Naslovna / Psihologija

Lečenje depresije i anksioznosti: Da li ćemo do sreće stizati preko stomaka?

Priredio/la: Jelena Malenović
5:00 - 17. 09. 2020.

Nutritivna psihijatrija, nova rastuća grana psihijatrije, otkriva na koje sve načine ono što jedemo može da utiče na mentalno zdravlje, a probiotici su jedno od centralnih polja ovih istraživanja

Probiotici bi mogli da postanu deo terapije depresije Foto: Shutterstock

Danas znamo da se komunikacija na relaciji mozga i stomaka dešava u oba smera. Poruke koje trilioni mikroorganizama crevne flore neprekidno prenose do centara u našem mozgu mogu da budu odgovorne za bolje učenje, koncentraciju, raspoloženje i ponašanje, što otvara dalje pitanje kako  poboljšanjem sastava mikrobioma gastrointestinalnog trakta možemo da olakšamo simptome depresije, anksioznosti, poremećaja pažnje, hroničnog stresa, pa čak i neurodegenerativnih bolesti.

Probiotici su živi mikroorganizmi koji, kada se primene u adekvatnoj količini, povoljno utiču na zdravlje domaćina. (definicija SZO)

Crevna flora deluje na mozak

Otkriveno je da je sastav crevne flore kod pacijenata sa kliničkom depresijom izmenjen u odnosu na zdrav uzorak. Jedna od najnovijih humanih kliničkih pilot studija koju je sproveo Centar za neurološke studije kanadskog Kvins Univerziteta pokazala je da primena probiotika može da dovede do značajnih poboljšanja u raspoloženju, kvalitetu sna, kao i simptoma anhedonije, poremećaja koji karakteriše potpuno odsustvo zadovoljstva i anksioznosti.

Više od 90% serotonina, neurotransmitera popularno nazvanog “hormonom sreće” u našem telu stvara se upravo u okviru gastrointestinalnog trakta

Uticaj koji crevna flora može imati na razvoj mozga, emocije, ponašanje i mentalno zdravlje, sve više postaje predmet proučavanja nauke. Nutritivna psihijatrija, nova rastuća grana psihijatrije, otkriva na koje sve načine ono što jedemo može da utiče na mentalno zdravlje, a probiotici su jedno od centralnih polja ovih istraživanja. Lako dostupni i prilično bezbedni jer ne izazivaju zavisnost, probiotici bi mogli da promene terapije, posebno kliničke depresije, i donesu olakšanje milionima koji pate od ove podmukle bolesti, za koju se tvrdi da pogađa i do 20% populacije u razvijenim zemljama.

Prognoze Svetske zdravstvene organizacije su da će depresija do kraja 2020.godine postati drugi vodeći uzrok invalidnosti u svetu

Probiotici bi mogli da utiču na regulaciju hormona sreće 

Studije ukazuju da bi probiotici mogli da regulišu stresom izazvan hormonalni odgovor na relaciji hipotalamus – hipofiza – nadbubrežne žlezde, koji je kod pacijenata sa kliničkom depresijom hiperaktivan.

Pored ovoga, pokazalo se da probiotici utiču na povećanje specifičnih biomolekula zaduženih za dobru memoriju i zdravlje ćelija mozga, kao i na stvaranje i funkciju serotonina. Serotonin, poznat i kao “hormon sreće”, primarno je zadužen za regulaciju stresa, ali i emocija, apetita i sna, što ga čini jednim od ključnih hormona kako u terapiji depresije, tako i za opšte stanje organizma i dobro raspoloženje.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend