Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Strah od pumpica je neosnovan jer one su astmi „savile vrat“, poručuje dr Saša Milićević

Piše: Danijela Tadić
9:00 - 26. 06. 2021.

Astma je bolest urbanih uslova, a primetno je da pacijenti iz sredina sa velikim stepenom aerozagađenja, imaju jače i češće simptome bolesti

astma-alergijska astma-polen-grinje Dr Saša Milićević: Aerozagađenje je jako opasno u sadejstvu sa grinjama i polenom Foto: YouTube PrtSc/ Shutterstock

Alergijska astma je izlečiva, jer većina dece do puberteta pobedi bolest, uz pravu terapiju i kontrolu.  Ovu bolest najčešće izazivaju grinje i polen. S druge strane, kod odraslih astma se javlja i kao posledica pušenja, a sve prisutniji je i uticaj aerozagađenja, pa se zato ova bolest označava kao pratilac industrijskog razvoja. 

Grinje i polen – dva najčešća uzroka alergijske astme

Alergije na grinje i polen su dva najčešća uzroka alergijske astme. Češća je alergija na grinje, kojih ima svuda. Grinje su najveći krivac za pojavu alergijske astme i alergijske kijavice. Ono što je važno je početi na vreme sa terapijom, jer svako odlaganje zahteva veće doze lekova i duže trajanje lečenja – kaže za portal eKlinika pedijatar dr Saša Milićević koji se posebno bavi bolestima gornjih i donjih disajnih puteva i alergijskim poremećajima.

Soba gde se spava da ima što manje nameštaja

Grinje iz kućne prašine su mala stvorenja nevidljiva golim okom. Kada usisavamo, hodamo po tepihu ili istresamo posteljinu one lebde u vazduhu. Grinjama najviše odgovara temperatura do 26 stepeni celzijusa i vlažnost veća od 70 procenata, podseća dr Milićević. Njihovi najveći neprijatelji su hladna i suva mesta na kojima ne mogu da prežive. Hrane se mrtvom kožom kućnih ljubimaca, peruti sa glave ljudi… Ima ih u tepihu, krevetu, jastucima, zavesama, prekrivačima, mebl nameštaju, plišanim igračkama, tavanima i podrumima.

– Preporuka roditeljima je da dete ne bude u prostoriji kada se čisti i usisava prašina, a posebno treba izbegavati plišane igračke u sobi. Bitno je da ormari i za decu i za starije budu zatvoreni, jer se grinja hrani ljudskom peruti i ume da se zadrži na okovratniku. Ako ormani nisu zatvoreni grinja se razmnožava. Soba gde se spava trebalo bi da bude što praznija, jer što je manje nameštaja u kojem borave grinje manje je i akutnih napada astme ili alergijske kijavice – savetuje dr Milićević.

Da li je moguće rešiti se grinja?

Doktor Saša Milićević preporučuje da se nabavi dobar usisivač i da se nameštaj briše vlažnom krpom. Ipak, naglašava da i ove preventivne mere mogu samo delimično rešiti problem.

– Treba znati da ni jedan usisivač ne može da skupi sve grinje. Od 10 do 15 odsto grinja uvek ostane u tepisima, drugim rečima, najbolje je ako je moguće ukloniti tepihe i zavese. Veoma je važno i čišćenje vlažnom krpom, jer se na taj način dosta grinja skupi. Sada postoje i razni preparati za njihovo uklanjanje, ali i ti preparati nisu svemogući – navodi naš sagovornik.

Aerozagađenje bitan uslov za nastanak alergijske astme

U skorije vreme, naučno je dokazano da prenatalna izloženost zagađenom vazduhu uzrokuje ozbiljne posledice po zdravlje disajnih organa odojčadi. Istorija medicine pamti veliki londonski smog iz 1952. godine, koji je usmrtio ili ubrzao smrt oko 12.000 ljudi. Žrtve su uglavnom bile najmlađi i najstariji žitelji Londona , ali i oni građani koji su od ranije imali respiratorne probleme.

– Aerozagađenje je jako opasno u sadejstvu sa grinjama i polenom. Te mikročestice, vazdušni polutanti oštećuju sluznicu disajnog sistema i na taj način olakšavaju prodor u respiratorni sistem grinjama, polenu, buđi, prašini, dlaki kućnih ljubimaca. Primećeno je da se čestice buđi i čađi, udružuju s grinjama i zajedno prodiru u disajni sistem. Što je veći stepen aerozagađenja, izraženija je i preosetljivost na prašinu, grinje, polen. Zapaža se da u Pančevu i Smederevu,  dosta ljudi ima astmu, a tu je i aerozagađenje najveće – objašnjava za eKlinika portal dr Saša Milićević.

Kako naglašava, primetno je i da pacijenti iz sredina sa velim stepenom aerozagađenja, imaju jače i češće simptome bolesti.
– Odgovor na terapiju kod njih je malo slabiji i sporiji, pa ta terapija mora biti jača i dugotrajnija – kaže dr Milićević.

Znaci koji ukazuju na astmu

„Sviranje“ u grudima, šuštanje i glasno disanje, posebno tokom noći ili posle napora, uporan kašalj, bez temperature, najčešći su simptomi koji mogu da ukažu na astmu.

– Ne mora da znači da su ovi simptomi obavezno i znaci astme. Može biti u pitanju i akutno stanje, pogotovo ako u porodici ima pacijenata koji imaju astmu – navodi dr Milićević.

Doktor ističe i da je procenat pacijenata koji imaju ekcem i potom i astmu značajno velik.
Ukoliko roditelj ima astmu, a dete ekcem, velika je šansa da će dete dobiti astmu. Faktori rizika jesu i pušenje u prisustvu dece, buđ u stanu. Ukoliko učitelj fizičkog vaspitanja primeti da dete teško diše, da „šišti“ i nema snage, to može biti nekada samo nedostatak kondicije, ali i početak astme. Dešava se i da dete udahne neko strano telo, pa zato „šišti“, ali može da bude u pitanju i upala pluća i bronhitis – objašnjava dr Milićević i dodaje da ova stanja zahtevaju ispitivanje kako bi se uklonile sumnje na postojanje astme.

Astma – bolest savremenog doba i urbanih uslova

U Srbiji još nema preciznih podataka o broju pacijenata sa dijagnozom alergijske astme. Čujemo da bi Institut za javno zdravlje Srbije dr Milan Jovanović „Batut“ trebalo uskoro da objavi tačne brojke, a dr Milićević predviđa da će broj pacijenata s alergijskom astmom biti donekle veći.

I covid 19 može da prouzrokuje akutni napad astme. Pacijenti koji imaju bronhoopstukcije i astmatične napade češće reaguju u slučaju virusne infekcije. Astma je bolest savremenog doba i urbanih uslova. Ranije, dok su deca više boravila na otvorenom, na nekoj poljani, bila je manje zastupljena. Boravak u zatvorenoj prostoriji dovodi do većeg kontakta sa grinjama i duvanskim dimom. Kada se tome doda i slaba fizička aktivnost dolazimo do podatka da je astma u značajnom porastu – napominje naš sagovornik.

Gojazna deca, kako precizira dr Milićević, mogu imati malo komplikovaniji oblik bronhoopstrukcija i astme.
– Bolje je kada je dete normalne težine. Onda mogu adekvatno da se doziraju lekovi. Često se daju te pumpice, od kojih se roditelji plaše. Sve je mnogo lakše kod normalno uhranjenog deteta, jer buckasto dete ulaže veći napor kako bi normalno disalo – objašnjavanja dr Saša Milićević i savetuje boravak napolju tokom leta i redovnu terapiju pod kontrolom lekara. Takože, kak navodi, treba ipak biti obazriv, kod boravka u prirodi, ako neko ima alergiju na polen, na primer.

Alergijska kijavica faktor za nastanak astme

Dva česta hronična inflamatorna oboljenja, kako naglašavaju stručnjaci, su kijavica (rinitis) i bronhijalna astma. Alergijska kijavica smatra se jednim od faktora rizika za kasniju pojavu astme i činilac koji dovodi do pogoršanja već postojeće bolesti.

Jedan značajan broj pacijenata sa alergijskom kijavicom dobije kasnije astmu, mada veći broj bolesnika sa već postojećom astmom ima i alergijsku kijavicu. Pristni su simptomi kijanja, svraba u nosu i očima. To su znaci alergijske reakcije, ali ne ne mora uvek da bude alergija, jer postoji i nealergijska uporna kijavica. Najčešće, je ipak, to kijavica na bazi alergije i javlja se na proleće ili početkom jeseni. Takvi pacijenti bi trebalo da budu pod malo većom kontrolom, da se prati stanje kako se to slučajno „ne bi prelilo“ na pluća – naglašava dr Milićević.

Kada treba početi s terapijom

Zdravi životni stilovi, koji podrazumevaju izbegavanje duvanskog dima, fizičku aktivnost, izbegavanje konzervisane i brze hrane su od velike pomoći u lečenju alergijske astme. Kao terapija lekovima najčešće se koriste antihistaminici, antialergijski lekovi, pa potom lekovi na bazi kortikosteroida.

– To su najčešće inhalatorni kortikosteroidi, koriste se i antagonisti leukotriena. Bronhodilatatori se primenjuju u akutnoj fazi kada dete ima ili odrasla osoba ima akutni napad astme, to su lekovi koji šire bronhije i koriste se samo u akutnim stanjima, svi ostali su preventiva i bitno je da se koriste na vreme. Lekovi protiv alergije na polen trebalo di da se uzimaju od kraja februara za drveće, za polen trave od kraja marta.  Kada je u pitanju ambrozija, s terapijom može da se počne u junu. Preventivna zaštita je bitna, jer ako se zakasni lek se onda daje na duže vreme i u većoj dozi – precizira sagornik eKlinike.

Pumpice su astmi „savile vrat“

Dr Saša Milićević objašnjava da ovi lekovi nemaju neželjena dejstva, kada se daju pod kontrolom, ali, moguće su reakcije ako se terapija koristi bez nadzora stručnjaka.

Strah od pumpica je neosnovan, jer je one su astmi „savile vrat“ i dovela je pod kontrolu. Posebno dečja astma nije bauk. Roditelji se uplaše kada im se kaže da dete ima astmu, ali medicina je toliko napredovala da se svi simptomi mogu u potpunosti dovesti pod kontrolu, a veliki procenat malih pacijenata, ako se leči, bude zdravo do puberteta – ističe dr Milićević.

Nažalost, oko 150 miliona ljudi na svetu nema dobro kontrolisanu astmu i kod nas su bolnice, kako naglašavaju udruženja pacijenta, pune nelečenih astmatičara. Ukoliko se bolest ne kontroliše i ne leči, sve se završava hospitalizacijom, a nekada i fatalnim ishodom. Lekari naglašavaju da s druge strane, pacijenti sa alergijskom astmom, koji se leče, imaju minimalno narušen kvalitet života, a neki od njih su uspešni sportisti.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend