Medicinski informativni portal
Naslovna / Psihologija

Optimisti imaju bolji biološki odgovor na hormon stresa, pa zato brže i ozdrave

Priredio/la: J. M.
19:00 - 07. 06. 2021.

Optimisti su zapravo „poslušniji“ – oni više veruju, pa samim tim i slede i sprovode savete i naredbe lekara, dobro se hrane, vežbaju, redovno uzimaju terapiju. Zato i brže ozdrave

Optimizam može da se nauči Foto: Shutterstock

Svi smo čuli priče o snazi pozitivnog razmišljanja. Na primer, ljudi koji kažu da je „čaša do pola puna, a ne prazna“, navodno su  lakše prevladali iscrpljujući period lečenja kancera, a čak i neka istraživanja podržavaju ovu tvrdnju. Ljudi koji su doživeli srčani udar daleko su bili uspešniji u oporavku, ako su bili optimisti, prema nedavnoj studiji iz opšte bolnice Masačusets u Bostonu. Nauka je otkrila da optimisti imaju bolji biološki odgovor na hormon stresa kortizol, od pesimista. Ali, da li srećne misli koje se trudite da imate, mogu da vam pomognu da zaista lakše prevaziđete neka negativna dešavanja u životu, padove, gubitke…?

Šta je optimizam

Svi ovi primeri koji pokazuju da optimizam pomaže, nažalost nisu kompletna priča. Generalno, istraživanja potvrđuju da optimistični ljudi žive duže, imaju više uspeha u vezama i boljeg su zdravlje. Ali, ono što je važno je da takav način razmišljanja čini da ti ljudi budu zapravo i „poslušniji“ jer više veruju, pa onda slede i sprovode, na primer, savete i naredbe lekara, dobro se hrane, vežbaju, redovno uzimaju terapiju.

− Reč „optimizam“ za mnoge je samo pozitivno razmišljanje, ali definicija optimizma je uverenje da kada se suočimo sa negativnim – očekujemo dobar ishod i verujemo i da je naše ponašanje važno – kaže Michelle Gielan, osnivač Instituta za primenu pozitivnog mišljenja i autor emisije Sreća.

− Recimo da je „izazov“ dijagnoza neke bolesti. Optimisti će verovati da postoje mere koje mogu preduzeti da bi poboljšali svoje šanse za ozdravljenje, a njihovo ponašanje izgleda ovako: odlazak na kontrole kod lekara, zdrava ishrana, pridržavanje terapija. To može da dovede do boljeg ishoda – kaže Gielan. Pesimista može da se ponaša slično, ali on ima taj „kobni pogled na svet“, pa samim tim i nepoverenje u ono što mu se govori i predlaže, onda preskoči neke od ovih koraka koje optimista revnosno prati i koji bi mogli da ga dovedu do boljeg rezultata, objašnjava Gielan.

Tehnika „želja, ishod, prepreka, plan“

U svojoj knjizi „Rethinking Positive Thinking: Inside the New Science of Motivation„, dr Gabriele Oettingen, profesor psihologije na Univerzitetu u Njujorku i u Hamburgu, objašnjava da za sreću nisu dovoljna srećna sanjarenja:
– Ako samo sanjate i zmišljate svoj lep život i žarko ga želite – ne pomaže da to i ostvarite. Da biste „ubrali blagodati srećnih misli“, morate imati plan – i morate delovati.

Tako je razvila tehnika vizuelizacije koja se sastoji od zamišljanja vašeg cilja, predstavljanje dobrih rezultata povezanih sa tim ciljem, vizualizacija svih izazova sa kojima se možete suočiti i razmišljanje o tome kako da prevaziđete sve prepreke ka tom cilju.

Vraćanje u stvarnost

− Recimo – želite da vežbate više. Zamislite svoje rezultate kao da su stvarni. Usredsredite se na taj ishod i stvarno ga zamislite. Zatim počnite da razmišljate o prepreci broj jedan koja vas sprečava da odete u teretanu. Možda nemate vremena, pa razmislite kako da ga nađete. Zatim postavite sebi izazov izjavom koja počinje rečima „ako-tada“. Ova strategija – želja, ishod, prepreka, plan zaista deluje – kaže dr Gabriele Oettingen i dodaje:

− Zašto ovo funkcioniše? Jer vas vraća u stvarnost. Razmišljanje o mogućim neuspesima i ponašanju koje bi vas moglo sprečiti da postignete cilj pruža stvarni uvid u vaš svakodnevni dan. Ljudi koji su prihvatili ovu tehniku, a žele da se hrane zdravije, počeli su bez muke da konzumiraju više voća i povrća, oni koji žele da se pokrenu i vežbaju to rade lakše pa i lakše podnose neka odricanja, a pacijenti koji se oporavljaju od moždanog udara aktivniji su i gube više kilograma…

Možete naučiti da postanete optimista

Po prirodi ste pesimista? Promena je moguća, kaže Michelle Gielan i predlaže da počnete da usvajate ove tri navike visoko optimističnih ljudi.

Budite zahvalni. U studiji iz 2003. godine, istraživači su ljude podelili u tri različite grupe: jednu koja je zapisala ono na čemu su zahvalni, druga koja je zapisala šta ih je mučilo tokom poslednje nedelje, i treća koja je zapisala neka neutralna dešavanja. Rezultati – za samo nekoliko nedelja ljudi koji su beležili stvari na kojima su bili zahvalni bili su optimističniji od ostalih u pogledu ostvarenja ciljeva koji su svima bili isti.
Postavite male ciljeve. Optimisti će preduzimaju male korake koji im pokazuju da je njihovo ponašanje važno, kaže Gielan. Na primer, pretrčati kilometar možda nije veliki cilj za neke ljude, ali to je nešto što se lako može ostvariti i što možete videti kao realan rezultat svoje motivisanosti, pa ćete tako nastaviti da trenirate ili vežbate. Kilometar, po kilometar i sreća je na dohvat ruke.

Zapišite najpozitivnije iskustvo koje ste imali u poslednja 24 sata – uključite sve čega se sećate, na primer, gde ste bili, kako ste se osećali i šta se tačno dogodilo.
− Tako će vaš mozak ponovo da proživljava to pozitivno iskustvo, napajajući ga pozitivnim emocijama, koje mogu osloboditi dopamin – kaže Gielan. Dopamin je usko povezan sa motivacijom i nagrađivanjem ponašanja – kaže Michelle Gielan.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend