bolesti koju je, kako tvrde stručnjaci, veoma teško prepoznati. Problem je i činjenica da su simptomi izraženiji u večernjim satima, pa pacijenti u dosta slučajeva pate i od nesanice, što sa sobom povlači dodatne zdravstvene probleme.

Hronična neurološka bolest sa veoma širokim spektrom tegoba

Pacijenti se nekada samoinicijativno leče, pokušavaju na sve načine, ali najčešće bez uspeha, da pobede ovo stanje. Lekari savetuju, pre svega, promenu nekih životnih navika. Preporučuje se ustaljeni ritam spavanja, manja upotreba kofeina, izbegavanje fizičke aktivnosti u kasnim satima. U slučaju da ništa od ovog ne pomogne pristupa se terapiji lekovima.

Sindrom nemirnih nogu je hronična neurološka bolest sa veoma širokim spektrom tegoba. Ne postoji dijagnostički postupak kojim bismo sigurno potvrdili ili isključili mogućnost da osoba ima sindrom nemirnih nogu. Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze i isključivanjem drugih sličnih poremećaja. Prema nekim svetskim podacima, ne samo izabrani lekari u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, nego i neurolozi imaju problem sa postavljanjem ove dijagnoze. Pacijenti često ostaju bez adekvatne dijagnoze i leče se na pogrešan način, što pogoršava situaciju kojoj se nalaze – kaže za portal eKlinika neurolog, sci. med. dr Jasmina Jović, načelnica Odeljenja neurologije u Opštoj bolnici „Dr Radivoj Simonović“ u Somboru.

Neprijatne senzacije u nogama

Sindrom nemirnih nogu se definiše kao skup neuroloških simptoma koji se karakterišu nelagodnošću u nogama tokom mirovanja. Prema nekim podacima, učestalost bolesti iznosi od 2 do 10 odsto. Stanje se javlja u svim starosnim grupama, ali izraženije je kod ljudi starijih od 40 godina.

Pacijent ima potrebu za pokretanjem nogu, koje je uobičajeno praćeno neprijatnim i nekomfornim senzacijama u nogama. Stanje se pogoršava u periodu mirovanja ili neaktivnosti, potreba za kretanjem ili neprijatna senzacija može biti delimično, ili potpuno ublažena pokretom. Simptomi su izraženiji ili prisutni samo u večernjim satima ili noću. Nisu u vezi sa postojanjem neke druge bolesti ili stanja (artritis, otok donjih ekstremiteta, bolesti vena, navika „treskanja“ nogu) – objašnjava dr Jović.

Stručnjacima neurolozima uspostavljanje dijagnoze mogu olakšati i i dodati kriterjumi kao što su pozitivna porodična anamneza, dobar odgovor na dopaminergičku terapiju i pojava periodičnih pokreta nogu u snu ili budnosti.

Nije do kraja poznat uzrok sindroma

Smatra se da je poremećaj češći u starijem uzrastu, posle 40 godina i da je zastupljeniji kod žena. Osnovne mehanizme nastanka bolesti pretpostavili su, kako nam priča dr Jasmina Jović, pioniri ove oblasti, Karl Ekbom (1945. godine) i von Scheele (1986.godine).

Nije do kraja poznat uzrok nastanka sindroma nemirnih nogu. Smatra se da značajnu ulogu u nastanku tegoba, kako objašnjava dr Jović, ima deficit gvožđa i poremećaj na nivou dopaminergičkog sistema, bez definitivnog zaključka o tačnim mehanizmima nastanka. Značajna je uloga i genetskih faktora, zbog čega je u određenom procentu sindrom nemirnih nogu nasledna bolest.

– Komplikovane i do sada nedovoljno razjašnjene patofiziološke mehanizme sindroma nemirnih nogu možda najbolje opisuje Anna Scalise u editorijalu, objavljenom 2009. godine u časopisu Sleep Medicine, rečima: “Svaka hipoteza čini se kao esencijalni deo veoma kompleksne nedovršene slagalice. Konture deluju poznato, ali nam nedostaje poslednji deo da završimo sliku i rešimo slagalicu. Ponekad izgleda da postoji isuviše mnogo delova slagalice, u kojima neki izgledaju kao da ne pripadaju našoj slici, dok se drugi lako uklapaju. Postoje i delovi koji nisu savršeni, pa postaje prilično teško predvideti celu sliku. Možemo samo da se nadamo da će jednog dana neko razumeti kako da složi ovu tešku slagalicu“ – citira dr Jović.

Kada se jave mehurići u venama i svrab u kostima

Pacijenti opisuju sindrom nemirnih nogu kroz osećaj jeze, žmaraca, pojavu toplote, vrućine, bockanja, mravinjanja, žarenja, nervozu, povlačenje, kretanje glista, mehuriće u venama, električnu struju, osećaj cepanja, teskobe, vrpoljenja, svrab u kostima, potrebu za pokretima, bol.

Ljudi kažu „noge moraju da se opruže“, „imam nagon da se noge pokrenu“, „noge se kreću same od sebe“… Izražena je i potreba za šutiranjem, ljudi imaju „osećaj kao da noge hoće da odskoče od tla“. Bol se često javlja u situacijama u kojima je kretanje onemogućeno. Često pacijenti ne umeju da opišu svoje tegobe, nego ih definišu kao „neobične senzacije“. Senzorni simptomi se u najvećem broju slučajeva osećaju u donjim ekstremitetima – duboko unutar mišića i oko kostiju, ali mogu zahvatiti i gornje ekstremitete, trup, lice, usnu duplju, praktično sve delove tela. Simptomi su obično obostrani, ali mogu početi zahvatanjem jednog ekstremiteta – precizira sagovornica eKlinika portala dr Jasmina Jović.

U nemoći pacijenti pokušavaju na svaki način da leče problem

Nagon za pokretanjem ekstremiteta jedan je  od osnovnih dijagnostičkih kriterijuma i neophodan je za postavljanje dijagnoze, dodaje dr Jović. Na naše pitanje da li je istina da ima pacijenata koju su pokušavali da reše problem na taj način što bi vezali noge, doktorka kaže da u kliničkoj praksi nije srela takve pacijente.

– Ali, s obzirom na nemoć bolesnika da se izbore sa ovim problemom, kada je on neprepoznat i nelečen, ne bi me začudilo da postoje i ovakve tendencije – dodaje dr Jović.

Može biti uvod u kardiovaskularne i cerebrovaskularne bolesti

Bitno je zato, ukoliko čovek primeti simptome, da se javi lekaru kako bi se postavila adekvatna dijagnoza i započelo lečenje.

Sindrom nemirnih nogu dovodi do poremećaja spavanja, dnevne pospanosti, hroničnog umora, depresivnosti, a sve to može biti uvod u kardiovaskularne i cerebrovaskularne bolesti i narušiti svakodnevno funkcionisanje bolesnika – naglašava dr Jasmina Jović i podseća da primarnu formu bolesti ima od 40,9 do 92 odsto ljudi, sa 3 do 5 puta češćim pojavljivanjem kod srodnika prvog stepena.

– Najveći broj studija pokazuje pozitivnu porodičnu anamnezu, u oko 60 odsto, pri čemu je nasledljivost veća ukoliko se bolest javlja 45. godine. Sekundarni sindrom nemirnih nogu najčešće se sreće u uremiji i terminalnim fazama bubrežne insuficijencije, anemiji uzrokovanoj deficitom gvožđa, u toku trudnoće, kod pacijenata sa perifernom neuropatijom i radikulopatijom, Parkinsonovom bolešću, multiplom sklerozom, šećernom bolešću, reumatoidnim artritisom, fibromialgijom, Sjogrenovim sindromom, deficitom vitamina B 12 ili folne kiseline, nakon moždanog udara – navodi sagovornica eKlinika portala.

Kako upotreba nekih lekova utiče na sindrom nemirnih nogu?

Primećena je, kako dodaje dr Jasmina Jović, veća učestalost sindroma i kod pacijenata na terapiji dopaminskim antagonistima, tipičnim i atipičnim neurolepticima, metoklopramidom, olanzapinom, estrogenima, kod uzimanja kontraceptiva i hormonskih preparata, tricikličnih i tetracikličnih antidepresiva, inhibitora preuzimanja serotonina i litijuma. U nekim slučajevima sindrom nervoznih nogu može biti prolazno stanje, na primer u trudnoći ili kada je posledica drugih bolesti, pa prestaje nakon izlečenja osnovnog stanja.

– Intenzitet, učestalost i pojava može varirati kod jedne osobe u toku života, i kada se radi o primarnom sindromu. Lečenje se sprovodi onoliko dugo koliko su prisutne tegobe, a nekada i doživotno – naglašava dr Jović.

Češća pojava depresije i anksioznosti

Jasnu povezanost sa sindromom nemirnih nogu pokazuju depresija i anksioznost, koje su, kako objašnjava dr Jović, najmanje dva puta češće u odnosu na zdravu populaciju.

Pacijenti imaju povećanu depresivnost, osećaj krivice, suicidalne tendencije, gubitak interesovanja, hipohondrijazu, uz povećanu anksioznost koja može biti praćena kardiovaskularnim, respiratornom, genitourinarnim, somatskim ili autonomnim disfunkcijama. Depresivnost može biti i posledica poremećaja spavanja, ali može proizilaziti i iz drugih faktora koji remete kvalitet života. Ona može biti posledica socijalne izolacije, kao i same hronične progresivne prirode oboljenja – smatra dr Jović.

Ne postoje „čudotvorne čarape“

Dr Jasmina Jović naglašava da postoji tačno određen način lečenja sindroma nemirnih nogu i ne savetuje samoinicijativno lečenje, već pod nadzorom stručnjaka. U nadi da će barem ublažiti simptome, ljudi često pribegavaju nekim alternativnim metodama.

Koliko znam, ne postoje „čudotvorni sapuni ili čarape“ ili druge pomoćne metode u lečenju pravog sindroma nemirnih nogu. To ne znači da nekim pacijentima ovo neće pomoći da ublaže tegobe, koje u tom slučaju nisu posledica sindroma nemirnih nogu– objašnjava dr Jović.

Pre lekova, promena životnih navika

Dr Jović savetuje da se pre uvođenja medikamentozne terapije pokuša sa nefarmakološkim merama i uspostavljanjem posebnih životnih navika.

Zbog ispoljavanja tegoba u prvim fazama sna, oko ponoći, ukoliko je moguće, kasnije ići na spavanje. Pre usnivanja neophodno je sprovoditi aktivnosti koje održavaju budnost, a samo usnivanje treba da bude što je brže moguće. Treba izbegavati fizičku aktivnost 4 do 6 sati pre odlaska u postelju, dok ritam spavanja treba da se odvija po ustaljenoj satnici. Prostorija u kojoj se spava mora biti tiha i provetrena, a krevet adekvatan. Pre usnivanja mogu se sprovoditi vežbe relaksacije ili slušati opuštajuća muzika. Ne treba uzimati veću količinu hrane pre spavanja, ali ne treba ni legati gladan u postelju, preporučuju se mali, laki obroci – savetuje sagovornica eKlinka portala.

Izbegavati upotrebu antidepresiva

Potrebno je izbegavati konzumiranje kafe, čaja ili kafetinskih napitaka nakon 16 časova, smanjiti upotrebu alkohola i nikotina uveče, dodaje dr Jović.

Ukoliko je moguće, izbegavati upotrebu antidepresiva, antipsihotika i antihistaminika, naročito kod mlađih pacijenata sa blagim do umerenim tegobama. Potrebno je izbegavati i spavanje u toku dana, osim kratkog odmora u trajanju od 15 do 20 minuta nakon ručka. Ukoliko pacijent ne uspe da zaspi nakon 30 minuta mirovanja u postelji, preporučuje se da napusti spavaću sobu i bavi se relaksirajućim aktivnostima, dok ponovo ne oseti pospanost. U situacijama produženog mirovanja, kao što su sastanci, letenje avionom i slično preporučuju se aktivnosti kao što su igranje kompjuterskih igrica, ručni rad, čitanje…. Ove mere mogu dovesti do kratkotrajnog poboljšanja, ali je kod većine pacijenata ipak potrebno uvesti adekvatne medikamente – navodi neke od načina koji mogu da poboljšaju stanje sindroma nemirnihnogu dr Jasmina Jović.

TEME:
Mira
13:41, 01. 09. 2021. Odgovori

Pre oko 10 godina počelo sa trncima u stopalima i taj osećaj se penjao do sredine listova.
Strašno stanje, osećaj da imate olovke čizme.
Nisam prepoznala bolest dok mi porodica nije rekla da sam za psihijatra.
Verovatno po mojoj nervozi i reakcijama na određena dešavanja u kući.
Zanimljivo da nisu se setili da mi preporuče neurološka.
Otišla sam privatno i uradila puno analiza i snimanja.
Rezultat je neuropatija, sindrom nemirni nogu i moždani udar.
Preporučujem svima da prvo gledaju sebe a onda ostale članove domaćinstva.
Uzimam godinama terapiju i dobro se osećam.

Srecko Tošic
14:46, 01. 09. 2021. Odgovori

Od svoje 40te godine imam te probleme a sad mi je 60g to se kod mene povremeno javlja bas u tim oblicima kao što je ste i vi naveli pa me plaši ako bi to učestalo kome bi mogao da se obratim za pomoć unapred se zahvaljujem vama doktorka što ste to izneli u javnost jer dosad nisam mogao sa tim da se upoznam.

Marjanović Novka
21:50, 01. 09. 2021. Odgovori

Zdravo
Kao da citam o sebi i mojim nogama. Vise sam imala problema sa desnom nogom. Primetila sam da ako su mi noge vise zagrejane ispod jorgana, veci je problem. U poslednje vreme ne stavljam noge ispod pokrivaca, mislim da mi je od toga bolje. Jos jedna prednost je sto ne radim vise nigde. Radila sam u trgovini, a to je Bogu dusu. Za sad nemam toliko problema. Videcemo za dalje.
Pozdrav svima

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend