Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Dr Tatjana Radosavljević: Od kisele magle mogu da stradaju pluća i zdravih ljudi

Piše: I. Nenezić
14:00 - 26. 01. 2021.

Pojava magle može štetno da utiče na pojedince koji pate od određenih hroničnih zdravstvenih tegoba, dok zdrav pojedinac ne bi trebalo da oseća poteškoće pri disanju

Pojava magle pojačava subjektivni osećaj hladnoće Foto: Shutterstock

Pojava magle može štetno da utiče na pojedince koji pate od određenih hroničnih zdravstvenih tegoba, dok zdrav pojedinac ne bi trebalo da oseća poteškoće pri disanju kada se u vazduhu skupi gusta vodena para. Većina, međutim, primećuje izvesne poteškoće pri disanju kad je magla, a o tome da li je ovo dovoljan razlog za zabrinutost i sumnju da sa plućima ili drugim disajnim organima nešto nije uredu, razgovarali smo za eKliniku sa pulmologom dr Tatjanom Radosavljević.

Magla sama po sebi nije opasna

– Uticaj same magle na zdravog pojedinca u uslovima kada ona nije pomešana sa aero-zagađenjem nije značajan. Ona može da pojača subjektivni osećaj hladnoće, ali ne može da utiče na osećaj nedostatka vazduha – kaže dr Radosavljević.
Nasuprot tome, kod osoba koje boluju od nekih hroničnih bolesti ona može da podstakne izvesne probleme prilikom disanja.

Hronični bolesnici treba da povedu računa

– Kod onih koji pate od hronične opstruktivne bolesti pluća ili bronhijalne astme, magla može da dovede do značajnih tegoba, poput sužavanja bronhija, osećaja nedostatka vazduha, a može da bude i okidač za izražena pogoršanja ovih bolesti. Ovi pacijenti mogu, čak, i da završe u bolnici zbog takozvanog spazma bronhija, objašnjava dr Radosavljević. Prema njenim rečima, magla štetno utiče i na pacijente sa oboljenjem srca i one sa koronarnom bolešću. Može da dovede do napada angine pektoris, porasta pritiska i slično.

Šta ako ste zdravi, a osećate teskobu?

Prema rečima pulmologa, ukoliko, ipak, osećate teskobu pri disanju kad je magla, a prethodno niste imali zdravstvenih problema, ovo nije razlog da se zabrinete. Naime, u velikim gradovima, kao i u industrijskim zonama, magla je najčešće udružena sa aero-zagađenjima, pa dolazi do pojave smoga. Smog, međutim, šteti široj populaciji i može da uzrokuje određene zdravstvene tegobe i kod zdravih pojedinaca.

Šta je smog?

Posebno zimi, zbog loženja, u vazduhu dolazi do povećane koncentracije sumpor-dioksida, pa oksidacijom i drugim procesima i do pojave sumporne kiseline, ali i drugih supstanci koje u vazduh dospevaju iz drugih izvora. Ova jedinjenja zajedno sa maglom formiraju smog, koji je veoma štetan po zdravlje opšte populacije.

„Kisele magle“ opasne po život

– Kada se udruže magla i aero-zagađenje, nastaju takozvane „kisele magle“. Sa vodenim kapljicama sumpor-dioksid i azot-oksid naprave jake kiseline: sumpornu i azotnu, koje se raspršuju i kod zdravih osoba dovode do suzenja očiju, curenja nosa i koje mogu ozbiljno da pojačaju bronhoopstrukciju kod pacijenata – kaže dr Tatjana Radosavljević.

Ukoliko je koncentracija ovih jedinjenja u vazduhu prevelika, a smog se zadrži dovoljno dugo, pulmolog kaže da ova pojava može da bude opasna i po život. Tako je 1952. godine u Londonu čak više hiljada ljudi za šest dana londonskih „kiselih magli“ umrlo od posledica oštećenja vitalni organa.

Reakcija slična trovanju

– Magla i smog zajedno mogu da dovedu do spazma bronhija i upornog kašlja. Ova reakcija slična je onoj do koje dolazi, recimo, usled trovanju jakim hemijskim sredstvima za čišćenje. Javlja se kašalj, kijanje, oči suze i peku... Kod hroničnih plućnih bolesnika ovo može da izazove izrazita pogoršanja stanja, koja mogu da zahtevaju primenu intenzivne terapije – objašnjava dr Radosavljević.

Ne izlaziti bez preke potrebe

Prema njenim rečima, kada su prisutni i magla i smog, ne treba bez preke potrebe izlaziti napolje, što se naročito odnosi na decu, trudnice, starije osobe i hronične plućne i srčane bolesnike. Od ove pojave, kako kaže, nema prave zaštite, a maske koje se mogu naći u široj prodaji ne štite od ovih zagađenja.

Što ređe otvarati prozore

– Bolesnici sa bronhijalnom astmom i hroničnom opstruktivnom bolešču pluća i sami znaju da ne treba da izlaze za vreme magle. Za sve osobe, i za zdrave, kao i za one sa hroničnim bolestima, važi da ne treba često da provetravaju prostorije dok su prisutni magla i smog. Nažalost,od ovakvih situacija šite samo prave nano maske, odjašnjava d Radosavljević.

Kako kaže, poželjno je izbegavati fizičke aktivnosti na otvorenom, pa ne treba, recimo, džogirati po magli, jer se na taj način u većoj količini mogu udahnuti kiseline prisutne u vazduhu.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend