Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Pušenje i visok krvni pritisak glavni okidači za aneurizmu mozga: Najčešće se otkriva slučajno

Piše: Branka Lazić
17:30 - 03. 04. 2021.

Smatra se da oko 5 odsto populacije ima neku vrstu moždane aneurizme, od kojih najveći broj ne predstavlja značajan rizik za zdravlje pacijenta, kaže za eKliniku dr Ivan Vukašinović, interventni neuroradiolog 

Dr Ivan Vukašinović, interventni neuroradiolog Dr Ivan Vukašinović, interventni neuroradiolog Foto: eKlinika

Neverovatno jaka glavobolja, može biti alarm da je možda došlo do pucanja aneurizme, i tada pacijenta hitno treba hospitalizovati. Osim glavobolje, ona može biti praćena i povraćanjem bez mučnine, gubitkom svesti, zatezanjem u vratu i fotofobije objašnjava za eKliniku dr Ivan Vukašinović, interventni neuroradiolog Klinike za neurohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

On odmah kaže, i da nije svaka aneurizma mozga opasna, ali da je svaka, pa i ona do 5 milimetara za praćenje. Najčešće se otkriva slučajno, prilikom pregleda glave zbog drugih problema, uglavnom glavobolje. Smatra se da je ima 5 odsto populacije.

20 odsto pacijenata sa aneurizmom, ima rođaka sa istim problemom

Znamo pouzdano da su pušenje i visok krvni pritisak dva faktora koji utiču na formiranje i pucanje aneurizmi u glavi.  Stoga svim pacijentima sa aneurizmom savetujemo prestanak pušenja i regulisanje krvnog pritiska, čija sistolna komponenta ne treba da prelazi 130 mm Hg pod adekvatnom medikamentoznom terapijom. Pridržavati se ova dva pravila je naročito važno nakon intervencije, kako bi tretman bio trajan i ne bi bilo potrebe za ponovnom intervencijom –  priča dr Ivan Vukašinović:

– U literaturi je objavljeno da oko 20 odsto pacijenata sa aneurizmom ima nekog rođaka kome je, takođe, dijagnostikovana aneurizma. Ove aneurizme nisu direktno genetski prenosive. Ali, postoji nekoliko naslednih bolesti vezivnog tkiva, kao što su Marfanov sindrom ili autozomna dominantna policistična bolest bubrega, kod kojih je povećan rizik za pojavu ili pucanje moždane aneurizme. Povećana  učestalost aneurizmi pronađena je kod rođaka prvog i drugog reda, sa najvišom stopom učestalosti kod jednojajčanih blizanaca. U slučaju postojanja aneurizmi kod dva ovakva člana porodice, i svi ostali članovi najbliže porodice (deca, roditelji…) trebalo bi da se ispitaju. Ukoliko je samo jedan član uže porodice imao aneurizmu nije potrebno dalje ispitivanje.

Aneurizma mozga se sve uspešnije leči bez klasične operacije

Kod hemoragijskog moždanog udara, najčešći uzrok spontanog krvarenja u glavi je upravo pucanje aneurizme, odnosno proširenja na arteriji mozga. Do prskanja najčešće dolazi usled naglog skoka krvnog pritiska i popuštanja aterosklerotski izmenjenog krvnog suda. Javlja se kod urođenog ili stečenog defekta krvnog suda (aneurizme, AV malformacije).

Može se lečiti klasičnom operacijom, a sve češće i minimalno invazivnom endovaskularnim tretmanom.

– Endovaskularni tretman intrakranijalnih aneurizmi podrazumeva pristup preko arterijskih krvnih sudova uz minimalan rez na koži prepone. Nadalje se putem sistema katetera preko aorte i magistralnih krvnih sudova dolazu do aneurizme koja se ispunjava platinskim mikrospiralama i na taj način trajno isključuje iz cirkulacije čime se sprečava sprečava njeno pucanje i posledično krvarenje.

-Lečenjem aneurizmi koje nisu krvarile preveniramo njihovo pucanje, a kod već postojećeg krvarenja sprečavamo njihovo ponovno pucanje koje nosi visoku stopu smrtnosti – kaže naš sagovornik.

Endovaskularni tretman intrakranijalnih aneurizmi

Dr Vukašinović sa timom-Intervencija embolizacije intrakranijalne aneurizme
Foto: Klinika za neurohirurgiju arhiva

Endovaskularni tretman intrakranijalnih aneurizmi, u Kliničkom centru Srbije obavlja se već 14 godina. Metodu je u KCS uveo je prim. dr Branko Prstojević, a poslednjih godina razvoj službe nastavila je prim. dr Svetlana Milošević Medenica.

Do aneurizme se dolazi putem magistralnih krvnih sudova. Najčešće se preko femoralne (preponske) arterije i aorte, stiže do vratnih arterija. Odatle se sistemom mikrokatetera dolazi do same aneurizme, koja se iz cirkulacije isključuje implantacijom platinskih mikrospirala. Time se aneurizma iznutra zatvara, kako više ne bi mogla izazvati krvarenje – govori dr Vukašinović.

Procedure interventne neuroradiologije spadaju u red minimalno invazivnih tehnika. Preko malog reza na koži, putem krvnih sudova (endovaskularno), dolazi do patološke promene (aneurizma, arteriovenska malformacija) u centralnom nervnom sistemu, regiji glave, vrata ili kičme.

Mikrohirurški i endovaskularni tretman su komplementarne metode kojima se može lečiti većina moždanih aneurizmi. Jedna od prednosti ove metode je znatno kraći oporavak nego posle klasične hirurške operacije, uz manji stepen potencijalnih postoperativnih komplikacija. Što se tiče intervencija kod aneurizmi koje nisu krvarile, i koje su slučajno dijagnostikovane, pacijenti već drugog dana nakon intervencije mogu biti otpušteni sa klinike – kaže dr Vukašinović.

Oko 5 odsto populacije ima neku vrstu moždane aneurizme

On navodi da su ove intervencije pandam kardiološkim intervencijama na srčanim arterijama gde se stavljaju stentovi.

– Imamo utisak da je došlo do porasta broja pacijenata sa intrakranijalnim aneurizmama kod nas i u svetu. Ali, to je najpre rezultat povećane dostupnosti skenera i magnetne rezonance. Tada se aneurizme najčešće pronalaze uzgredno u sklopu pretraga zbog različitih simptoma (najčešće glavobolje) – rekao je naš sagovornik i dodao:

– Smatra se da oko 5 odsto populacije ima neku vrstu moždane aneurizme, od kojih najveći broj ne predstavlja značajan rizik za zdravlje pacijenta. Iz ovog razloga u većini slučajeva se odlučujemo za konzervativno lečenje odnosno periodično praćenje moždane aneurizme i njenog eventualnog rasta.

Dr Ivan Vukašinović, interventni neuroradiolog

Dr Ivan Vukašinović, interventni neuroradiolog pored fotografije učitelja prim. dr Branka Prstojevića
Foto:Privatna arhiva

– Od nekrvarećih, samo velika i gigantska aneurizma mozga može biti uzrok učestalih glavobolja, kao rezultat direktnog pritiska na ovojnice mozga. U najvećem broju slučajeva sama glavobolja nije uzrokovana aneurizmom, koja se tada smatra uzgrednim nalazom. Iako slučajno pronađena, uvek moramo posvetiti pažnju u smislu odluke o daljem lečenju.

Na konzilijumu Klinike za neurohirurgiju timski odlučujemo o tome kolika je korist od tretmana nekrvareće aneurizme u odnosu na rizik od intervencije i prirodnog toka bolesti. Odluka zavisi od lokalizacije, veličine i drugih parametara. Za aneurizme mozga do 5 milimetara veličine najčešće se odlučujemo za periodično praćenje putem CT ili MR. Naravno, kada govorimo o krvarećim aneurizmama tu dileme nema, uvek je indikovan njihov tretman – objašnjava naš sagovornik.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend