Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Otitis ili upalu spoljašnjeg uha prepoznaćemo po nepodnošljivom bolu, a dr Bojan Perišić savetuje kako to da izbegnemo

Piše: Marijana Rajić
9:00 - 15. 07. 2021.

U najvećem broju slučajeva radi se o upali kože spoljašnjeg slušnog hodnika i folikula dlake ili lojne žlezde, mada neke forme bolesti mogu zahvatiti i kost i hrskavicu

Dr Bojan Perišić, otitis, uvo Dr Bojan Perišić: Otitis externa se češće javlja u uslovima povećane vlažnosti i visokih temperatura Foto: Privatna arhiva, Shutterstock

Jedan od najpopularnijih načina da se rashladimo u toku vrelih dana je osveženje u bazenima. Sa jedne strane, to je svakako spas, a sa druge – potencijalni izvor muka i tegoba koje može razumeti samo onaj ko je takvo iskustvo doživeo. Česta neželjena posledica kupanja u prepunim bazenima leti jeste upala spoljašnjeg uva (otitis externa) – inflamatorno oboljenje spoljašnjeg uva, najčešće slušnog hodnika (SSH), a vrlo retko i ušne školjke. Terapija je obavezna, prevencija je najbolja zaštita, a ovo stanje, iako zna da bude bolno i neprijatno, nije nešto zbog čega treba paničiti, jer osim u retkim slučajevima, prolazi bez posledica za 7 do 10 dana, uz adekvatnu terapiju.

Razlika između infektivnog i neinfektivnog otitisa

Dr Bojan Perišić, specijalista otorinolaringologije, u razgovoru za eKlinika portal kaže da u sveukupnoj ORL praksi, otitis externa predstavlja čest, ali možda nepravedno „zapostavljen“ entitet, pogotovo u poređenju sa upalama srednjeg uva koje predstavljaju i ozbiljnije, a u smislu potencijalnih komplikacija zahtevnije kliničko stanje. Ipak, kako dodaje, uzevši u obzir učestalost, raznovrsnost etiologije, a nekada i ozbiljne izazove, u smislu dijagnoze i lečenja, svakako zaslužuje dužnu pažnju, posebno u ovom periodu godine.

U najvećem broju slučajeva radi se o upali kože spoljašnjeg slušnog hodnika i njenih adneksa (folikul dlake, lojne žlezde), mada neke forme bolesti mogu zahvatiti i kost i hrskavicu, a prema uzroku, upale spoljašnjeg ušnog hodnika uslovno se mogu podeliti na infektivne i neinfektivne. U infektivnu kategoriju spadaju otititsi izazvani bakterijama, virusima i gljivicama, a u neinfektivnu otitis koji predstavlja formu alergijskog dermatitisa i seboroični otitis, koji nastaje kao posledica poremećaja funkcije lojnih žlezda – objašnjava za eKliniku dr Bojan Perišić.

Opasnost vreba na bazenima, pazite i održavajte higijenu

Dr Perišić upozorava i da su upale spoljašnjeg ušnog kanala izazvane mikrorganizmima značajno češće, da se naročito javljaju u uslovima povećane vlažnosti i visokih temperatura, što je karakteristika letnjih meseci, kada veliki deo stanovništva traži rashlađenje u bazenima i javnim kupalištima.

Veliki broj korisnika, neredovno čišćenje bazena kao i “mrzi me do wc-a, lakše mi u bazenu” i “mrzi me da se tuširam pre ulaska u bazen” važni su faktori u pretvaranju bazena u potencijalne izvore zaraze. Korišćenje štapića za čišćenje spoljašnjeg slušnog hodnika dodatni je predisponirajući faktor za pojavu ove bolesti zbog izazivanja mikrotrauma kože SSH, a time i olakšavanja nastanka infekcije. Najčešći izazivači ove forme otitisa su bakterije iz grupe Stafilokoka, ređe iz grupe koliformnih bakterija, poput Escherichiae coli i Klebsielle, kao i gljivice iz roda Candida i nešto ređe iz roda Aspergilus – navodi naš sagovornik, specijalista otorinolaringologije.

Prepoznajte simptome, jak bol upozorava

Klinička slika ove, najčešće forme upale spoljašnjeg ušnog hodnika, po rečima dr Perišića, varira od lake, koju karakteriše svrab i osećaj zapušenosti kanala, do težih, koje karakteriše jak bol, izrazita zapušenost SSH koja remeti sluh, formiranje manjih apscesa (gnojnih kolekcija) i gnojna sekrecije iz SSH. Nekada, navodi naš sagovornik, bol može biti toliko jak da pacijente uhvati panika te dolaze na pregled u “gluvo doba” noći.

Iako na prvi pogled, a na osnovu kliničke slike, postavljanje dijagnoze i lečenje mogu da izgledaju lako, oni, prema rečima dr Perišića, mogu da predstavljaju ozbiljan izazov i predmet određene frustracije, kako za lekara, tako i za pacijenta. Naime, nije uvek lako, pojašnjava dr Perišić, diferencijalno dijagnostički razdvojiti bakterijsku od gljivične upale, ali se na osnovu anamneze i kliničkog pregleda, nalaza otečene ili hiperemične kože SSH, ipak, sa dosta sigurnosti, može postaviti dijagnoza. Pored toga, kako zaključuje, ni identifikacija uzročnika nije uvek lak zadatak.

Važno iskustvo lekara, zbog pravovremenog početka terapije

– Od izuzetne važnosti je diferenciranje bakterijske od gljivične upale zbog pravilnog izbora načina lečenja i izbegavanja terapijskog neuspeha. U tom smislu bris kože SSH predstavlja nezaobilaznu dijagnostičku proceduru, ali i tu postoje izvesna ograničenja – objašnjava dr Bojan Perišić, i dodaje da se nalaz čeka od 48 do 72 sata, a da za to vreme pacijent ima tegobe koje mu remete normalno funkcionisanje. 

Takođe ističe i čestu pojavu da se pacijenti na pregled javljaju tokom noći, kada tehnički nije izvodljivo uzeti bris i poslati ga na mikrobiološku analizu, a zbog svega navedenog i sam potvrđuje da je lekarski iskustveni momenat jako važan, kako bi se pravovremeno započelo sa terapijom, čak i bez čekanja nalaza brisa.

Kako izgleda bakterijski, a kako gljivični otitis i čemu služi cerumen

Bakterijske upale, opisuje sagovornik eKlinika portala, obično karakteriše bol, dok se gljivične infekcije češće prezentuju svrabom u predelu SSH.

Kliničkim pregledom kod bakterijskih upala nalazi se otečena i crvena koža SSH, nekada i sa prisustvom gnojnog sadržaja, što može predstavljati dijagnostičku dilemu u smislu gnojne upale srednjeg uva sa curenjem sadržaja u SSH. Za razliku od njih, gljivične infekcije obično karakteriše otečena, macerirana (“skuvana”) koža kanala, sa prisutnim beličastim naslagama, ako je izazivač Candida, a tamno prebojenim, ako je izazivač Aspergilus. Ono što relativno često viđamo kod bakterijskih, a izuzetno retko kod gljivičnih infekcija SSH je regionalna limfadenopatija – oticanje limfnih žlezda vrata. Vrlo često je klinička slika upale spoljašnjeg uva otežana i zbog nagomilane ušne masti (cerumena), koji je produkt posebnih žlezda u koži kanala, i u normalnim okolnostima, predstavlja zaštitu kože SSH, ali nagomilan u kontaktu sa vodom bubri, zapušava kanal i stvara dobru podlogu za razvoj infekcije – objašnjava dr Bojan Perišić.

Terapija, izbegavanje kvašenja i čišćenja štapićima

Lečenje bakterijskih upala slušnog hodnika SSH podrazumeva primenu, pre svega, lokalne antibiotske terapije, najbolje prema antibiogramu nakon učinjenog brisa, sa ili bez primene lokalnih kortikosteroida.

Iskustveno gledano, a i na osnovu najnovijih vodiča za lečenje upale SSH, najbolji rezulatati postižu se primenom antibiotika iz grupe fluorohinolona (ciprofloksacin), samostalno ili u kombinaciji sa kortikosteroidom za lokalnu primenu (najčešće dexamethason). Prisustvo regionalne limfadenopatije, kod dijagnostikovane upale SSH, zahteva i sistemsku primenu antibiotika, opet iz grupe Fluorohinolona. Gljivične infekcije zahtevaju primenu lokalne antimikotične terapije (klotrimazol) uz obaveznu svakodnevnu aspiraciju i čišćenje naslaga i sadržaja iz SSH. Antibiotska, a naročito antimikotična terapija ne bi trebalo da traje kraće od  7 do 10  dana –  navodi dr Perišić.

On takođe naglašava i da je takozvano „suvo uvo“ odnosno izbegavanje kvašenja i adekvatna higijena istog, neizostavan deo terapije, i u jednom i u drugom slučaju. Prevencija nagomilavanja cerumena takođe može pomoći u sprečavanju razvoja ove vrste otitisa, ali nikako čišćenjem ušiju štapićima, već povremenim ukapavanjem rastvora hidrogena, koncentracije od 3 procenta. Na taj način se, prema njegovim rečima, sprečava formiranje cerumenskeg čepa i zapušavanje samog kanala.

Šta je najsigurnija prevencija?

Govoreći o preventivnim merama, dr Bojan Perišić kaže da su najefikasnije metode svakako one koje podrazumevaju izbegavanje korišćenja štapića za uši, slušalica za uši koje su danas masovna pojava, davanje prednosti kupanju u otvorenim vodama (jezero, more) u odnosu na kupanje u bazenima.

– Svakako se savetuje i izbegavanje „narodnih lekova“ poput belog luka, čuvarkuće ili vrelog voska što, verovali ili ne, često viđamo u svakodnevnoj praksi. Primena ovih mera smanjuje verovatnoću infekcije i pojave neprijatnih tegoba. Treba naglasiti da upala spoljašnjeg uva, iako zna da bude bolna i neprijatna, nije nešto zbog čega treba paničiti. Osim u retkim slučajevima i retkim formama ove bolesti koje se javljaju kod ljudi oštećenog imuniteta, uz adekvatnu terapiju (najčešće lokalnu), prolazi, bez ikakvih posledica, za 7 do 10 dana – naglašava naš sagovornik dr Bojan Perišić, specijalista otorinolaringologije.

TEME:
Jelena
1:23, 16. 07. 2021. Odgovori

Hvala za ovako stručan i profesionalan, a opet potpuno, i nama laicima, razumljiv tekst.

Gordana Radovanović
18:01, 16. 07. 2021. Odgovori

Pored svraba i osećaja zapušenosti uha, imam osećaj kao da imam vodu u uhu što stvara vrlo neprijatan osećaj u čitavoj polovini glave, naročito je problem u klimatizovanim prostorijama, priliko manjeg fitičkog zamora kao da mehur pukne u uhu i niti se može izduvati kroz nos,pre ga je moguće ušmrknuti pa ispljunuti. Imala sam pre 15 dana terapiju, pancef 5 dana, deksamestazol i nazoneks mesec dana. To bude efikasno do prvog pranja kose i feniranja. Ne znam da li je problem pranje kose i sušenje. Na moru sam sušila kosu na suncu, upravo sam se vratila iz Grčke gde su bile velike vrućine. Imam 63 godine, probleme ORL imam od detinjstva, operisala tumor dojke pre pola godine i imala zračnu terapiju, sve sam to podnela ok, ali problemi sa curenjem nosa, zapušenosti uha su konstantno prisutni. Moje pitanje je da li postoji nkakva dugotrajnija terapija antibiotikom, jer dok sampokrivena terapijom tih problema nema. Radila sam alergo test, 40 alergena kako je orl rekla javor se malo jače pokazal, ostalo ništa, mada prilikom pregleda mi uvek kažu da je sluzokoža tipično alergijska. Snimak sinusa takođe uredan, dišem uglavnom na usta. Šta biste mi vi pteporučili.

Bojan
13:43, 19. 07. 2021. Odgovori

Nezahvalno je bez pregleda dari odgovor, ali moze biti da Vi nemate problem sa spoljasnjim već sa srednjim uvom. Tačnije, sa Eustahijevom tubom, „cevi“ koja spaja srednje uvo i deo ždrela koji se nalazi iza nosa. Alergije mogu biti jedan od uzroka takvog stanja jer dolazi do oticanja sluznice i nosa i same tube što stvara taj osećaj dugotrajne zapušenosti u uvu. Dugotrajna antibiotska terapija ne postoji, ali sto se moze priminjeviti duze vreme su kortikosteroidi u spreju za nos. Smanjuju otok sluznice kao i „odgovor“ tkiva na provokaciju alergenima. Svakako je najbolje obaviti detaljan ORL pregled pre uvodjenja bilo kakve terapije.

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend