Naslovna / Zdravlje

Revolucija u lečenju dijabetesa: Insulin jednom nedeljno?

Piše: I. V.
15:00 - 25. 09. 2020.

Prema najnovijim istraživanjima, testirani jednonedeljni bazalni insulin (icodec) po efikasnosti i bezbednosti uporediv je sa jednodnevnim insulinom glarginom U100

Nove terapije potencijalno mogu da olakšaju život dijabetičatima Foto: Shutterstock

Bazalni insulin dugog delovanja vezuje se za albumin, protein krvne plazme da bi stvorio cirkulišići depo sa trajanjem od 196 sati. Injekcija koja se daje jednom nedeljno dizajnirana je tako da obuhvati individualne potrebe za bazalnim insulinom tokom cele nedelje, uz stalno oslobađanje insulina. Zbog svoje koncentrovane formule, obim ubrizgavanja jednak je količini dnevnog glargina U100.

− Mnogi ljudi sa dijabetesom tip 2 nerado počinju sa terapijom insulinom zbog svakodnevnih injekcija. Uzbuđen sam zbog potencijala ovakvih inovativnih tretmana koji bi mogli da smanje broj baznih injekcija insulina za pacijente sa dijabetesom − izjavio je dr Hulio Rouzenstok (Julio Rosenstock) sa Jugozapadnog medicinskog centra Univerziteta u Teksasu, koji je predstavio podatke iz druge faze ključne u istraživanju jednonedeljnog bazalnog insulina. On smatra da bi lek koji se istražuje, ukoliko bude odobren, mogao biti glavni igrač u upravljanju dijabetesom tip 2.

Potencijal za revolutivnu transformaciju

Druga faza istraživanja obuhvatila je 247 pacijenata sa dijabetesom tip 2 koji koriste insulin sa nivoom A1c od 7,0% do 9,5% uprkos uzimanju metformina, sa oko polovinom koja uzima DPP-4 inhibitor.

Ispitanici su nasumično podvrgnuti nedeljnom bazalom insulinu dugog delovanja plus dnevnom placebu (n = 125) ili dnevnom insulinu glarginu U100 plus nedeljnom placebu (n = 122). Svi učesnici su uzimali sedam injekcija nedeljno, bočicom i špricom plus jednu injekciju nedeljno insulinskom olovkom. Doze su podešavane da bi se postigao nivo glukoze u krvi 70-108 mg / dL, sa podešavanjem doze glargina od dve ili četiri jedinice i bazalnog insulina dugog delovanja od 14 ili 28 jedinica.

Učesnici su u proseku bili starosti 59,6 godina, dijabetes su imali 9,7 godina, a 56,3 odsto njih bili su muškarci. Bazni linijski A1c je bio ukupno 8,0 odsto, glukoza 181 mg / dL, a obe vrednosti su bile slične u obe grupe.

Primarna krajnja tačka, promena A1c od početne do 26. nedelje, opala je za 1,33 procentna poena sa bazalnim insulinom dugog delovanja i 1,15 procentnih poena sa glarginom, što se nije značajno razlikovalo (P = .08). Procenjena srednja vrednost A1c bila je 6,7 odsto za bazalni insulin dugog delovanja i 6,9 odsto za glargin.

Rezultat bazalnog insulina dugog delovanja, smatra dr Rouzenstok, „jeste impresivni konačni A1c“.

Udeo pacijenata koji su postigli A1c <7% do 26. nedelje za bazalni insulin dugog delovanja u odnosu na insulin glargin bio je 72 odsto prema 68 odsto, a za A1c ≤ 6.5%, odnosno 49 odsto, odnosno 39 odsto. 

Nivo glukoze u plazmi bio je skoro identičan u 26 nedelja, sa kapima od 58 mg / dL sa bazalnim insulinom dugog delovanja i 54 mg / dL sa glarginom (P = .34).

Međutim, postojala je značajna razlika u korist insulina dugog delovanja u samokontrolisanju profila glukoze u krvi, sa razlikom u srednjoj promeni od početne do 26. nedelje u –7,9 mg / dL (P = .01).

Niži maksimuni glukoze nakon doručka i ručka u 90 minuta uzrokovali su većinu razlika. Ukupne doze insulina tokom poslednje dve nedelje lečenja insulinom dugog delovanja u odnosu na lečenje insulinom glarginom bile su 229 prema 284 jedinica nedeljno (P = .01); one prevode približne dnevne doze od 33 prema 41 jedinici dnevno.

Obe grupe ispitanika su do 26. nedelje stekle manju težinu, 1,5 kg sa insulinom dugog delovanja i 1,6 kg sa glarginom (P = .88). Hipoglikemija je bila češća kod terapije insulinom dugog delovanja nego glarginom, uključujući blagu (53,6% prema 37,7%), umerenu ili klinički značajnu (16,0% vs 9,8%) i tešku (1 [0,8%] u odnosu na 0 učesnika). 

Razlika između dve grupe u umerenoj ili klinički značajnoj hipoglikemiji nije bila statistički značajna (P = .85), a trajanje hipoglikemije nije bilo duže kod insulina dugog delovanja u poređenju sa glarginom, uprkos njegovom dužem trajanju delovanja, naglasio je Rouzenstok. Stope ostalih neželjenih dejstava bile su slične među grupama.

Dodatni dokazi o ulozi nedeljnog bazalnog insulina biće sprovedeni u sveobuhvatnom programu kliničkog razvoja treće faze. 

Ako ti podaci potvrde rezultate druge faze, nedeljni bazalni insulin može sasvim transformisati upravljanje terapija insulinom kod osoba sa dijabetesom tip 2.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend