Novi naučni rad u časopisu Journal of the National Cancer Institute ukazuje da poremećaj funkcionisanja zdravstvenog sistema usled pandemije covid 19 može da poveća broj smrtnih slučajeva od raka dojke. U martu 2020. godine mere javnog zdravlja širom sveta zabranile su većinu rutinskih pregleda, uključujući mamografiju, tako da su ti pregledi smanjeni za oko 80 odsto. Pacijenti sa rakom dojke takođe su imali zastoj u lečenju i smanjenja planiranih ili očekivanih hemoterapijskih tretmana.
Oko 2.500 više smrtnih slučajeva
Istraživači su koristili tri nezavisno razvijena simulaciona modela raka dojke iz Nacionalne mreže za rak kako bi predvideli koliko će prekidi u lečenju, povezani sa covid 19, imati efekta na smrtnost od raka dojke, usled poremećaja u pružanju zdravstvene zaštite u prvih 6 meseci pandemija. Modeli su predvideli da bi kumulativni broj prekomernih smrtnih slučajeva od raka dojke, usled uticaja pandemije na skrining, dijagnozu i lečenje hemoterapijom mogao da dostigne 2.487 do 2030. godine.
Najveći broj smrti zbog nemogućnosti skrininga
Do 2030. godine modeli projektuju 950 dodatnih smrtnih slučajeva od raka dojke povezanih sa smanjenim skriningom, 1.314 koji su u vezi sa odloženom dijagnozom simptomatskih slučajeva, a 151 zbog smanjene upotrebe hemoterapije kod žena sa ranim stadijumom karcinoma dojke. To odgovara porastu od 0,52 procenta umrlih od raka dojke između 2020. i 2030. godine.
– Bilo je mnogo izveštaja o kratkoročnom uticaju covid 19 na aktivnosti suzbijanja raka dojke. Otkrili smo da su brze adaptacije zdravstvenih ustanova da osmisle strategije za obnavljanje skrininga, dijagnoze i usluga lečenja raka dojke, u roku od šest meseci, u velikoj meri ublažile potencijalni uticaj na smrtnost od raka dojke. Ustanove treba da daju prioritet skriningu žena koje su propustile rutinsku mamografiju tokom pandemije kako bi se smanjio uticaj pandemije na smrtnost – rekao je Oguzhan Alagoz, vodeći autor ove studije.
