Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Dr Vesna Vuletin Lekić, neurolog: Dva najvažnija saveta koja pomažu u prevenciji šloga

Piše: D. T.
12:00 - 09. 01. 2021.

Koraci koji mogu da pomognu u sprečavanju moždanog udara

moždani udar

Redovni pregledi i zdrav stil života pomažu u ranom otkrivanju bolesti koja može da bude uzrok šloga Foto: Shutterstock

Preventiva i rano otkrivanje bolesti najbolji su način da se spreči pojava šloga koji može u nekim slučajevima dovesti do trajnog invaliditeta, upozoravaju doktori.

Preventiva i dobro razvijena mreža osnovne zdravstvene zaštite, ali i svest o zdravim životnim navikama najbolji su način da se izbegnu fatalne posledice – kaže u razgovoru za eKliniku neurolog prim. dr Vesna Vuletin Lekić.

Najvažnije je da vodite računa o dve stvari: da imate zdrav stil života koji podrazumeva adekvatnu ishranu i fizičku ativnost i da idete na redovne lekarske kontrole i primenjujete propisanu terapiju.

Promene na krvnim sudovima mogu da dovedu i do šloga

Na oprezu moraju da budu osobe koje su u porodici imale istoriju ove bolesti. Često se javlja kod osoba koje već imaju promene na krvnim sudovima (aterosklerozu), promene u srcu (tromb), hipertenziju.

Stručnjaci kažu da ateroskleroza i tromb dovode do zapušenja arterija, dok visok pritisak povećava mogućnost da aterosklerotična arterija pukne ili da dođe do aneurizme to jest, proširenja krvnog suda.

Kod osoba između 15 i 45 godina najčešći uzrok moždanog udara su aneurizma i hipertenzija, kažu neurolozi. Kod starijih od 45 godina, najčešći uzrok je ateroskleroza i hipertenzija, a kod ljudi starijih od 65 godina uzrok su promene na srcu.

Šlog je, upozoravaju stručnjaci, posebno opasna bolest, jer u nekim slučajevima, blaga nesvestica nije samo prolazna neprijatnost, već pravi moždani udar.

Ne zanemarujte prolazne moždane udare

Dr Vesna Vuletin Lekić kaže da je bitno ne zanemarivati prolazne moždane udare.

– To su isto moždani udari samo što prođu posle pola sata ili jedan sat. Dešava se da pacijent otežano govori, ima gubitak vida, teško hoda. Bolesnika u takvim slučajevima odmah treba odvesti u bolnicu, jer je pitanje vremena kada će dobiti jači moždani udar – upozorava doktorka.

Faktori rizika

Ona ističe da u ovakvim situacijama odlučujuću ulogu imaju minuti, jer pomoć mora biti što pre ukazana, kako bi se izbegle fatalne posledice.

– U povećanom su riziku gojazne osobe koje se nepravilno hrane, a svemu su kumovali i stres i siromaštvo. Faktori rizika su i pušenje, povišen pritisak i dijabetes. Opasan je i poremećaj rada srca koji može biti uzrok  šloga – kaže dr Vuletin Lekić.

Sistematski pregledi

Ona napominje da su nekada u domovima zdravlja postojale radionice za visok pritisak, da su se organizovali redovni sistematski pregledi radnika, koji su doprinosili ranom otkrivanju faktora rizika.

Mnogo je bitna i porodična anamneza. Danas imamo pacijente koji u 43. godini imaju jake oscilacije u pritisku, ne koriste lekove, imaju povišen nivo holesterola i triglicerida. Tata ima povišen pritisak, mamama ima šećer, takav čovek mora da se redovno kontroliše – naglašava naša sagovornica.

Na vrhu smo evropske liste

Prema zvaničnim podacima žene u Srbiji najviše umiru od moždanog udara, dok je kod muškaraca to drugi uzrok smrti. Na vrhu smo evropske liste kada je u pitanju broj obolelih od ove teške bolesti.

Redovni pregledi

Sve ovo su, kako upozorava dr Vuletin Lekić, dovoljni razlozi za redovne sistematske preglede, jer se jedino tako mogu otkriti rizici koji mogu dovesti do šloga.

Neurolozi pozivaju one kojima nisu otkriveni rizici od moždanog udara da jednom godišnje idu na sistematske preglede, dok osobe u riziku moraju da se kontrolišu na svakih šest meseci.

Apeluje se da se sistematski pregledi obavljaju kod izabranog lekara, koji će na osnovu analize krvi utvrditi da li je potreban pregled kardiologa ili neurologa.

Ukoliko postoji sumnja na dijabetes ili visok krvni pritisak ili poremećaji na velikim krvnim sudovima vrata, onda pacijent treba obavezno da uradi ultrazvuk tih krvnih sudova, objašnjava naša sagovornica.

Pregled krvnih sudova vrata

U praksi se tada najčešće radi pregled krvnih sudova vrata kako bi se videlo da li postoje suženja, začepljenja ili proširenja krvnih sudova. Stručnjaci su saglasni da se pravovremenom dijagnostikom ovih anomalija mogu sprečiti komplikacije, pre svega moždani udar.

Lekari savetuju ovaj pregled starijima od 55 godina, koji imaju kardiovaskularne bolesti ili genetske predispozicije.

Pregled se savetuje i osobama koje imaju:

  • Slabost i trnjenje ruku, nogu ili lica
  • Iznenadni poremećaj vida
  • Kraći gubitak govora
  • Krize svesti
  • Vrtoglavice

Lekari kažu da moždani udar može da nastane naglo ili postepeno.

– Sve vrste moždanog udara zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju, kako bi se očuvale sve funkcije i sprečile pojave invaliditeta – upozorava dr Vuletin Lekić.

I ishrana kao deo prevencije

Treba izbegavati povećan unos soli, alkohola i masne hrane. Ovakav način ishrane i života dovodi do hipertenzije, već pomenutog faktora rizika za nastanak moždanog udara. Preporučuje se ishrana bogata povrćem i voćem, izbegavanje mlečnih proizvoda s visokim procentom masti i namirnica koje sadrže zasićene masnoće.

 

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend