Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Kolektomija je hirurški postupak koji se primenjuje u borbi protiv raka debelog creva

Priredio/la: D.T.
8:00 - 18. 05. 2021.

Da bi se odredilo da li je pacijentu sa obolelim debelim crevom potrebna kolektomija, lekari prvo rade kolonoskopiju ili ručni pregled rektuma

kolektomija-debelo crevo-tumor debelog creva Foto: Shutterstock

Kolektomija je nekada neophodan hirurški postupak uklanjanja celog ili jednog dela obolelog debelog creva. Procedura, kao i svaka hirurška intervencija nije bez rizika, a sprovodi se u cilju lečenja teških oboljenja creva i raka debelog creva. Kancer debelog creva može biti posledica polipa u debelom crevu ili u rektumu, stoga su preventivi pregledi veoma bitni, jer mogu na vreme otkriti mogući problem i garantovati potpuno izlečenje.

Drugi najčešći zloćudni tumor u Srbiji

Nacionalni program ranog otkrivanja raka debelog creva sprovodi se u Srbiji i on uključuje osobe stare od 50 do 74 godina. Jednostavnim testom moguće je otkriti polipe iz kojih može nastati rak. Prema podacima Kancelarije za skrining raka, rak debelog creva je drugi najčešći zloćudni tumor od kojeg oboleva naša populacija i razlog umiranja od kancera u Srbiji. Svake godine od ovog raka oboli oko 4.500, a umre više od 3.000 ljudi.

Tačan uzrok nastanka raka još nije u potpunosti jasan. Pretpostavlja se da je posledica dejstva naslednih faktora i faktora sredine, načina ishrane i stila života. Faktori rizika su ishrana bogata crvenim mesom i životinjskim mastima, pušenje, alkohol, gojaznost i slaba fizička aktivnost.

Kada se radi kolektomija

Kronova bolest, rak debelog creva, ulcerozni kolitis… mogu da budu razlozi za kolektomiju. Pre odluke o ovom postupku radi se kolonoskopija ili ručni pregled rektuma. Postupak kolektomije se sprovodi ako kancer nije u ranoj fazi. Postoji nekoliko oblika kolektomije – delimična ili subtotalna kolektomija, totalna kolektomija, hemikolektomija i totalna proktokolektomija.

U nekim slučajevima, hirurg će morati da namesti trajnu ili privremenu stomu – otvor putem kojeg urin ili fekalije izlaze iz tela. Na stomu je pričvršćena kolostomska vreća za sakupljanje fekalnog materijala. Pre operacije biće urađen i pregled krvne slike, rendgen abdomena ili grudnog koša, CT skener, ultrazvuk, analiza urina. Hirurg će objasniti koje lekove protiv bolova koristiti posle postupka i kako održavati higijenu rane.

Saveti za dan operacije

Uopšteni savet je da se ne jede ništa 4 sata pre operacije, a voda može da se koristi do dva sata pre procedure. Pacijent je dužan i da obavesti doktora o svim lekovima ili suplementima koje koristi, a anesteziolog mora biti obavešten o mogućim alergijama, nedostatku zuba, upotrebi alkohola i psihoaktivnih supstanci.

Šta se dešava tokom kolektomije

Operacija se sprovodi pod opštom anestezijom. Može biti laparoskopska ili otvorena operacija. Tokom laparoskopske kolektomije, hirurg pravi male rezove na stomaku, putem kojih sprovodi proceduru i uklanja oštećeni deo debelog creva. U otvorenoj kolektomiji, hirurg će napraviti rez na stomaku i ukloniti deo debelog creva koji je bolestan ili oštećen. Doktor može ukloniti i neke limfne čvorove u blizini debelog creva i poslati tkivo na biopsiju.

Kada je stoma neophodna

Stoma može biti potrebna ako hirurg ne može da spoji dva kraja creva. U proceduri koja se naziva kolostomija, napraviće otvor na spoljnoj strani tela i prikačiće pacijentu vreću za sakupljanje fekalija. Stoma je nekad privremena i uklanja se posle zarastanja donjeg dela debelog creva. Tokom druge operacije, ponovo se spaja crevo pa stoma više nije neophodna. Stoma, ipak, u nekim situacijama može biti trajna.

Rizici od postupka kolektomije

Kao i svaka hirurška procedura, kolektomija nosi sa sobom određene rizike, kao što su infekcije, curenje sadržaja debelog creva, zapaljenje pluća i drugi problemi sa plućima, pojava krvnih ugrušaka u venama i plućima, postoperativno krvarenje, adhezija organa ili tkiva, moždani ili srčani udar. Ukoliko se posle operacije javlja stalna mučnina, povraćanje, curenje rane, bol, grčevi u stomaku, groznica, loš miris iz rane, otok oko reza, krv u stolici, natečen stomak, obavezno se javiti lekaru.

Period oporavka

Većina pacijenata ostaje u bolnici nekoliko dana posle operacije, ako nema komplikacija. Posle prvog pražnjenja creva uglavnom, za tri ili četiri dana nakon hirurškog postupka, pacijent normalno jede. Pacijenti se u velikom broju vraćaju svakodnevnim aktivnostima, posle jedne do dve nedelje, ako je u pitanju laparoskopska intervencija, i dve do tri sedmice, posle otvorene operacije. U periodu oporavka neophodno je uzdržavanje od fizičkih aktivnosti i nošenja tereta.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend