Medicinski informativni portal
Naslovna / Psihologija

Aspergerov sindrom nije bolest i nekada je osobina visoko inteligentnih ljudi

Priredio/la: D.T.
15:00 - 06. 07. 2021.

Osobe sa Aspergerovim sindromom imaju slabo razvijene socijalne veštine, ne umeju da čitaju između redova, nespretne su, ali mogu i za čas posla da slože Rubikovu kocku

Aspergerov sindrom - socijalne veštine- inteligencija Mnoge osobe sa Aspergerovim sindromom imaju prosečne, pa i iznad prosečne jezičke i kognitivne veštine Foto: Unsplash

Aspergerov sindrom (AS) je poremećaj iz autističnog spektra. Osobe sa Aspergerovim sindromom imaju slabo razvijene socijalne veštine, ne umeju da čitaju između redova, nespretne su, ali mogu i za čas posla da slože Rubikovu kocku. Zbog toga stručnjaci naglašavaju da nije reč o bolesti.

Bez veština neverbalne komunikacije

Sindrom je nazvan po austrijskom pedijatru Hansu Aspergeru, koji je 1944. godine zapazio decu koja imaju normalnu inteligenciju, ali nikakve veštine neverbalne komunikacije. Uočio je da su ove osobe fizički nespretne i da uopšte ne pokazuju empatiju.

Visokofunkcionalni autizam

Teškoće u društvenoj interakciji i stereotipna interesovanja i aktivnosti su glavne osobine ličnosti sa Aspergerovim sindromom. U razvoju kognitivnih i jezičkih sposobnosti nema odstupanja. Ove osobe su prosečne ili često i natprosečne inteligencije. Američko udruženje psihijatara Aspergerov sindrom uključuje u dijagnozu spektra autističnih poremećaja, a od 2013. za AS koristi se termin visokofunkcionalni autizam.

Samostalan život je moguć

Pun naziv ovog poremećaja je zapravo poremećaj iz spektra autizma. Svako je jedinka za sebe, pa se tako i ovi simptomi razlikuju i variraju od osobe do osobe. Osobe sa AS imaju problem kada je u pitanju svakodnevni govor, drugačije ispoljavaju emocije interesovanja, teško razumeju izraze lica, socijalne i rodbinske veze.

Deca s Aspergerovim sindromom imaju bolju prognozu od ostalih oblika razvojnih poremećaja. Često su i veoma uspešne osobe, s velikom mogućnošću za samostalan život. Stručnjaci kažu da će i pored toga, velika većina i dalje imati blage poremećaje pri društvenim kontaktima. Prema nekim statistikama, u Evropi trenutno živi oko 5 miliona osoba iz autističnog spektra. Ne zna se tačan broj osoba u Srbiji, ali udruženja tvrde da u našoj zemlji živi nekoliko desetina hiljada autističnih osoba.

Glavni sipmptomi

Mnoge osobe sa Aspergerovim sindromom imaju prosečne, pa i iznad prosečne jezičke i kognitivne veštine, ali imaju problem kada su u pitanju socijalne veštine. Jedno istraživanje iz 2021. tvrdi da ljudi sa AS ne ispunjavaju kriterjume koji ih mogu svrstati u autističan spektar.

Osoba sa karakteristikama AS sada može dobiti dijagnozu sindroma autističnog spektra, a pre 2013. dijagnostički kriterijumi morali su da zadovolje sledeće uslove – repetitivne radnje, jak i intenzivan interes za određene teme, slabe i oštećene socijalne funkcije. Osobe sa AS su prema toj klasifikaciji imale jezičke i intelektualne veštine, kao i osobe bez razvojnog poremećaja.

Kada se primenjuje terapija

Dijagnostički kriterjumi ipak priznaju da jezičke i intelektualne veštine. Osoba sa Aspergerovim sindromom zahteva manju podršku u odnosu na autističnu osobu. Postoji konsenzus da su autizam i Aspergerov sindrom stanja koja ne zahtevaju „lečenje“. Autistična ličnost može biti jednostavno drugačija i ne uklapati se u unapred propisane socijalne norme. Terapija lekovima se primenjuje ako osobe imaju problem sa fokusiranjem na jednu radnju, ako su depresivne ili anksiozne, imaju grčeve.

Mnogi uspešni ljudi imaju Aspergerov sindrom

Aspergerov sindrom je češći kod muškaraca, a stanje je često praćeno anksioznošću i depresijom. Prema nekim studijama, najraniji i najizraženiji simptom AS je opsesivno interesovanje za određeni objekat ili temu. Smatra se da baš zbog toga ima mnogo uspešnih ljudi sa Aspergerovim sindromom, a tehnološki mag Ilon Mask, na primer, tvrdi da ima ovaj sindrom.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend