Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Mogući okidači srčanog udara koje zanemarujemo

Priredio/la: I. N.
17:00 - 25. 03. 2021.

Neke svakodnevne aktivnosti, koje deluju bezazleno, mogu da naškode organizmu

Poneke aktivnosti koje deluju bezazleno mogu da naškode zdravlju Foto: Shutterstock

Neke svakodnevne aktivnosti mogu da povećaju rizik od srčanog udara, kod osoba koje imaju predispozicije. Pritom, reč je o radnja koje deluju bezazleno.

1. Nedostatak sna

Pored toga što čini da se osećate mrzovoljno i umorno, nedostatak sna može da poveća i rizik od srčanog udara, pokazali su rezulteti istraživanja. Prema rezultatima, oni koji su obično spavali manje od 6 sati tokom noći dvostruko češće su imali srčani udar u odnosu na osobe koje su redovno spavale 6 do 8 sati. Lekari nemaju objašnjenje šta je tačno uzrok ove pojave, ali su saglasni da gubitak sna može da podigne krvni pritisak, što dalje vodi pojavi upalnih procesa.

2. Migrenske glavobolje

Ljudi koji pate od migrene mogu da budu u većem riziku da dožive infarkt kasnije tokom života. Takođe, osobe koje imaju simptome koji najavljuju migrensku glavobolju, izgleda da su, takođe, u većem riziku.

3. Velika hladnoća

Hladno vreme predstavlja šok za sistem. Izlazak iz zatvorenog prostora tokom zimskih meseci može da dovede do sužavanja arterija, što otežava dotok krvi do srca. Povrh toga, srce mora više da radi da bi održalo toplotu tela. Ako vas to brine, pametno postupajte na hladnim temperaturama i ograničite teške fizičke aktivnosti na otvorenom dok je hladno, kao što su čišćenja snega i slično.

4. Zagađenje vazduha

Oni koji redovno udišu zagađen vazduh češće imaju začepljene arterije i bolesti srca. Gužve u saobraćaju predstavljaju posebnu opasnost, jer kombinuju udisanje isparenja automobila sa ljutnjom ili frustracijom.

5. Obilni i kalorični obroci

Dobro razmislite pre nego što poželite „repete“, jer to može da se odrazi na organizam i kad je u pitanju deo iznad struka. Unos veće količine jake hrane tokom obroka može da dovede do rasta nivoa hormona stresa, noradrenalina. Ovo može da utiče na povećanje krvnog pritiska i otkucaje srca, a kod nekih ljudi može da izazove i srčani udar. Veoma masni obroci takođe mogu da prouzrokuju nagli skok masnoće u krvi, što može privremeno da ošteti i neke krvne sudove.

6. Snažne emocije

Negativno raspoloženje, ljutnja, tuga i stres, ali i prevelika radost poznati su pokretači srčanih problema. Rizičnim po ovom pitanju smatraju se emocije koje izazivaju krupni životni događaji, poput rođendanskoh iznenađenja, venčanja ili rođenja deteta ili unučeta.

7. Intenzivno iznenadno naprezanje

Dobra kondicija dugoročno će zaštititi vaše srce, ali previše naglog napora može da bude opasno. Oko šest odsto srčanih udara pokreće ekstremni fizički napor. Iako je vežbanje dobar način za ublažavanje stresa, posebno je važno ne preterivati, posebo kad ste ljuti ili uznemireni.

8. Prehlada i grip

Kada se vaš imunološki sistem bori sa problemom, postoji mogućnost da upalni procesi oštete srce i arterije. Istraživanje je pokazalo da su osobe sa respiratornim infekcijama dvostruko češće imale srčani udar, ali da se nivo rizika smanjuje nakon što su se oslobodili infekcije. Stope srčanog udara su, takođe, veće u fazi izbijanja gripa, što daje još jedan dobar razlog za preventivu.

9. Astma

Šanse za infarkt povećavaju se za oko 70 odsto ako imate ovu bolest pluća. Čak i ako koristite inhalator da biste je držali pod kontrolom, i dalje ste u većem riziku. Neki astmatičari će možda zanemariti stezanje u grudima, koje može da bude rani znak srčanog udara. Lekari ne znaju da li problemi sa disanjem izazivaju srčani udar ili su jednostavno uzrok kao i drugi upalni procesi.

10. Jutro je kritičan period

Srčani udari su češći ujutro. Telo postaje preplavljeno hormonima koji pomažu da se probudite, a to dodatno opterećuje srce.

11. Stres usled katastrofa

Istraživanja su pokazala da stopa srčanog udara raste nakon velikih katastrofa, poput zemljotresa ili terorističkih napada ne samo odmah nakon katastrofe, već čak i nekoliko godina kasnije. Ovakve situacije je veoma teško izbeći, ali je nakon što do njih dođe moguće posle preduzeti mere za upravljanje stresom. Pobajte da se dovoljno odmarate i da vežbate.

12. Seks

I seksualna aktivnost je povezana sa povećanjem rizika od srčanog udara. Ovo, međutim, nije česta pojava, posebno ako ste fizički u formi i dobrog zdravlja. Za većinu ljudi seks može i treba da bude važan i zdrav deo života.

13. Strastveno navijanje

Gledanje utakmice, ako ste veliki obožavalac, može da uzrokuje srčani udar. Istraživanje iz 2006. godine pokazalo je da su srčani napadi u Nemačkoj porasli tokom fudbalskih utakmica nacionalnog tima. Takođe, nakon takmičenja pod nazivom „Super bol“ 1980. godine, u Los Anđelesu je usledila serija fatalnih srčanih napada.

14. Alkohol

Prema nekim podacima, jedno piće dnevno pomaže u zaštiti srca od bolesti, ali obilno pijenje može da učini upravo suprotno. Vremenom ova navika može da utiče na povećanje krvnog pritiska, kao i na povećanje određene vrste „lošeg“ holesterola i da dovede do debljanja. Sve ovo može da našteti srcu. Takođe, možete da osetite i kratkoročne posledice: jedna noć prekomernog pijenja može da poveća rizik od srčanog udara tokom naredne nedelje, prema nekim istraživanjima.

15. Kafa

Baš kao i alkohol, i ona ima svoje pluseve i minuse. Kofein na kratko duže krvni pritisak, što može da izazove napad, posebno ako ga ne unosite redovno i organizam nije naviknut ili ako ste u rizičnoj grupi iz drugih razloga. Sve u svemu, čini se da pijenje jedne do dve šolje dnevno ne šteti.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend