Medicinski informativni portal
Naslovna / Psihologija

Kompleks niže vrednosti i kompleks više vrednosti su dva lica iste medalje, kažu psiholozi

Priredio/la: D.T.
17:00 - 22. 08. 2021.

Ljudi sa narcističkim poremećajima ličnosti „imaju naduvan osećaj sopstvene važnosti“ iza kojeg se krije krhko samopouzdanje i preterana osetljivost na najmanju kritiku

kompleks više vrednosti-kompleks niže vrednosti- narcis Kada ljudi postaju ljubomorni, omalovažavaju tuđa dostignuća, krive druge osobe za sopstvene pogreške, onda je to kompleks niže vrednosti Foto: Shutterstock

Kompleks niže vrednosti ima korene u najranijem detinjstvu, u pogrešnim obrascima vaspitanja, i sastavni je deo nekih stanja kao što su depresija ili anksioznost. Stalno kritikovano dete, koje je svaki dan slušalo da nije ni za šta i da je glupo, veoma lako će razviti osećaj niže vrednosti, a kasnije možda i kompleks. Mada nekom zvuči neverovatno, kompleks više vrednosti je drugo lice kompleksa niže vrednosti.

Naduvan osećaj sopstvene važnosti

Prema ocenama psihologa, kompleks superiornosti, kao „preuveličano mišljenje o sposobnostima i dostignućima“, proističe iz „velike potrebe da se kompenzuje osećanje inferiornosti“. Stručnjaci Mayo Clinic objašnjavaju, da ljudi sa narcističkim poremećajima ličnosti „imaju naduvan osećaj sopstvene važnosti“… iza kojeg se krije krhko samopouzdanje i preterana osetljivost na najmanju kritiku. Ovaj tekst se pre svega bavi kompleksom niže vrednosti i pokušava da odgovori na pitanje da li je svaka sumnja u sebe kompleks niže vrednosti?

Sažaljevanje i kukanje nad vlastitom sudbinom

Svi ljudi nekada u životu posumnjaju u svoje sposobnosti. Zapitamo se kako to da neko lako uspeva u nečemu, a ja nikako? Kod većine ljudi, taj osećaj nesigurnosti ili nedovoljnosti je samo povremen, i dovodi se u vezu sa određenim situacijama.

Kada se osećaj nesigurnosti pojavi, možemo, jedno vreme, biti zabrinuti, ali nastaviti dalje, znajući da da imamo i neke prednosti – kaže psiholog dr Džejms E. Maduk. U životnim situacijama, kada posumnjamo u sebe, zbog neuspeha na poslu ili zbog raskida s emotivnim partnerom, većina ljudi se okrene prijateljima ili pokuša da na neki način vrati poljuljano samopouzdanje i nastavi dalje na produktivan način.

U slučaju kompleksa inferiornosti reakcije su drugačije. Takve osobe se samosažaljevaju, kukaju nad svojom sudbinom i u isto vreme veruju da je oštra kritika samih sebe najbolji put iz ove pozicije.

Osnov svega – nesigunost

Dobijate ono što očekujete, ali ljudi sa veoma niskim samopoštovanjem očekuju veoma malo. To je samoispunjavajuće proročanstvo. Kako raste razočaranje, postajete sve obeshrabreniji, manje verujete u svoje sposobnosti, a rezultat je sveprisutan osećaj da ste manji u psihološkom, intelektualnom, društvenom i fizičkom smislu – objašnjava psihoterapeut Emi Flovers.

Dobra vest je da postoje stvari koje možete učiniti da obuzdate ove nezdrave reakcije, prevaziđete psihološki stres i obnovite samopouzdanje, naglašavaju psiholozi. Udruženje američkih psihologa definiše kompleks inferiornosti kao osećaj u čijoj je osnovi neadekvatnost i nesigurnost, a koji proističe iz stvarnog ili zamišljenog fizičkog ili psihološkog nedostatka.

Ljubomora, omalovažavanje tuđih postignuća

Kompleks niže vrednosti je termin koji datira iz 1907, kada ga je osmislio psiholog Alfred Adler, u nameri da ispita razloge za nedostatak motivacije da se deluje u svom interesu i u skladu sa životnim ciljevima. Savremeni psiholozi izbegavaju termin kompleksa niže vrednosti, nego ovo osećanje karakterišu kao nisko samopouzdanje.

– Povremeni osećaj inferiornosti je deo ljudske prirode. Mnogo je važnije kako reagujemo na ovu emociju. Da li nas taj osećaj manjka motiviše da nešto naučimo i pokušamo bolje, ili ide na negativnu stranu, pa neki ljudi postaju ljubomorni, omalovažavaju tuđa dostignuća, krive druge osobe za sopstvene pogreške, kada ovakav obrazac postane dominantan, onda je to kompleks niže vrednosti – kaže dr Martin Ford, profesor psihologije.

Izbegavanje takmičenja – da se njihov rad ne bi mogao uporediti s drugima

Kompleks niže vrednosti je skup negativnih misli, osećanja, ponašanja i namera. Uključuje i stalno usmeravanje na uznemirujuće misli. Osećaj stida, krivice, neugodnosti ili unutrašnjeg osećaja poraza su pratioci stanja, uz izbegavanje kolega, saradnika, članova porodice. Omalovažavanje drugih se koristi kao način da se savlada osećaj izolacije i neuspeha.

Ponekada se ovakve osobe osećaju odgovornim za nedostatke i propuste drugih ljudi, traže pažnju i potvrđivanje, pretvarajući se da su bolesni ili depresivni. Ovakvi ljudi izbegavaju i bilo koji oblik takmičenje u kojem bi njihov trud mogao da se uporedi sa trudom drugih. Ne rizikuju u tom smislu, i na kraju i propuštaju mnoge prilike, smatraju psiholozi. Osobe s niskim samopoštovanjem, mogu da budu veoma osetljive i na kritike i pohvale.

Genetska predispozicija?

Istraživanja oblika ponašanja i psihičkih karakteristika koja se dovode u vezu sa kompleksom inferiornosti su kombinacija, kako se smatra, više faktora. Genetska predispozicija je jedan od činilaca. Jedna studija je otkrila da su ljudi koji su nasledili varijaciju receptora za oksitocin, hormon koji doprinosi pozitivnim emocijama, imali osećaj manjka optimizma, niže samopoštovanje i osećali se manje sposobnim, u odnosu na ljude koji su nasledili drugačiju vrstu receptora za oksitocin.

U nekim porodicama osećaj manje vrednosti je skoro tradicija. Rani uticaji roditelja i okoline su veoma bitni i mogu da utiču na to, da li će osoba rođena s genetskom predispozicijom ispoljiti u određenoj meri kompleks inferiornosti u životu?

„Ti, si glup“

Dete kojem će stalno biti ponavljano „ti, si glup“, „nikad ništa ne uspevaš da uradiš kako treba“, prenosi osećaj nesigurnosti i manje vrednosti i u odraslo doba.
Kada ste veoma mladi, osećate se nesposobnim da se suočite sa stalnim kriticizmom, pa se osećate nemoćnim, bezvrednim, postiđenim. Mislite da je sve vaša greška i stalno se potcenjujete – kaže psiholog dr Elain Aron.

Gledanje u „komšijski vrt“

U isto vreme društvo nameće nerealne standarde kroz reklame, socijalne medija, slavne i poznate.
Društvo nas bombarduje porukama o tome kako da se ponašamo, čemu da težimo, o tome kako bi trebalo da izgledamo. Mi te nerealne poruke usvajamo, osećamo se nesposobnim da te zahteve ispunimo, što sve utiče na procenu naše vrednosti – naglašava psihoterapeut Karen Sapiro iz Njujorka.

Često ljudi sa niskim samopouzdanjem imaju potrebu da se porede s drugim osobama, i to sa najuspešnijm ljudima. Kompleks inferiornosti nije dijagnostikovan poremećaj mentalnog zdravlja. Kliničari koriste nisko samopoštovanje kao jedan od mogućih simptoma procene mogućih drugih psiholoških problema.

Pratilac depresije

Ovaj kompleks je često deo anksioznog poremećaja. Ako smatrate da niste dobri kao drugi, ovakva emocija, kako tvrde psiholozi može izazvati osećaj anksioznosti. Kompleks inferiornosti je pratilac i depresije. Studije su pokazale da je nedostatak samopouzdanja, vere u vlastite sposobnosti, ključan faktor u razvoju depresije. Nelečen kompleks inferiornosti nekada može trajati godinama i biti doživotan. Ljudima sa ukorenjenim negativnim pogledom na sebe teško će da upiju pozitivne informacije .

Usmeravanje na svoje pozitivne karakteristike je od koristi nekim ljudima, ali često nema efekta na ljude s niskim samopouzdanjem. Ponavljanje pohvala i stalno isticanje dobrih strana često nema nikakvog uticaja na ove osobe, čak nekad dolazi do pogoršanja stanja. Psiholozi kažu da se sa ovim niko ne može sam izboriti. Potrebno je da neka druga osoba potvrdi i afirmiše vrednosti osoba s kompleksom niže vrednosti.

Stvari nisu ni dobre ni loše, samo ih mišljenje čini takvim

Ipak za ovo stanje ima leka, savetuje se kognitivno bihevioralna terapija koja se može kratko opisati rečima Šekspira “Stvari nisu ni dobre ni loše, samo ih mišljenje takvim čini”. U misaonom procesu takva osoba stvari uvek vidi na pogrešan način, kao sve dobre ili loše. Često potcenjuju i vlastiti uspeh, pa smatraju da su, na primer dobili neki posao, samo zato što ga niko drugi nije hteo, smatraju se ružnim i neuglednim i u fizičkom smislu.

Posle psihoterapije većina ljudi se oseća bolje. Pomoć od psihoterapije za hronično nisko samopoštovanje može biti uspešna ako osoba razume odakle potiče taj osećaj niže vrednosti. Psiholozi nastoje da se ove osobe usmere ne na svoje mane, već na vrline i da shvate da samo u razvoju nekih svojih dobrih strana mogu savladati problem.

Prezir prema sebi

U nekim slučajevima, kada ljudi sebe posmatraju stalno kroz prizmu nečeg što nema nikakvu vrednost, i ako osećaju da nisu u stanju da ispune društvene norme, mogu biti izloženi tako jakom stresu koji će možda inicirati i suicidalne misli. Štaviše, kompleks inferiornosti može izazvati osećaj prezira prema sebi.
Na primer, ima žena, koje imaju kompleks inferiornosti, zato što su žene – kaže dr Aron.

U društvima gde je žena dugo posmatrana kao inferiorno biće, u odnosu na muškarca, posebno na polju sporta, biznisa, nauke, žene koje veruju u sebe i danas se bore za svoja prava, iako imaju manje plate od muškaraca i nisu u upravljačkim telima. Ipak, i pored toga ima veliki broj žena, kako kažu psiholozi Kati Kai i Kler Šipman, koje se ne smatraju spremnima za napredovanje na poslu, unapred predviđajući da će biti lošije od svojih kolega.

Kompleks niže vrednosti je tesno povezan sa poremećajima hranjenja. Negativan stav prema vlastitom telu, krivac je za preteranu mršavost. Preporuka je da se povežete s ljudima koji imaju sličan problem, da čitate knjige koje vas mogu osnažiti u svakom smislu.

Kada pomažu lekovi ili joga?

U slučaju da neko ima nisko samopoštovanje, koje je praćeno određenim psihološkim stanjima, kao što su teška anksioznost ili depresija, stručnjaci mogu da savetuju i upotrebu lekova.

Američkom udruženje za anksioznost i depresiju, uključuje u tom slučaju u lečenje antidepresive kao što su selektivni inhibitori ponovnog prijema serotonina i inhibitore ponovnog prijema serotonina i noradrenalina koji povećavaju nivo hormona raspoloženja u mozgu.

Smatra se da neke vežbe, kao joga, koja uključuje istezanje, polagane pokrete i vežbe disanja, može da pomogne da se uspostavi unutrašnja ravnoteža i mir i samim tim i bolje sagleda situacija.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend