Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Najveća studija do sada otkrila da li kafa, zaista, izaziva srčane aritmije

Priredio/la: J. M.
13:00 - 29. 07. 2021.

Kafa je primarni izvor kofeina za većinu ljudi i ima reputaciju da izaziva ili pogoršava aritmije, da li je to baš tako otkrili su kardiolozi sa Univerziteta u San Francisku

Kofein ne utiče na probleme sa srcem Foto: Shutterstock

Utvrđeno je da ne postoji veza između konzumiranja kafe i srčane aritmije, i to najvećom studijom ove vrste koju su sproveli kardiolozi sa Univerziteta u San Francisku. Studija nije pronašla dokaze da umerena konzumacija kafe može izazvati srčanu aritmiju.

U stvari, svaka dodatna dnevna šoljica kafe konzumirana među nekoliko stotina hiljada pojedinaca bila je povezana sa tri posto manjim rizikom od bilo koje aritmije koja se javlja, uključujući atrijalnu fibrilaciju, prevremene kontrakcije komore ili druge uobičajene poremećaje stanja srca.

Studija je obuhvatala četvorogodišnje praćenje ispitanika, a rad je objavljen 19. jula 2021. godine u JAMA Internal Medicine.

Kafa je primarni izvor kofeina za većinu ljudi i ima reputaciju da izaziva ili pogoršava aritmije – rekao je jedan od autora studije dr Gregori Marcus, profesor medicine na Odeljenju za kardiologiju na Univerzitetu San Francisko, specijalizovan za lečenje aritmija i dodao:

Nismo pronašli dokaze da konzumacija kofeina dovodi do većeg rizika od aritmija. Naše istraživanje zasnovano na populaciji pruža sigurnost da su uobičajene zabrane kofeina da bi se smanjio rizik od aritmije verovatno neopravdane.

Kofein nije štetan za srce, kaže najveća studija do sada

Iako se predlaže izbegavanje proizvoda sa kofeinom kako bi se smanjio rizik od aritmije, ova veza nije dosledno demonstrirana – zaista, konzumacija kafe može imati antiinflamatorne koristi i povezana je sa smanjenim rizikom od nekih bolesti, uključujući rak, dijabetes i Parkinsonovu bolest.

U novoj studiji, naučnici sa Univerziteta u San Francisku istraživali su da li je uobičajeni unos kafe povezan sa rizikom od aritmije i da li genetske varijante koje utiču na razgradnju kofeina mogu da modifikuju tu povezanost. U istraživanju je učestvovalo oko 386.258 ispijača kafe, prosečne starosti 56 godina; nešto više od polovine bile su žene. Bila je to veličina uzorka bez presedana za ovu vrstu istraživanja.

Pored konvencionalne analize koja ispituje konzumaciju kafe koja je označena kao prediktor budućih aritmija, istražitelji su koristili tehniku nazvanu „Mendelova randomizacija“, koristeći genetske podatke da bi doneli zaključke o uzročnim vezama. Tokom prosečnog praćenja od četiri godine, podaci su prilagođeni demografskim karakteristikama, zdravlju i životnim navikama ispitanika. Na kraju, približno četiri procenta uzorka razvilo je aritmiju. Nisu primećeni dokazi o povećanom riziku od aritmija među onima koji su genetski predisponirani da različito razgrađuju kofein. Istraživači su rekli da su veće količine kafe zapravo povezane sa tri odsto smanjenim rizikom od razvoja aritmije.

Autori su prijavili ograničenja da detaljne informacije o vrsti kafe – poput espresa ili ne – nisu bile dostupne.

− Samo nasumično kliničko ispitivanje može definitivno pokazati jasne efekte konzumacije kafe ili kofeina. Ali, naša studija nije pronašla dokaze da je konzumiranje napitaka sa kofeinom povećalo rizik od aritmije. Antioksidativna i antiinflamatorna svojstva kafe mogu igrati ulogu, a neka svojstva kofeina mogu čak i zaštititi od nekih vrsta aritmije – kaže dr Marcus.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend