Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Osnovne razlike između bola u kostima i bola u mišićima

Priredio/la: I. V.
14:00 - 09. 03. 2021.

Bolove u kostima i u mišićima često je teško razlikovati jer pogađaju slične delove tela, a statistika kaže da će svaka treća žena i svaki peti muškarac, stariji od 50 godina, doživeti lom kostiju zbog osteoporoze

Fibromialgija je sve češća vrsta bola u mišićima koja uzrokuje intenzivan bol po telu Foto: Shutterstock

Bolove u kostima i mišićima teško je razlikovati jer utiču na slične delove tela. Takođe, bol u kostima i mišićima može biti sličnog intenziteta, ali generalno, ono što ih razlikuje je to što su bolovi u kostima oštriji, dublji i iscrpljujući od bolova u mišićima. Bolovi u kostima mogu da traju  duže od bolova u mišićima i zahtevaju ozbiljniju medicinsku pomoć. Nasuprot tome, bolovi u mišićima se „generalizuju“ i teško je odrediti njihovo tačno mesto. Ali, ako je bol neizdrživ ili ako traje duže od 48 sati neophodno je posetiti lekare specijaliste za mišićno-koštani sistem, odnosno  ortopede.

Uzroci bolova u kostima

Osteoporoza je, kao što i samo ime govori, bolest „poroznih kostiju“. Češća je kod starijih ljudi, a javlja se kao posledica nedostatka kalcijuma i vitamina D. Drugi uzroci bolova u kostima uključuju hipertireozu, menopauzu i porodičnu istoriju osteoporoze. Međutim, važno je napomenuti da osteoporoza nije bolna sve dok ne izazove kolaps pršljena ili frakturu. Osteoporoza čini kosti tankim, slabim i krhkim što povećava rizik od njihovih povreda. Međunarodna fondacija za osteoporozu navodi da će svaka treća žena i svaki peti muškarac, stariji od 50 godina, doživeti lom kostiju zbog osteoporoze.

Osteoporoza je „tiha bolest“

Većina ljudi ne pokazuje simptome, što osteoporozu čini „tihom bolešću“ i zbog toga treba paziti na rane znakove kao što su:

– jaki bolovi u leđima
– gubitak visine
– pognuto ili pogrbljeno držanje
– povreda kosti uzrokovana manjim padovima ili modricama
Osteoporoza se leči ako je lekar rano dijagnostikuje, a lečenje uključuje lekove koji usporavaju gubitak kostiju i podržavaju njihov rast, uz prepisivanje dodataka ishrani, vežbanje i uravnoteženu  ishranu.

Uzroci bolova u kostima su hipertireoza, menopauza i osteoporoza    Foto: Shutterstock

Tri najčešća uzroka preloma kosti

Povreda kosti može da rezultirati delimičnim ili potpunim lomljenjem, odnosno prelomom. U zavisnosti od vrste i jačine povrede, kosti mogu da se slome na različite načine – uzdužno, poprečno ili na dva ili više delova. Prema Američkoj akademiji ortopedskih hirurga, tri najčešća uzroka preloma su:

1. trauma koja je posledica saobraćajne nezgode, naglog pada ili sportske povrede
2. osteoporoza
3. stres u kosti izazvan prekomernom upotrebom mišića (stres fraktura)

Simptomi preloma uključuju:

– intenzivan oštar bol na mestu povrede
– nemogućnost pomeranja povređenog područja
– modrice
– deformacija
Lekar će napraviti rendgen kako bi potvrdio da li je kost slomljena. Lečenje preloma uključuje imobilizaciju gipsa, gde je povređeno mesto obmotano gipsom ili gipsom od fiberglasa kako bi kost zarasla, što bi moglo da potraje nekoliko nedelja. Nekim ljudima može da bude potrebna invazivna operacija za interno prilagođavanje fragmenata kostiju.

Brojne vrste karcinoma počinju u tkivima ili ćelijama kostiju ili oko kosti, a najčešće vrste raka kostiju su:

– osteosarkom
– ne-Hodgkinov limfom
– multipli mijelom
– hondrosarkom
– džinovski tumor kostiju

Rak kostiju retko se primećuje kod odraslih. Prema Američkom društvu za borbu protiv raka, osteosarkom je češći kod mlađih ljudi između 10 i 30 godina. Nešto više od 10 odsto slučajeva primećuje se kod ljudi starijio od 60 ili 70 godina. Neki ljudi razvijaju rak kostiju zbog naslednih stanja, a ostali uzroci uključuju prethodno lečenje raka lekovima protiv raka ili lečenje zračenjem i Pagetovu bolest kostiju.

Simptomi raka kostiju su: 

– bol koji se oseća kao tupa duboka bol u kosti ili predelu kostiju (ruke, noge, leđa, rebra ili karlica)
– otok ili upala, kao da je prisutna masa ili kvrga
– nagli i neobjašnjivi gubitak kilograma
– umor, posebno kada rak počinje da se širi
Operacija je uobičajeni izbor lečenja raka kostiju, gde lekar uklanja ceo tumor. Druge vrste raka kostiju mogu zahtevati kombinaciju tretmana koji uključuju hemoterapiju, zračenje i ciljanu terapiju.

Uzroci bolova u mišićima

Bolovi u mišićima su češći od bolova u kostima, ali njihov uzrok nije baš uvek jasan. Takođe nazvana mijalgija, bolovi u mišićima mogu da zahvate zglobove, ligamente, tetive i meka tkiva koja ih povezuju sa kostima i organima. Povrede mišića su česte kod sportista, a istraživanja pokazuju da povrede mišića čine 10 do 55 odsto svih akutnih sportskih povreda. Mišić se može povrediti usled udara pri padu ili spoljne sile kao što je sportski pribor ili saobraćajna nesreća, a može i da se istegne. Povreda može da bude blaga, umerena ili teška, u zavisnosti od jačine udara i vrste povređenog mišića.

Simptomi povrede mišića su:

– peckav bol na mestu povrede
– upala ili otok
– crvenilo
– smanjena pokretljivost povređenog područja

Povreda mišića dijagnostikuje se fizičkim pregledom, a ponekad je potrebno uraditi ultrazvuk ili magnetnu rezonancu (MRI). Lečenje povreda mišića uključuje toplotnu ili hladnu terapiju za smirivanje pogođenog mišića, lagano istezanje – ako je bol podnošljiv, ublažavanje bolova bez recepta i odmor.

Fibromialgija je sve češća vrsta bola u mišićima koja uzrokuje široko rasprostranjen intenzivan bol po telu. Takođe utiče na čovekove navike spavanja, poznato je da izaziva mentalne i emocionalne tegobe, a većini ljudi se dijagnostikuje tokom srednjih godina. Ljudi sa reumatoidnim artritisom i lupusom imaju veći rizik od razvoja fibromialgije. Ostali faktori koji povećavaju rizik su gojaznost, porodična istorija fibromialgije i određene virusne infekcije.

Uobičajeni simptomi fibromialgije su:

– bolovi u telu koji traju više od 3 meseca
– česti zamor i umor
– anksioznost
– depresija
– problemi sa spavanjem
– glavobolje i migrene
– trnci u rukama ili nogama

Fibromialgija se leči kombinacijom lekova na recept i sredstava za ublažavanje bolova, vežbama za jačanje mišića i aktivnostima za regulisanje stresa kao što su joga, masaže i meditacija. Spada u grupu bolesti koje uzrokuju dugotrajno zapaljenje mišića, slabost i bol. Do sada su istraživači identifikovali četiri miopatije: polimiozitis, dermatomiozitis, inkluzijski miozitis i nekrotizujuću autoimunu miopatiju. Iako njihova imena deluju zbunjujuće, sve inflamatorne miopatije su vrsta autoimune bolesti koja se javlja kada imune ćelije osobe (koje bi trebalo da se bore protiv infekcija) počnu da napadaju sopstvena tkiva, mišićna vlakna i krvne sudove tela. A to dalje dovodi do simptoma kao što su:

– slabost mišića
– umor ili umor nakon stajanja ili hodanja
– mišići preosetljivi na dodir
– bol u mišićima
Trenutno nije poznat lek za upalne miopatije, ali neki tretmani mogu da pomognu u smanjenju simptoma – fizikalna terapija, vežbanje, lekovi, toplotna terapija i odmor kako bi ublažio simptome i poboljšao kvalitet života.

 

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend