Medicinski informativni portal
Naslovna / Korona

Sve o britanskom soju korona virusa koji je stigao u Srbiju

Priredio/la: I. V.
12:15 - 24. 01. 2021.

Na novi soj korona virusa koji je iz Velike Britanije stigao u Srbiji za sada deluje samo Pfizer vakcina, u toku su ispitivanja o dejstvu Moderna i AstraZeneca

Prema zvaničnim podacima, virus je registrovan u oko 60 zemalja sveta Foto: Shutterstock

Nova varijanta korona virusa otkrivena krajem 2020. u Velikoj Britaniji, stigla je i u Srbiju, kako je danas izjavio predsednik srbije Aleksandra Vučić. Otkriven je kod putnice iz Londona koja je iz Velike Britanije došla u Srbiju. O britanskom virusu koji je dobio zvanično ime B 1.1.7, za sada se zna da se brže širi od originalne verzije, ali naučnici nemaju dokaza da je smrtonosniji. U novembru je kod oko četvrtine slučajeva u Londonu bilo potvrđeno prisustvo nove varijante virusa korona, a do sada je, prema zvaničnim podacima, virus je registrovan u oko 60 zemalja sveta.

Zašto ovaj soj korona virusa izaziva zabrinutost?

Tri stvari privlače pažnju:

  • Brzo zamenjuje druge verzije virusa
  • Ima mutacije koje utiču na deo virusa koji je verovatno važan
  • Neke od tih mutacija već su pokazane u laboratoriji kako bi povećale sposobnost virusa da zarazi ćelije

Ove komponetne udružene zajedno daju osnov za sumnju da se novi soj lakše širi. Međutim, za ovu tvrdnju nema apsolutne potvrde. Novi sojevi mogu postati češći jednostavnim kruženjem na pravom mestu u pravo vreme – kao što je London, koji je donedavno imao samo dva ograničenja.

– Laboratorijski eksperimenti su potrebni, ali da li želite da sačekate nedeljama ili mesecima da biste videli rezultate i preduzeli mere kako biste ograničili širenje? Verovatno ne u ovim okolnostima – rekao je prof. Nik Loman iz konzorcijuma Covid 19 Genomiks.

Kako se mutacija B 1.1.7. razvijala?

Brojni istraživači sumnjaju da je B.1.1.7 stekao mnoge od svojih mutacija u jednoj osobi. Ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom mogu da ostanu zaraženi korona virusima koji se umnožavaju nekoliko meseci, omogućavajući virusu da akumulira mnoge dodatne mutacije. Kada se ovi pacijenti leče rekonvalescentnom plazmom, koja sadrži antitela na korona virus, prirodna selekcija može favorizovati viruse sa mutacijama koje im omogućavaju da „izbegnu napad“. Jednom kada je soj B.1.1.7 razvio „akumulator“ mutacija, verovatno je mogao brže da se širi – od osobe do osobe.

Virus najčešće mutira na svoju štetu

– Ima mnogo varijantnih sojeva korona virusa. To je jasno. I uopšte ne postoji nikakva panika. On se non-stop menja od marta do sad. I ima mutacija i mutacia. Do sada ih je zabeleženo oko 4.000. To je tačno. Korona virus ima 29.000 nukletotida i non-stop se tu po nekoliko nukleotida razlikuje. Sada se nagomilavaju razlike pa ih negde ima više, a negde manje. Ali ništa epohalno se nije promenilo, jer nas samo zanimaju one varijacije i mutacije gde imamo veću prenosivost i veću patogenost, zarazu, pa, daleko bilo, više ljudi umire ili lakše obolevaju. Sve ostale varijante nas ne zanimaju. Virus najčešće mutira na svoju štetu. On te „greške“ pravi slučajno. Nema on neku inteligenciju pa svesno pravi problem. Greške pravi po trincipu „tras“. Lupio. I najčešće te mutacije koje napravi su na njegovu štetu. Ili nemaju nikakvog efekta na njegovo prenošenje ili na njegovu patogenost. E sad, kod ovog novog soja korona virusa koji se pojavio u Velikoj Britaniji, koji je, kako su rekli, imao 14, 17, 23… koliko već mutacija, samo je jedna bitna. Ona N501Y, zato što se ona nalazi na S proteinu koji se nalazi na mestu vezivanja virusa za ćelijski receptor. Bila je priča da to sad olakšava vezivanje – objasnio je u nedavnom intervjuu za eKlinika portal virusolog dr Milenko Šekler koji smatra da se ništa tu nije promenilo sem u smislu da je sada potrebno manje virusa i čestica da bi se neko inficirao.

Veća prenosivost automatski znači manja patogenost

– Ali, to što se neko lakše inficirao sa manjim brojem virusnih čestica nema nikakvog uticaja na kliničku sliku. Klinička slika je i dalje ostala ista. Možda je čak i blaža. U prirodi najčešće veća prenosivost automatski znači manja patogenost. I obratno. To je pravilo. Izuzetno retko može da se desi da se veća prenosivost veže za veću zarazu. Ali to je jako retko. Na primer, SARS-CoV virusi su se lakše prenosili od ovog korona virusa, ali su ipak imali i veću smrtnost (oko 10 odsto). MERS-CoV  se mnogo teže prenosio ali je imao  još veću smrtnost (više od  30 procenata). Teže se prenosio, ali je izaziva i težu kliničku sliku. To ide jedno s drugim, a ne lakše se prenosi a teža klinička slika. To mnogo ređe biva. Dešava se, ali vrlo retko. Kad se nešto lakše prenosi, po pravilu je manje zarazno. Kao da priroda to nekako reguliše nekim svojim mehanizmima. Znači, lakša prenosivost po pravili znači manju zaraznost i naglašava dr Šekler.

Pfizer vakcina štiti od britanske mutacije virusa

Najnovije istraživanje, pokrenuto nakon pojave mutiranog soja korona virusa u Velikog Britaniji i Južnoj Africi, pokazalo je da Pfizer vakcina protiv covid 19 može da zaštititi od mutacije pronađene u dve zaraznije varijante korona virusa. Studija je bila preliminarna i nije uzela u obzir dve druge vakcine koje se koriste – Modernu i AstraZeneca. S druge strane, član Kriznog štaba dr Branislav Tiodorović izjavio je jutros za RTS da su sve vakcine efikasne i za novi soj virusa.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend