Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Glavobolju koja budi iz sna treba ozbiljno shvatiti: Zbog intenziteta bola zovu je i samoubilačkom 

Piše: Danijela Tadić
8:00 - 16. 03. 2021.

Hipnička glavobolja javlja se u noćnim satima i budi pacijenta iz sna

Hipnička glavobolja najčešće se javlja kod osoba starijih od 50 godina

Glavobolja koja nastaje isključivo za vreme sna i dovodi do buđenja naziva se glavobolja u snu ili hipnička glavobolja. U nekim slučajevima i pored lečenja deo pacijenta i dalje ima glavobolje, koje se mogu i pogoršati uz prekomernu upotrebu analgetika i stvoriti plodno tle za razvoj ozbiljnijih vrsta glavobolja.

Doktori upozoravaju da ove glavobolje, iako, su retke moraju biti ozbiljno shvaćene jer nekada mogu da budu dovedene u vezu sa visokim krvnim pritiskom, hormonskim poremećajima, vaskulitisom.

Pacijenti uglavnom žene starije od 50 godina

Glavobolje u vezi sa spavanjem su najčešće kod starijih od 50 godina. Stručna literatura beleži vise od 200 vrsta glavobolja, koje se dele na primarne i one su zasebna oboljenja. Postoje i sekundarne, koje nastaju kao simptom drugih oboljenja.

– Hipnička glavobolja ili glavobolja povezana sa snom je retka najčešće iz grupe primarnih glavobolja. U ređim slučajevima može biti simptomatska ili sekundarna. To znači da je posledica hipertenzije ili sistemskim poremećajima druge etiologije. Javlja se najčešće kod osoba starijih od 50 godina i dva puta je češća kod ženskog pola. Ukupna prevalenca se po različitim podacima kreće od 0,05-0,35 odsto, ali se ova učestalost kod osoba starijih od 50 godina penje do 1,5 odsto – kaže za ekliniku predsednik Društva neurologa Srbije pukovnik prof. dr sc. med. Ranko Raičević.

Ova vrsta glavobolje može se, kako upozorava prof. Raičević, često zameniti i sa klaster glavoboljom koja isto nastaje u noćnim satima i koja se nekada zbog intenziteta bola zove i samoubilačkom glavoboljom.

To su glavobolje povezane sa vremenom (satom), a tipično se ovaj oblik glavobolje javlja u noćnim satima i budi pacijenta iz sna. Karakteristika bola može biti slična tenzionoj (tupoj) ili migrenskoj (pulsirajućoj) glavobolji. Uglavnom je obostrana iako se izveštava i o jednostranoj glavobolji kod bluzi trećine pacijenata. Kod manje od 10 odsto glavobolja može biti praćena sekrecijom iz nosa i suzenjem očiju, što upućuje na klaster ili mučninom kada se može zameniti sa migrenskom glavoboljom. Pacijent zbog bola prekida spavanje i mora da ustane, ali se ne opisuje psihomotorna agitiranost kao kod klaster glavobolje – objašnjava prof. Raičević.

Traje od 15 minuta do četiri sata

Doktor objašnjava da se dijagnoza postavlja tek posle neurološkog pregleda, a u nekim slučajevima i posle sistematskih ispitivanja kako bi se isključila mogućnost postojanja neke druge bolesti.

– U dijagnostičkom algoritmu kao i kod svih primarnih, ali i sekundarnih glavobolja neophodna je iscrpna anamneza i kod prvog javljanja neka od neuroradioloških procedura (MSCT sa angiografijom, a još bolje MR sa angiografijom). Osim ovog ponekad su potrebna opsežna sistemska ispitivanja zbog isključivanja vaskulitisa – posebno temporalnog arteritisa, hipertenzije, hormonskih disfunkcija – kaže prof. Raičević.

Prema Internacionalnoj klasifikaciji glavobolja, da bi dijagnoza mogla biti postavljena, potrebno je da postoje, kako kaže doktor, sledeći kriterijumi: glavobolje se ponavljaju i javljaju se za vreme spavanja i bude pacijenta iz sna, prisutne su u više od deset dana u mesecu najmanje tri meseca u kontinuitetu, a traju od 15 minuta do četiri sata.

I pored lečenja neki pacijenti imaju uporne glavobolje

Stručnjaci napominju da je san neophodan našem nervnom sistemu kako bi pravilno funkcionisao. Premalo sna čini nas pospanim i onemogućuje koncentraciju tokom dana. Negativno utiče na pamćenje i fizičku aktivnost, smanjuje mogućnost izvođenja matematičkih operacija. Smatra se da neki od poremećaja sna pogađaju oko 20 odsto naših sugrađana.

Kada su u pitanju terapijski programi hipničke glavobolje dr Raičević navodi da su oni mnogobrojni, višeznačni i da se često prepisuje više različitih lekova.

Pokušava se sa sedativima, antiepilepticima, nesteroidnim antireumaticima i analgeticima, fizikalnim procedurama. I pored toga značajan broj pacijenata ima uporne glavobolje hroničnog karaktera. Prekomerno uzimanje analgetika stvara uslove za razvoj druge još ozbiljnije glavobolje – kaže doktor.

Način života, redovan san i izbegavanje štetnih navika, sastavni su deo svakog terapijskog programa.

– Hipničke glavobolje, iako, relativno redak klinički entitet moraju biti ozbiljno shvaćene i kod prvih simptoma detaljno dijagnostički elaborirane. Nakon toga moraju biti pažljivo tretirane sa nezaobilaznim poštovanjem zdravih životnih navika i odustajanjem od rizičnih faktora i obrazaca ponašanja sa redovnim snom, ishranom i punom podrškom okoline za ovakve situacije – savetuje doktor.

Profesor upozorava da drugi poremećaji, upala sinusa, degenerativni procesi posebno vratne kičme, udružena sistemska oboljenja mogu uticati na pogoršanje već postojećih simptoma. Buka, ulično osvjetljenje, neudobna postelja i jastuci, smenski rad, takođe mogu samo dodatno pogoršati pojavu i ispoljavanje ovih glavobolja.

 

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend