Medicinski informativni portal
Naslovna / Psihologija

Ableizam označava negativne predrasude prema osobama sa invaliditetom

Priredio/la: D. T.
15:00 - 15. 11. 2021.

Studija otkrila da 76 odsto ljudi ima neku vrstu nesvesnih predrasuda ili predrasuda koje javno nisu izrečene prema osobama s invaliditetom

ableizam Primeri ableizma se kreću od očiglednog neprijateljstva i agresije do manje očiglednih svakodnevnih interakcija Foto: Shutterstock

Ableizam je pojam koji se odnosi na negative predrasude i diskriminaciju osoba sa smijetnjama u fizičkom i psihičkom razvoju. Razlike u sposobnostima su normalan deo ljudskog iskustva. Uprkos tome, ableizam je jedan od najčešćih oblika predrasuda. Iako se ne zna tačan broj, procenjuje se da u Srbiji živi više od 700.000 osoba sa nekim oblikom invaliditeta, a prema nekim procenama, na svetu ima oko 15 odsto osoba s invaliditetom.

Društvo određuje šta je invaliditet

Kako bi neko shvatio šta je ableizam, mora da zna šta je invalidnost. Postoje dva modela invalidnosti – medicinski i socijalni. Medicinski tretira invalidnost kao zdravstveno stanje, a socijalni vidi invalidnost kao koncept koji su stvorili ljudi. Socijalni model smatra da definicija „invaliditeta“ zavisi od konteksta.

Na primer, poremećaj autističnog spektra, može biti invaliditet u svetu koji ceni tipičan način razmišljanja, ali u svetu koji ceni i razume različitost on se posmatra na drugi način. Ne postoji jedinstven skup karakteristika koje nekoga čine invalidom u svakoj situaciji. Društvo određuje šta je to invaliditet.

Ableizam iz negativne perspektive posmatra osobe s invaliditetom

Ableizam posmatra iz negativne perspektive osobe s invaliditetom, koje se vide kao ljudi sa manama ili abnormalnostima. Ableizam je i oblik sistemskog ugnjetavanja invalida. Često je da ljudi nisu svesni da se ponašaju na određeni način prema osobama s invaliditetom.

Jedna studija zaključila je da 76 odsto ljudi ima neku vrstu nesvesnih predrasuda ili predrasuda koje javno nisu izrečene prema osobama s invaliditetom. Treba naglasiti da su u ovom istraživanju učestvovale i same osobe s invaliditetom. Ova vrsta predrasude je bila druga najčešća forma pogrešnog zaključivanja, posle predrasuda prema starim ljudima.

Ableizam se ispoljava na mnoge načine

Ableizam može da se ispoljava na mnoge načine, na institucijalnom nivou, kao na primer, medicinski albeizam, koji se zasniva na ideji da je invalidnost nešto što je potrebno popraviti. Kada je deo učenja i zdravstvene politike, odražava se na celokupni zdravstveni sistem i dobrobit pacijenta. Prisutan je i na interpersonalnom nivou, na polju socijalnih interakcija. Na primer, kada roditelj, deteta sa posebnim potrebama, nastoji po svaku cenu, da „izleči“ dete, a ne da ga prihvati tako kakvo jeste.

Neprijateljkski, dobronamerni, ambivalentni  ableizam

Ableizam može da se manifestuje i na ličnom nivou osobe s invaliditetom. Na primer, kada sam čovek negativne poruke koje čuje, posmatra kao njegove greške i mane, ili pak, s druge strane, misli da na osnovu njih treba da poseduje neke posebne velike privilegije. Postoji i neprijateljski ableizam, koji uključuje otvoreno agresivno ponašanje, ismevanje, zbunjivanje pa čak i nasilje prema osobama s invaliditetom.

Dobronamerni ableizam posmatra osobe s invaliditetom kao slabe i ranjive. Odnosi se pokroviteljski prema takvim ljudima, ali ume da im podriva ličnu slobodu i sposobnosti i na taj način pojačava utisak nemoći kod same osobe s invaliditetom.

Ambivalentni ableizam je kombinacija neprijateljskog i dobronamerong oodnosa. Na primer, neko može započeti socijalni kontakt s osobom s invaliditetom, odnoseći se pokroviteljski, ali brzo postati neprijateljski raspoložen prema toj osobi, posebno ako se ona usprotivi tom odnosu sa previše brige.

Faktor, koji može da utiče, na odnos prema osobama s invaliditetom je vrsta invaliditeta, da li je on kognitivne ili fizičke prirode. Na invaliditet utiče i vidljivost stanja i istorija stigmatizacije, koja može da uslovi razvoj specifičnih mitova i stereotipa.

Primeri ableizma

Primeri ableizma se kreću od očiglednog neprijateljstva i agresije do manje očiglednih svakodnevnih interakcija. Neki od njih uključuju pitanje „šta nije u redu s vama“ ili stav „ne izgledate kao neko ko ima invaliditet“. Pojedinci smatraju da su neki oblici invalidnosti stvar lenjosti, preispituju da li je invaliditet osobe stvaran. Postoji mnogo primera ableizma u svakodnevnom jeziku. Termini kao što su „glup” i „hrom” prvobitno su korišćeni za opisivanje invaliditeta, ali danas su sinonimi za „glupo” ili „loše”.

Oblici diskriminacije kao uzrok ableizma

Ableizam je i osmišljavanje javnih prostora, proizvoda i tehnologija, samo za osobe bez invaliditeta. Na primer, zgrade koje nemaju rampu za invalidska kolica i trotoare sa preprekama koje otežavaju hodanje slepih i slabovidih lica. Postoji i diskriminacija u obrazovanju. Nema dovoljno razumevanja nekada za decu s invaliditetom. Prisutna je i diskriminacija pri zapošljavanju, neki poslodavci misle da su osobe s invaliditetom manje produktivne.

Neki lekari pretpostavljaju da osobe s invaliditetom imaju loš kvalitet života. Dešava se da medicinski profesionalci ignorišu proživljena iskustva pacijenata, pogrešno krive nove simptome za invaliditet osobe ili odbiju medicinsku podršku u uverenju da ništa što urade neće pomoći osobi s invaliditetom. Sve ovo, kako smatraju neki stručnjaci, može usloviti nastanak prepreka za dobijanje zdravstvene zaštite, kao i pojavu bolesti koje je moguće izbeći. Na primer, slaba kontrola pandemije covid 19, naterala je osobe s invaliditetom da više vremena provode u zatvorenom prostoru. Odloženi su pregledi lekara, teži je kontakt s negovateljima.

Fizičko ograničavanje

Medicinsko osoblje je nekada koristilo i silu kako bi ograničilo kretanje pacijenata s mentalnim poremećajima. Cilj svega jeste da se osobe zaštite od samopovređivanja, ili povređivanja drugih ljudi, da se spreči oštećenje imovine, kontroliše ponašanje. Najviše se koristi kod ljudi sa neurološkim ili razvojnim stanjima, posebno kod dece.

Eugenika – iskorenjivanje „nepoželjne“ osobine

Eugenika je praksa ili verovanje da se na određeni selektivni način mogu  . Koncept jer bio popularan među naučnicima s početka 20. veka i odgovoran za mnoge programe masovne sterilizacije širom Amerike. Ovaj koncept je bio zvanična politika nacista u Nemačkoj i doveo na kraju do Holokausta. Neki stručnjaci smatraju da je uticaj eugenike i dalje prisutan u zdravstvu nekih zemalja. U nekim slučajevima, programi su trajali do 21. veka,

Sada postoje i nove tehnologije, kao što su genetsko testiranje i inženjering, koje omogućavaju da se izbegnu ili „urede“ genetska stanja koja mogu izazvati invaliditet. Pojedini mislioci tvrde da je je ovo ništa drugo, nego moderna verzija eugenike.

Šta je anti-ableizam?

Ableizam utiče na sve i oblikuje način na koji ljudi razmišljaju o fizičkim ili mentalnim razlikama, koje svako može steći tokom svog života. Takođe šteti društvu u celini, jer redukuje pristup transportu, obrazovanju, utiče na porast nezaposlenosti, povećava stopu siromaštva.

Anti-ableizam je aktivan rad na suzbijanju svih stavova koji na neki način diskredituju osobe s invaliditetom. Uključuje proširivanje svesti o invaliditetu, borbu protiv stereotipa, otvorenu komunikaciju sa osobama sa invaliditetom, kontrolu politika i zakona.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend