Medicinski informativni portal
Naslovna / Moja priča

Koronu sam prenela drugarici, jedva se izvukla. Kako da živim sa osećajem krivice

Priredio/la: eKlinika
17:33 - 18. 12. 2020.

Lana ne može da diše i ne može da ustane iz kreveta…

Pile smo koktele, poljubile se, zagrlile… A onda pakao… Foto: Shutterstock
Draga, nestani iz mog života. Nemoj da me zoveš. Javi šta treba oko posla i zaboravi na mene. 
Ovo mi je na mesindžer napisala Lana kao odgovor na neku moju bezveze poruku tipa „šta radiš“. Kao grom iz vedra neba. Nemam pojma zašto. Gledala sam u telefon sleđeno.
Lana i ja smo jako bliske. Iza nas je dug staž. Mnogo tajni, poverenja, podrške, ljubavi. Na delu, ne na rečima. Sve to nas je povezalo i poslovno. Obe imamo svoje firme, radimo zajedno, pomažemo se, jedna drugoj nabacujemo klijente, uskačemo kad je frka. I naravno, ludo se zabavljamo.

Ja sam za sve kriva

Pitam je jel se zeza. Šta se desilo?
„Uništila si mi život, to se desilo. Ne mogu da funkcionišem, ne mogu da dišem, nemam snage da sam odem u WC, ne mogu da udahnem vazduh, Milice! Zbog tebe ne mogu da udahnem vazduh! Ti si mi prenela koronu. Ostavi me“.
Spustim telefon na sofu. Noge – odsekle se. U šoku sam. Takav udarac da ni ja ne mogu da dišem.
Lana. Lana, čoveče!
Nas dve godinama imamo ritual da subotom uveče idemo na koktele. Popijemo po jedan, pa se opustimo, smejemo, ocenjujemo frajere na skali od 1 do 10 i tako to… Subotnjih večeri smo se odrekle samo kad je bio policijski čas. Čim smo smeli napolje – subota veče je ponovo bila naša! Uprkos brojkama od 1.500 zaraženih, pa 2.000, pa 5.000…
Mi smo išle na koktele.

Korona se dešava svima i opasnija je nego što mislimo

Korona? To se dešava drugima. A nas dve se, kad se nađemo, najnormalnije izgrlimo i izljubimo, pa sednemo tik jedna do druge i pričamo glasno jedna drugoj na uvo jer – buka, muzika…
Krajem oktobra, posle tog našeg subotnjeg izlaska, rastale smo se na taksi stanici. Naravno, izljubile se i zagrlile.
Pet dana posle toga sam dobila temperaturu i počelo je da me boli grlo. Odmah sam, naravno, javila Lani da nisam OK i da se plašim kako imam koronu. Ma neće biti ništa, kaže Lana. Posle tri dana meni bude bolje, padne temperatura, smiri se grlo, samo sam polomljena. Uradim PCR – pozitivna.
Odmah javim Lani. Smeje se. Eto vidiš da ti je bolje, imaš lak oblik, hvala bogu, kaže. Laknulo mi je što mi je bolje, a još više što ona nema simptome.
Meni je svakim danom bivalo sve bolje, korona je prolazila, bio je stvarno blag oblik. Sa Lanom se nisam čula nekoliko dana, a kad smo se ponovo čule – Lana je već bila izgubila čulo mirisa. Samo to. I to je trajalo danima. Uradila je ona i PCR za svaki slučaj. Bio je negativan. Super smo prošle, pomislih.

Lak oblik korone?! Kakva varka…

I kad sam se potpuno opustila, TRAS.
Lana ne može da diše i ne može da ustane iz kreveta. Ja sam ta koja joj je prenela koronu, nema dileme. Jer tačno pet dana posle mojih prvih simptoma ona je izgubila miris. Od lakog oblika začas se sve pretvorilo u užas. Lekari nisu mogli da nađu uzrok. Pluća su bila OK, srce OK, ali je ona izgubila sposobnost da diše. A ja sam izgubila nju…

Šta ću ako Lana umre?

Posle prvog šoka, počela sam da razmišljam. Dobro, preboleću nekako Lanu. Biće mi teško, ali preboleću što se više ne družimo. Ali nikada, nikada neću preboleti ako Lana umre.
Te sekunde sam počela da delam. Došla sam do najboljih evropskih infektologa, pulmologa, kardiologa, alergologa, anesteziologa, do svih najboljih koje poznajem. A poznajem ih jer radim sa lekarima.
Pozvala sam Lanu, javila se. Plakala je. Rekla da nije ljuta na mene nego na život. Teško je pričala, i to ju je zamaralo. Tražila sam joj odmah sve rezultate da mi pošalje na mejl i razaslala ih po Evropi. Organizovala joj magnetnu rezonancu srca, jer njeni simptomi su mogli da budu posledica miokarditisa.

Čuvajte se, ljudi!

Uradila je još gomilu pretraga. Sve rezultate su tumačili najbolji doktori. Nije, srećom, imala oštećenje nijednog organa. Lana je samo imala strašno težak i dug oporavak. Iako je sam covid kod nje bio blag. Blaži nego kod mene. Zašto sam rešila da pošaljem ovo redakciji eKlinike? Zato što nema zezanja sa koronom. Zato što mora da se nosi maska, da se drži distanca. Moraš da čuvaš i sebe i druge i to svim sredstvima.  Lana i ja smo, hvala bogu, dobro. Nismo izgubile jedna drugu. Ali mnogi ljudi jesu.
Preduzmite sve na vreme. Čuvajte se, ljudi.
Milica.
TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend