Protein nazvan neurotrofični moždani faktor izveden iz mozga (BDNF) kod odraslih ljudi zadužen je za rast i preživljavanje nervnih ćelija i poznato je da igra vitalnu ulogu u procesu učenja, pamćenja i održavanja fleksibilnosti ili „plastičnosti“ mozga. Psihološki stres smanjuje nivo jednog oblika proteina u krvi, zvanog zreli BDNF (mBDNF), a njegov nizak nivo povezan je sa depresijom. Međutim, komercijalno dostupni testovi krvi ne mogu tačno da razlikuju mBDNF od njegovog aktivnog sastojka, poznatog kao proBDNF, koji se vezuje za drugi receptor i uzrokuje upalu i degeneraciju nerva.
Ko pokreće depresivno ponašanje?
– Sve više dokaza ukazuje da je upala u moždanim ćelijama povezana sa depresivnim ponašanjem, a čini se da proBDNF aktivira imuni sistem – kaže profesor Ksin-Fu Zhou sa Univerziteta Južne Australije u Adelaidi. Nedavne studije na životinjama koje su proveli profesor Zhou i njegove kolege otkrile su da ubrizgavanje proBDNF u mozak ili mišić pokreće depresivno ponašanje. Na osnovu tih saznanja profesor Zhou i njegov tim sada su razvili test koji može mnogo preciznije da izmeri mBDNF.
Test za dijagnozu depresije ili bipolarnog poremećaja
U saradnji sa Univerzitetom u Adelaidi i Kunming Medical University u Yunnanu u Kini, koristili su novi test kako bi pokazali da ljudi sa depresijom ili bipolarnim poremećajem imaju znatno niži nivo mBDNF u krvi od zdravih osoba. U radu koji je objavljen u časopisu Journal of Psychiatric Research, autori studije kažu da bi lekari mogli da koriste test za dijagnozu ovih stanja i praćenje uspeha lečenja. Profesor Zhou očekuje da bi ovo mogao da bude objektivni biomarker, pored kliničke procene lekara.
Ko uzima antidepresive ima viši nivo proteina
Ova vrsta testa, poznata kao enzimski imunološki test ili ELISA, koristi antitela za otkrivanje prisustva specifičnih proteina. Istraživači su svoj novi test primenili na uzorcima krvi od 90 pacijenata sa velikim depresivnim poremećajem, 15 pacijenata sa bipolarnim poremećajem i 96 zdravih, „kontrolnih“ osoba koji su posećivali medicinski centar u psihijatrijskoj bolnici radi opšteg lekarskog pregleda i nisu imali tešku mentalnu bolest. Takođe, testirali su i uzorke 14 drugih ljudi koji su u proteklih 10 godina pokušali da izvrše samoubistvo. Test je otkrio da su učesnici sa velikom depresijom ili bipolarnim poremećajem imali znatno niži nivo mBDNF u krvi u poređenju sa kontrolnom grupom. Oni sa ozbiljnim simptomima depresije imali su znatno niže nivoe od onih sa umerenim simptomima. Pored toga, ljudi koji su uzimali antidepresive imali su viši nivo proteina od onih koji nisu koristile lekove.
1 od 5 osoba bez depresije smatraće se depresivnom
Zanimljivo je da nije bilo značajne razlike u nivoima proteina mBDNF između pojedinaca koji su pokušali samoubistvo u prošlosti i zdravih osoba. Međutim, ta grupa koja pokušala samoubistvo živela je u zajednici u vreme studije i možda je imala ili ne simptome depresije. Autori procenjuju da bi dijagnostička analiza zasnovana na njihovom testu, sa tačkom preseka od 12,4 nanograma po mililitru seruma, imao osetljivost od 82,2 odsto i specifičnost od 83,3 procenata. To znači da test može da „omaši“ približno 1 od 5 osoba koje imaju depresiju, a 1 od 5 osoba bez depresije smatraće se depresivnom. Sličnih nalaza bilo je i u maloj podgrupi sa bipolarnim poremećajem.
Elektrokonvulzivna terapija efikasna na pacijente bez reakcija
U budućnosti, tim naučnika planira da istraži da li elektrokonvulzivna terapija (ECT) može da povrati neravnotežu između proBDNF i mBDNF. Elektrokonvulzivna terapija je često efikasna kod pacijenata koji ne reaguju na antidepresive ili psihoterapiju.
– Poremećaji raspoloženja pogađaju milione ljudi širom sveta. Međutim, otprilike jedna trećina ljudi sa depresijom i bipolarnim poremećajem otporna je na antidepresive ili alternativne terapije. Razlozi nisu poznati, ne razumemo zašto, ali to može imati veze sa neravnotežama između različitih oblika proteina BDNF, za koje se nadamo da ćemo ih ubuduće istražiti – kaže profesor Ksin-Fu Zhou.
Studija imala određena ograničenja
Autori studije priznaju da su prvobitno želeli da izmere nivoe proteina proBDNF u serumu, pored mBDNF. Međutim, iz tehničkih razloga to nije bilo moguće. Kao rezultat, istraživači nisu mogli da utvrde da li je ravnoteža između ova dva oblika BDNF ili njihove apsolutne vrednosti imala najznačajniji efekat. Naučnici ističu da su eophodne dalje studije kako bi se videlo kako se nivoi mBDNF kod ljudi koji žive u zajednici sa MDD upoređuju sa nivoima u opštoj populaciji. Radeći ovo, istraživači bi mogli utvrditi značaj ovih nalaza za psihijatrijsku negu osoba sa depresijom.
Ovo bi podjednako bilo važno kao insulin ili penicilin, mnogo je ljudi sa suicidnim mislima i teškom depresijom!!