Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Dr Tatjana Radaljac: Šta su divertikulumi i kada može da dođe do krvarenja i pucanja

Piše: Marijana Rajić
10:00 - 28. 05. 2021.

Na pojavu divertikulitisa, upale „džepova“ koji se stvaraju na debelom crevu, utiču brojni faktori – kako neadekvatna ishrana, tako i pušenje i alkoholizam

Dr Tatjana Radaljac, kolon, divertikulum, divertikuloza Dr Tatjana Radaljac objašnjava razliku između nekomplikovane i komplikovane divertikuloze Foto: Privatna arhiva/Shutterstock

  • Divertikulumi (lat.bočna vreća) su urodjena ili stečena izbočenja zida digestivnog trakta koja nastaju usled izbacivanja sluznice i seroze (membrane creva) kroz mišićni sloj u zidu digestivne cevi. Mogu biti urođeni ili stečeni, pojedinačni ili u većim grupama i mogu se javiti celom dužinom digestivnog trakta – od jednjaka pa do debelog creva. U zavisnosti od težine simptoma zavisi i lečenje koje može biti od ambulantnog za blage oblike, do hitnog operativnog, ako se sadržaj creva nakon pucanja izlije u trbušnu duplju.

Osobe starije od 50 godina izložene riziku

Prim. dr Tatjana Radaljac, specijalista interne medicine i gastroenterohepatolog, u razgovoru za eKlinika portal objašnjava da pojava divertikuluma debelog creva ima veze sa starosnom dobi pacijenta, pa je zbog toga do 40. godine života vrlo retka. Učestalost se povećava starenjem, tako da kod osoba starijih od 50 godina raste na 30, pa čak do 70 odsto u osmoj deceniji života. Najčešće mesto pojave divertikuluma je sigmoidni kolon (krajnji deo debelog creva na koji se nastavlja rektum), u oko 65 odsto slučajeva. Uzroci nastanka su, navodi dr Radaljac, smanjena elastičnost kružne muskulature zida creva, poremećaj motiliteta (pokretljivosti) creva sa sledstvenim povećanem intraluminalnog pritiska u crevu, ali i način ishrane.

Razlike u tipovima divertikularne bolesti zavise od simptoma

Divertikularna bolest podrazumeva postojanje simptoma koji su vezani za divertikulume i može biti nekomplikovana i komplikovana, a naša sagovornica definiše razlike:

Najčešći simptomi nekomplikovane divertikularne bolesti su bol u donjem delu trbuha, češće na levoj strani, izraženiji je nakon obroka, a smanjuje se nakon flatulencije (ispuštanja gasova) ili crevnog pražnjenja. Čest simptom je nadutost, pojačana flatulencija, poremećaj crevnog pražnjenja i pojava sluzi u stolici. Laboratorijske analize – krvna slika i vrednost CRP su uredni, nema krvi u stolici, a dijagnoza se može postaviti kontrastnim radiološkim pregledom sa dvostrukim kontrastom (irigografija) ili kolonoskopijom. Leči se dijetom sa dosta vlakana, smanjenim unosom crvenog mesa i masnoća i fizičkom aktivnošću, a jedno nedavno ispitivanje pokazalo je da dodavanje leka Rifaximin, uz adekvatnu dijetu, ima značaja u smanjivanju simptoma i prevenciji komplikacija.

Divertikulitis može dovesti do izlivanja crevnog saržaja u trbuh

Komplikovana divertikularna bolest se javlja u 15 do 20 odsto pacijenata sa divertikulumima, a najčešća komplikacija je upala divertikuluma – divertikulitis. Divertikulitis može biti akutni i hronični, nekomplikovan i komplikovan uključujući apsces, perforaciju fistule, opstrukciju i krvarenje. Ovo je, inače jedno od najhitnijih stanja u oboljenjima digestivnog trakta.

Dr Tatjana Radaljac objašnjava da je preduslov nastanka divertikuloze opstrukcija vrata divertikuluma čvrstim fekalnim sadržajem što uzrokuje mehaničko oštećenje sluznice divertikuluma, pokreće inflamatornu reakciju, translokaciju bakterijske flore u sluznicu, te dolazi do perforacije divertikuluma. U idealnim okolnostima, takođe, mikroperforacija može ostati dobro lokalizovana, i može ići u smeru rezolucije spontano ili nakon lečenja.

– Ali, ako se na vreme ne prepozna i ne tretira adekvatno, divertikulitis može napredovati u stvaranje većeg apscesa koji može zahvatiti i druge organe, dovesti do razvoja peritonitisa (upale trbušne maramice) ili najteže komplikacije – fekulentnog peritonitisa zbog izlivanja crevnog sadržaja u trbušnu duplju – upozorava dr Radaljac.

Kako da prepoznate simptome

Simptomi divertikulitisa su, prema rečima naše sagovornice, prvenstveno bolovi različitog intenziteta u donjem levom delu trbuha, neretko praćeni izmenom u crevnom pražnjenju (proliv ili zatvor).

– Javljaju se i povišena telesna temperatura, mučnina, povraćanje, a neretko i učestalo nadražajno mokrenje. Slični simptomi se mogu javiti i kod akutne upale slepog creva, u akutnom ataku inflamatornih bolesti creva, ishemičnom kolitisu, kao i akutnim i tumorskim bolestima urogenitalnog trakta. Zbog toga je važan pregled odgovarajućeg specijaliste ili više specijalista radi postavljanja adekvatne dijagnoze i lečenja, kako bi se sprečila pojava po život opasnih komplikacija – napominje prim. dr Radaljac, koja je i šef odseka za subspecijalističke preglede i funkcionalnu dijganostiku kliničkog odeljenja za gastroenterologiju i hepatologiju Kliničko bolničkog centra „Zvezdara“.

Kolonoskopija tek 6 do 8 nedelja kasnije

Dr Tatjana Radaljac  objašnjava da dijagnostički postupak započinje uzimanjem anamneze i fizikalnim pregledom, potom laboratorijskim analizama i radiološkim ispitivanjima. U laboratorijskim analizama prisutna je leukocitoza sa povećanjem broja granulocita, povišena vrednost sedimentacije (SE) ili CRP, a kod nekih pacijenata i patološke vrednosti azotnih materija, te pojava leukocita u urinu. Od radioloških ispitivanja, napominje dr Radaljac, radi se nativni snimak abdomena kao i ultrazvučni pregled. Ukoliko je dostupna, kompjuterizovana tomografija (skener) smatra se najboljom metodom kod pacijenata sa teškom kliničkom slikom, kao i kod onih sa nerazjašnjemom dijagnozom, ali i za eventualno praćenje apscesa. Kolonoskopija nije dijagnostička metoda izbora u akutnom divertikulitisu zbog realne opasnosti od perforacije i prema njenim rečima, totalna kolonoskopija se preporučuje tek 6-8 nedelja nakon povlačenja simptoma.

Kada divertikuloza može da se iskomplikuje i zašto?

Lečenje  se može sprovesti ambulantno i hospitalno, a ambulantno se mogu lečiti bolesnici sa blažom kliničkom slikom bez peritonealnog nadražaja. U tom slučaju je potrebno ograničiti fizičku aktivnost, preći na tečnu dijetalnu ishranu, uz antibiotike po protokolu, u trajanju od 7 do 10 dana.

– Hospitalizuju se pacijenti sa težom kliničkom slikom, imunokumpromitovane i starije osobe. Neodgovarajuće poboljšanje kliničkog stanja upućuje na moguće komplikacije koje zahtevaju hitan hirurški tretman. Poseban entitet komplikovane divertikularne bolesti jeste divertikularno krvarenje i ono čini 30 odsto svih bezbolnih krvarenja iz donjih partija digestivnog trakta. Počinje iznenada i bezbolno je, bolesnici imaju blaže grčeve, obilne kašaste stolice tamno crvene boje, često sa ugrušcima. Osobe sa krvarenjem iz donjih partija digestivnog trakta su hemodinamski nestabilne (sa hipotenzijom, tahikardijom, upadanjem u šok, teškom anemijom), i obavezno je hospitalizovati ih. Ako je potrebna operacija, značajno je lokalizovati mesto krvarenja kolonoskopski, angiografijom i/ili scintigrafijom – ističe dr Radaljac.

Faktori rizika, ishrana i prevencija – šta možemo da učinimo sami?

Faktori rizika za razvoj divertikulitisa su mnogobrojni i mogu se podelii na nekoliko kategorija: ishrana, način života, lekovi i genetika, kao i gojaznost (naročito centralna), pušenje i alkoholizam. Takođe, opominje naša sagovornica, primena opijatnih analgetika i kortikosteroida povezana je sa rizikom od komplikacija, odnosno  perforacije. Ishrana sa visokim sadržajem vlakana  iz voća i povrća, integralnih žitarica i mahunarki, uz malo crvenog mesa i slatkiša, kao i snažna fizička aktivnost, vezane su za smanjen rizik od pojave divertikulitisa. Kombinacijom adekvatnog načina ishrane, Rifaximina i probiotika smanjuje se mogućnost nastanka recidiva divertikulitisa, kaže dr Tatjana Radaljac i zaključuje:

Divertikulitis debelog creva je bolna bolest čija je pojava nepredvidljiva, iako se kod većine pacijenata nikada ne jave komplikacije. Međutim, čak i pojava nekomplikovanih recidiva akutnog divertikulitisa uzrokuje zabrinutost i strah, što značajno utiče na kvalitet života. Uloga gastroenterologa je da smanji zabrinutost i strah kod pacijenata postavljanjem adekvatne dijagnoze, upućujući na hronične posledice, kao i sprovođenje edukacije pacijenata o faktorima rizika, prognozi bolesti i indikacijama za operativno lečenje.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend