Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Počelo je cvetanje, spremite se ako imate alergije

Priredio/la: J. M.
9:00 - 27. 03. 2021.

Kreće emitovanje polena breze koja ima najveći alergeni potencijal u ovom periodu, pa ljudi moraju na vreme da krenu sa svojim antihistaminik terapijama, kaže Mirjana Mitrović Josipović, rukovodilac grupe za monitoring i stanje alegenskog polena u Agenciji za zaštitu životne sredine

Sve više ljudi pati od alergija Foto: Shutterstock

Organizam alergične osobe burno reaguje na neke stvari iz prirodnog okruženja koje, inače, nisu štetne. Kod alergičnih osoba imuni sistem pogrešno shvata alergen kao neprijatelja i počinje da stvara antitela da bi se odbranio od njih. To izaziva alergijsku reakciju. Alergijska reakcija nastaje odmah ili nakon par sati posle kontakta sa određenim alergenom.

Najčešći simptomi su curenje nosa, kašalj, kijanje, crvenilo i promene na koži… Najviše ljudi pati od alergije na polen, a period kad ove alergije počinju je upravo ovaj u kome smo sada – rano proleće. Kako da se pripremimo za period kad alergeni polako počinju da se šire, za eKliniku govori Mirjana Mitrović Josipović, rukovodilac grupe za monitoring i stanje alegenskog polena u Agenciji za zaštitu životne sredine.

Breza je jak alergen, a uskoro počinje njeno cvetanje Foto: Shutterstock

Šta sada vreba?

− Trenutno, alergeni koji su prisutni prema merenju Agencije za zaštitu životne sredine su javor, breza, leska, jova, čepres, jasen, topola, vrba, breza. To su alergeni koje u ovom periodu emituje drveće. Prekogranične vrednosti je na Novom Beogradu ovih dana imala jedino topola. Određene vrste polena su još uvek u zelenoj zoni, ali važno je reći da se zahuktava priča što se cvetanja tiče. Trenutne niske temperature su uticale da biljke zaustave malo svoje fiziološke funkcije, pa ne emituju toliko polena u vazduhu, ali upozorenje za sve one sa alergijama je da kreće emitovanje polena breze. Breza ima najveći alergeni potencijal u ovom periodu i ljudi moraju da budu spremni da na vreme krenu sa svojim antihistaminik terapijama da bi prekogranične vrednosti dočekali u što boljem stanju.

A kad se „zahukta“ proleće…

− Sa pravim prolećnim vremenom pojaviće se i 14, 15 polenskih čestica koje međusobno imaju unakrsne reakcije, a u urbanoj sredini dolazi i do interakcije sa zagađenjima prisutnim u vazduhu, pa se zbog zgađenja i zbog sve većeg broja alergena u vaduhu pogoršava klinuička slika osoba koje su alergične. Uvek je veći problem u urbanim nego u ruralnim područijama jer na pojavu alergija utiče način života, stres, način ishrane, zagađenja. Sve to pogoršava stanje alergičnih ljudi.

Šta da radimo?

− Period kada nailaze trave i korovi, a to je od aprila, maja – treba ozbiljno pokrenuti akcije suzbijanja korovskih biljaka pre svega ambrozije, da utičemo na njeno masovno uništenje pre nego što cveta. Kada procveta, onda smo zakasnili. Ambrozija je najveći alergen i najviše ljudi ima problem sa ovim polenom. Tu možemo da reagujemo, da iskorenimo ambroziju. Ne možemo i ne smemo da posečemo drveće, to su pluća grada i pluća planete. Kada je reč o alergiji na polen drveća, tu samo možemo da se adaptitramo, da uskladimo svoje kretanje: da ne izlazimo u prepodnevnim časovima, da ređe u to vreme provetravamo prostorije, da koristimo klimatizovane prostorije, da ne sušimo veš napolju, da peremo kosu, menjamo odeću kada uđemo u kuću, da budemo u dogovoru sa svojim lekarima na histaminik terapijama, jer u tim prepodnevnim satima, kada je sunčano i vetrovito merenja pokazuju najviše vrednosti alergena u vazduhu – savetuje Mirjana Mitrović Josipović.

Planiranje sadnje u korist zdravlja

− Iz Vršca su nas, na primer, kada su krenuli u rekonstrukciju svog gradskog jezgra, zvali i pitali koje to biljke treba da sade, što je vrlo pohvalno. Nisu hteli da sade nasumično pa da iz neznanja zasade neke alergene kao što se i dešava da u neko školsko dvorište ili u dvorište vrtića posadimo brezu koja je najveći alergen. Tako ugrožavamo najmlađu populaciju, jer starosna granica kada se alergije javljaju se veoma pomerila. Danas imamo decu koja već sa dve ili tri godine bivaju alergična na polen. pored toga, svaki čovek može bilo kada u svom životu da na nešto postane alergičan.

Važno je da se zna da biljke koje se oprašuju insektima nisu alergene, a to su voćke: kruška, jabuka, šljiva, breskve. Nisu za džabe bake i deke to sadile u svojim dvorištima. Ove druge biljke jesu nažalost alergeni, one se oprašuju vetrom i to su sve biljke koje svima koji su alergični kvare kvalitet života, onda ti ljudi nisu radno sposobni kada imaju napade alergije. Razvijene zemlje imaju neka genetska ukrštanja gde se selekcijom dolazi do, na primer muških topola koje nemaju rese, pa se sade samo one, a ne ženske topole. Ali mi nismo još u toj fazi – objašnjava Mirjana Mitrović Josipović.

Ambrozija divlja takoreći u celoj Srbiji

Ambrozija je veoma invazivni korov, ona se svugde raširila. Više ne možemo da kažemo da je ima samo u Vojvodini, jer se posle žetve pšenice ona mnogo raseje. Ali naša merenja su pokazala da Valjevo i centralna Srbija imaju više polena ambrozije nego Vojvodina. Nekada nismo imali ambroziju do Vranja i Novog Pazara, ali je sada ima, jer se neadekvatno suzbija i ona nadire i osvaja sve veće površine – kaže Mirjana Mitrović Josipović.

Agencija i lekari rade zajedno

−U vreme cvetanja drveća, dakle u ovo vreme, u proleće, nama se usijaju telefoni od poziva! Nas zove veliki broj lekara što je pohvalno, da se posavetuje sa nama na šta u ovom periodu treba raditi testove, na koje alergene, koji su to alergeni prešli granične vrednosti. Jer lekarima se ponekada desi da imaju pune ordinacije pacijenata koji pate od alergije. Ako trenutno postoji 7 ili 8 polenovih zrna od 25 mogućih, onda lekari ne moraju da vrše bockanja – alergenske probe na sve te alergene već samo na one kojih trenutno ima u vazduhu. Tako će i lakše i brže pomoći svojim pacijentima.

– Sada, na primer, nije potrebno vršiti test na ambroziju, kao ni na travu, jer ih još nema. Sada cveta drveće i zato je važno da smo u kontaktu sa lekarima. Takođe, važno je da se i turistička mesta interesuju da se u njima rade merenja jer neće ljudi da dolaze u Soko Banju ili  na Zlatibor u vreme kada cvetaju alergeni koji njima smetaju. Važno je da sve turističke destinacije prepoznaju značaj ovog merenja jer sve više ljudi traži informaciju kada krene na odmor šta će ga tamo sačekati, koja je vrsta polena u nekim preko graničnim vrednostima, kako bi poneli adekvatnu terapiju ili da pomere svoj odmor kada alergena nema – kaže za eKliniku Mirjana Mitrović Josipović, i napominje da se na sajtu Agencije – www.sepa.gov.rs mogu pronaći svi podaci koji su potrebni ljudima koji pate od alergija, jer se redovno vrši monitoring svih graničnih vrednosti alergena u vazduhu.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend