Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Vodič za pregled mladeža kojim se utvrđuje potencijalna malignost

Priredio/la: I. V.
10:00 - 02. 02. 2021.

Odgovarajuće preventivne mere, kao što su zaštita od sunca i redovni pregledi mladeža, veoma su važni kako bi se sprečila pojava i na vreme odgovorilo na melanom kože

redovno kontrolišite sve mladeže na telu Foto: Shutterstock

Melanom kože je agresivna vrsta karcinoma kože koja se obično javlja kao kancerogeni mladež. S obzirom na to da se na mladeže ne obraća dovoljno pažnje, lekari ističu da je veoma važno redovno pratiti stanje mladeže na telu, posebno onih većih dimenzija, kao i onih koji su na skrivenim delovima tela, ili van vidokruga. Takođe, potrebno je reagovati na svaku promenu na mladežu i odmah se javiti na pregled. Osim toga, važno je preduzeti odgovarajuće preventivne mere, poput ograničavanja izloženosti UV zračenju i korišćenja zaštitnih krema za sunčanje.

Melanom je najozbiljnji rak kože

Kancerogeni mladež je najčešći znak melanoma kože koji spada u rak kože. Obično se dešava da novi mladež, ili već postojeći koji je pretrpeo neke promene, postaje kancerogen. Iako svaki novi ili mladež koji se promenio nije kancerogen, važno je pratiti ih. Stručnjaci kažu da melanom nije najčešći oblik raka kože, ali je često najozbiljniji, pre svega zbog toga što se može brzo proširiti na druge delove tela. A sve to otežava lečenje i često je rezultira lošim izgledima. Međutim, rana dijagnoza i hitno lečenje mogu značajno da poboljšati izglede za ljude sa melanomom. Uobičajeni faktor rizika za kancerogene madeže je prekomerno izlaganje UV zračenju. Zbog toga je vrlo važno preduzeti mere predostrožnosti kao što su ograničavanje izlaganja suncu, nošenje zaštitne odeće kada ste napolju, na suncu, i korišćenje kreme za sunčanje širokog spektra.

Uzrok – mutacija melanocita

Kancerogeni madež ili melanom rezultat je oštećenja DNK u ćelijama kože. Ove promene ili mutacije gena mogu da rezultiraju nekontrolisanim i brzim rastom ćelija. Melanom je vrsta raka kože koja se javlja kada ćelije koje proizvode pigmente, poznate kao melanociti, mutiraju i počnu nekontrolisano da se dele. Melanociti proizvode pigment nazvan melanin, inače odgovoran za boju kože. Nakon izlaganja sunčevoj svetlosti, melanociti povećavaju proizvodnju melanina kako bi zaštitili kožu od potencijalno štetnih UV zraka. Zbog toga ljudi mogu da dobiju preplanulu boju nakon sunčanja. Tela ljudi sa tamnijom kožom prirodno proizvode više melanina od onih sa svetlijom kožom. To znači da ljudi sa tamnijom kožom imaju nešto prirodniju zaštitu od UV zraka. Međutim, i dalje je moguće da osobe sa tamnijom kožom razviju kancerogene mladeže, pa bi i ti  ljudi takođe trebalo da preduzmu odgovarajuće mere predostrožnosti. Iako su kancerogeni mladeži ređi kod ljudi sa tamnijom bojom kože, oni obično imaju lošije ishode, jer je melanom koji se javlja kod tamnijih tipova kože uglavnom je i agresivniji.

Da li je mladež maligni utvrđuje dermatolog
Foto: Shutterstock

Nije svaki mladež kancerogen

Molovi su naslage melanocita. Zbog toga brza podela oštećenih melanocita može rezultirati razvojem kancerogenih mladeža. Međutim, nije svaki mladež kancerogen. U stvari, većina je bezopasna. Prekomerno izlaganje sunčevoj svetlosti, posebno UVA i UVB zracima, najčešći je uzrok pojave kancerogenih mladeža. Glavni izvor UV svetlosti je sunčeva svetlost, ali, i veštački izvori,  poput solarijuma, takođe proizvode UV svetlost. U nekim slučajevima ljudi mogu i da naslede  mutacije gena od roditelja, što može da povećati njihovu šansu za razvoj kancerogenih mladeža.

Znaci i simptomi na koje treba reagovati

Kancerogeni mladež je u neku ruku „u prednosti“ jer ga je teško identifikovati u ranim fazama melanoma. Zbog toga su važne česte kontrole i njihovo neprestano praćenje. Ako osoba sumnja da je mladež kancerogen, važno je da poseti dermatologa kako bi se dobila tačna dijagnoza. Fondacija za istraživanje melanoma navodi neke simptome kojih bi ljudi trebalo da budu svesni:

  • bilo kakve promene na koži, poput novog mladeža ili promene boje, oblika ili veličine postojećeg madeža
  • mladež koji ne zarasta ili postaje bolan ili preosteljiv
  • mladež koji svrbi ili počinje da krvari
  • mladež koji izgleda kao da je sjajan, voštan, gladak ili bled
  • čvrsta, crvena kvržica koja krvari ili se postaje hrskava (ovo se posebno odnosi na amelanotični melanom, koji češće ostaje neprimećen jer mu nedostaje pigmenta)
  • ravna, crvena mrlja koja je gruba, suva ili ljuskava
  • crna ili tamna mrlja ili tračica ispod nokta ili nokat na noktu (melanomi noktiju često su agresivni)

Pravilo ABCDE pregleda

Ukoliko neko posumnja u stanje svog mladeža može slediti pravilo ABCDE pregleda (na srpskom AGBPR) kako bi proverio potencijalno kancerogene mladeže. Ovo pravilo opisuje 5 jednostavnih karakteristika ranog melanoma:

Asimetrija – jedna polovina kancerogenih mladeža verovatno će izgledati drugačije od druge polovine.

Granica – može da bude nepravilna, što znači da su ivice mladeža „raščupane“ ili urezane, umesto da su glatke.

Boja – mladeži mogu da sadrže neujednačene nijanse i boje, obično crne, smeđe ili žutosmeđe. Neki mogu da sadrže bela, siva, crvena, ružičasta ili plava područja.

Prečnik – kancerogeni mladeži mogu da promene veličinu, a obično rastu, uvećavaju se. Ako mladež postane veći od 6 milimetara, možda je kancerogen.

Razvoj – promena izgleda mladeža tokom nedelja ili meseci može da ukaže na to da je kancerogen. Ljudi takođe mogu da koriste metodu „ružnog pačeta“. Ova strategija se oslanja na ideju da će se bilo koji kancerogeni mladež izdvojiti kao „ružno pače“ u poređenju sa drugim mladežima na telu. Deramtolozi naglašavaju da samo oko 20 do 30 odsto melanoma potiče od već postojećeg mladeža. Jer, većina ih se javlja kao sasvim novi mladež.

Dijagnozu daje dermatolog

Prilikom kontrole mladeža trebalo bi proveriti sva područja na koži, uključujući leđa i druge delove   koje će možda biti teško videti bez tuđe pomoći. Da bi što bolje videli mladež može se koristiti ogledalo, mobilni telefon (fotografija ili video snimak), ali i zamoliti partnera, ukućane ili prijatelje da pomognu priliko pregleda. Bilo kakva sumnja je razlog za odlazak kod deramtologa koji može da koristi mikroskopske ili fotografske alate za detaljnije ispitivanje mladeža. Drugi lekari možda nisu prošli obuku neophodnu za identifikaciju abnormalnih madeža, što potencijalno dovodi do nepotrebnih biopsija, pa čak i potencijalno odlaže brigu o sumnjivom mladežu. Dermatolog je posebno obučen za prepoznavanje abnormalnih mladeža i melanoma. Međutim, čak i kada imaju dugo iskustvo, ponekad i njima može biti teško da ustanove promene. Ako dermatolog posumnja da mladež može biti potencijalni rak, tada se radi biopsija. Ovo je postupak u kome zdravstveni radnik uzima uzorak mladeža i šalje ga na laboratorijsko ispitivanje.

Operacija je često glavna opcija lečenja

Lečenje kancerogenih mladeža obično je isto kao i ostale karcinome. Međutim, za razliku od karcinoma unutrašnjih organa, lakše je pristupiti kancerogenom tkivu i operativnim postupkom ukloniti mladež. Zbog toga je operacija često glavna opcija lečenja većine kancerogenih mladeža. Postupak obično uključuje uklanjanje mladeža i nekih okolnih nekancerogenih tkiva. U nekim slučajevima, kada je osoba dobila ranu dijagnozu, operacija može da bude dovoljan lek za lečenje kancerogenog mladeža. Ako mladež pokriva veliku površinu kože, možda će biti potrebna transplatacija kože nakon operacije. Obično hirurg vrši eksciziju (hirurško otklanjanje izrasline na koži) dok je osoba pod lokalnom anestezijom. To znači da će osoba biti budna tokom postupka, ali neće osećati bol, jer će pogođeno područje biti umrtvljeno. Hirurg zatim šalje uzorak uklonjenog tkiva na patologiju kako bi utvrdio stepen prisustva raka. Ako postoji rizik da se rak proširi na druge organe, kosti ili krv, lekar može da izvrši dodatne preglede, poput biopsije limfnih čvorova, radioloških studija ili oba. Ako se rak proširio, lekar će zatražiti tretmane u zavisnosti od toga u kom delu tela se proširio. To može da uključi hemoterapiju, imunoterapiju, radioterapiju i ciljanu  terapiju.

Prevencija i faktori rizika

Ne postoji siguran način za sprečavanje pojave kancerogenih mladeža. Neki faktori rizika – poput starosti, svetle kože i porodične istorije – mogu kod nekih ljudi povećati verovatnoću da dobiju kancerogene mladeže. Međutim, mogu se preduzeti neke odgovarajuće mere predostrožnosti kako bi se smanjio rizik od razvoja raka kože, a pre svega izbegavati prekomerno izlaganje UV zračenju. To znači da na moru treba tražiti senku, zaklon od sunca, koristiti zaštitne kreme za sunčanje i nositi odeću koja štiti telo od sunca. Lekari takođe preporučuju da se izbegavaju solarijumi, kabine i lampe za sunčanje. Naravno, posebnu pažnju treba da obrate osobe koje imaju porodičnu istoriju melanoma.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend