Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Dr Aleksandra Vukov: Imunoterapija je najbolje sredstvo u borbi sa alergijama

4:00 - 17. 09. 2020.

Dr Aleksandra Vukov savetuje kako da se na najbolji način izborimo sa ambrozijom  

Imunoterapija nema neželjenih efekata Foto: Shutterstock

Nekada važilo pravilo da deca roditelja koji nemaju alegije takođe neće imati alergiju, a sada maltene četvrtina takve dece postanu alergična. Takođe, ako jedan roditelj ima alergiju, dete ima 50 odsto šanse da takođe bude alergično, a u slučaju da su oba roditelja alergična – čak 75 odsto

Imunoterapija je delotvornija od klasične terapije lekovima s obzirom na to da lekovima samo okupiramo tegobe, smirujemo i olakšavamo stanje, dok imunoterapijom jačamo imuni sistem i stimulišemo organizam da pravi antitela

Ako ste primetili da sve veći broj ljudi oko vas pati o neke alergije ili ste detektovali povećanje broja takvih priča koje skoro svakodnevno čujete, znajte da to ima potporu u realnosti budući da stručnjaci napominju da alergija ima iz godine u godinu sve više.

Dr Aleksandra Vukov, pedijatar pulmolog, napominje da će, zahvaljujući tom porastu, za pet godina svako drugo dete biti alergično.

– Stvari se menjaju do te mere da je nekada važilo pravilo da deca roditelja koji nemaju alegije takođe neće imati alergiju, a sada maltene četvrtina takve dece postanu alergična. Takođe, ako jedan roditelj ima alergiju, dete ima 50 odsto šanse da takođe bude alergično, a u slučaju da su oba roditelja alergična – čak 75 odsto – kaže u razgovoru za Telegraf.rs dr Vukov.

Ambrozija se ističe kao veoma jak alergen, najjači među korovima koji traje tri meseca, obuhvatajući avgust, septembar i oktobar, što je veoma dug period za alergije. Dr Vukov ističe da se suočavamo sa ozbiljnim brojem alergičnih na ambroziju, kao i da obavezno treba potražiti pomoć lekara i ne ignorisati simptome.

Obratite se lekaru čim osetite curenje u nosu, svrab u nosu, zapušen nos, grebanje u grlu, svrab u očima i suzenje očiju. To je što se tiče gornjih disajnih puteva, a kod donjih reč je o otežanom disanju i kašlju, dok postoje i manifestacije na koži u vidu osipa ili koprivnjače, kaže dr vukov i dodaje:

– Kod jakih alergena, poput ambrozije, alergija retko kada prolazi spontano ili slabi, ali može da se pogorša. Tada zahvata i druge organe, pa ako smo imali tegobe u nosu može da pređe na oči i grlo, ili da se spusti na pluća, a u zadnjem stepenu tog atopijskog marša može da prouzrokuje i alergijsku astmu.

Trenutno, borba protiv alergija uključuje terapiju lekovima i imunoterapiju, a za dr Vukov nema dileme šta je delotvornije.

Imunoterapija je delotvornija s obzirom na to da lekovima samo okupiramo tegobe, smirujemo i olakšavamo stanje, dok imunoterapijom jačamo imuni sistem i stimulišemo organizam da pravi antitela u borbi protiv onoga na šta smo alergični. Dakle, kao kod vakcinacije, nakon imunoterapije organizam dobija odbranu od alergena u dužem periodu.

Kada je reč o ambroziji i imunoterapiji na taj alergen, u Srbiji postoji samo sublingvalna terapija. Reč je o kapima koje se proizvode u Torlaku i koje se stavljaju ispod jezika pacijenta kao male, rastuće koncentracije ambrozije, da bi se organizam lagano privikavao.

– Taj period privikavanja traje 45 dana – objašnjava dr Vukov. Zatim se prelazi na drugu fazu, takozvanu fazu održavanja, kada se daje dva puta po 15 kapi u naredne tri godine. Imunoterapija, dakle, traje tri godine, a jednom godišnje proveravaju se blokirajuća antitela, odnosno u kom stepenu je alergija počela da opada.

Imunoterapija se preporučuje deci i odraslima koji imaju zdrav imuni sistem, to jest onima koji ne pate od imunokopromitovanih i sistemskih bolesti. S tim u vezi, pošto imamo šest klasa alergije, preporučeno je da se u slučajevima višim od treće klase koristi imunoterapija, dok se do treće klase preporučuje da se alergija leči lekovima, antihistaminicima i hortikosteroidima.

– Kada klasična terapija ne daje dovoljno dobre rezultate, treba da se uključi imunoterapija. Najbolje je započeti sa imunoterapijom mnogo pre početka sezone ambrozije, to jest čim prestane sezona. Dakle, ako se završava u oktobru, treba početi već u novembru ili decembru. Najkasniji period je dva do tri meseca pre sezone ambrozije, da bismo uveli organizam u mirnu fazu održavanja pre nego što počne delovanje alergena.

Važno je napomenuti da kod imunoterapije nema neželjenih efekata.

Jedino što može da se dogodi jeste blaga neprijatnost i peckanje jezika, budući da se kapi stavljaju pod jezik. U tim slučajevima smanjimo broj kapi na određeno vreme, pa onda opet podignemo kada te neprijatnosti prestanu i kad se organizam navikne – zaključuje dr Vukov uz konstataciju da imunoterapija kod dece uspešno prekida atopijski marš, odnosno uz olakšanje tegoba i sprečava pojavu astme.

 

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend