Medicinski informativni portal
Naslovna / Korona

Naučnici objasnili zašto su novi sojevi korona virusa zarazniji

Priredio/la: I. V.
10:00 - 16. 01. 2021.

Čak i ako nova varijanta korona virusa nije smrtonosnija, činjenica da može brže i efikasnije da se širi može dovesti do većeg broja smrtnih slučajeva

mutacija-virusa

Taman kada je svet pomislio da bi zbog početka masovne vakcinacije mogao malo da odahne, vesti o mutiranim koronu virusu podsetile su nas da je pred nama još dug put. Zarazniji soj virusa, identifikovan u decembru 2020. prvo u Velikoj Britaniji, i poznat pod nazivom B.1.1.7, do sada je potvrđen je u najmanje 35 zemalja. U međuvremenu, veruje se da je još jedan, novootkriveni soj nazvan 501.V2, inače povezan sa porastom broja slučajeva covid 19 u Južnoj Africi, zarazniji od prethodnih mutacija. Soj 501.V2 takođe je pronađen u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Finskoj, Zambiji, Švajcarskoj, Japanu i Južnoj Koreji… Ali, stručnjaci ne veruju da sojevi korona virusa iz Velike Britanije i Južne Afrike čine ljude bolesnijima ili da su smrtonosniji, i nije jasno da li će i kako uticati na efikasnost novih vakcina.

Zašto su novi sojevi zarazniji?

Prema objašnjenju naučnika, bilo koji mikroorganizam (poput virusa ili bakterija) može da mutira i ne može da se ponavlja, odnosno umnožava bez slučajne pojave takvih grešaka. Znači, što se virus više ponavlja, to više mutira.

Mutacija je promena virusne RNK, što može da prouzrokuje promenu strukturnih proteina virusa. Virusi mutiraju jer ih nose različite ćelije domaćina. Izloženost vakcinama, takođe, vrši pritisak na virus da se prilagodi kako bi preživeo. U suštini, virusi pokušavaju da ostanu korak ispred naših napora da ih ubijemo. Ali, nisu sve mutacije značajne – neke možda neće imati nikakav uticaj na sposobnost infektivnosti virusa, dok druge zapravo mogu biti štetne za virus – objašnjava dr Supriya Narasimhan, vođa Odeljenja zaraznih bolesti u medicinskom centru Santa Clara Valley u San Hoseu, u Kaliforniji. Kako objašnjava, soj B.1.1.7 može lakše da uđe u ćelije domaćina, uzrokujući infekciju. Međutim, povremeno se pojavi mutacija koja novom virusu daje prednost u odnosu na originalnu verziju – kao što je sposobnost da se teže otkrije, veća infektivnost ili manja osetljivost na vakcinu, objašnjava dr Narasimhan i kaže da soj B.1.1.7 spada u tu kategoriju. Ova varijanta, kako ističe, ima 17 mutacija u svom genomu, od kojih su neke u spike proteinu, koji virus koristi za vezivanje za receptore u ljudskim ćelijama. Mutacija proteina spike teoretski može da omogući  novom soju da lakše uđe u ćelije domaćina, čime pokreće infekciju.

Mutacije opasne jer umeju da se „skrivaju“

– Neke procene su izračunale približno oko 50 odsto veći porast infekcije. Drugim rečima, 15 novih infekcija mutiranim sojem naspram 10 sa trenutnim sojem covid 19. Jedna od takvih mutacija je N501I, koja se nalazi u domenu vezivanja receptora spike proteina virusa. Naučnici veruju da ova mutacija može dovesti do toga da se virus čvršće veže za receptor humanog enzima 2 (ACE2). Druge promene u spike proteinu mogu da omoguće ovoj mutaciji da se „sakrije“ od određene PCR metode i tako ostane neotkriven – ističe dr Narasimhan i pretpostavlja da kombinacija čvršćeg vezivanja i, možda, neuspeh nekih metoda ispitivanja, čine mutaciju zaraznijom.

Zarazniji sojevi ne čine ljude bolesnijima

Dr Narasimhan potvrđuje da teži oblik covid 19 nije viđen kod nove varijante virusa. Ali, ističe da, ako se više ljudi zarazi, proizilazi da će se više njih razboleti i biti im potrebna bolnička nega, a deo njih neće preživeti. Čak i ako nova varijanta korona virusa nije smrtonosnija, činjenica da može brže i efikasnije da se širiti može da dovede do većeg broja smrtnih slučajeva. Brzina širenja, kako kaže, ne samo da povećava broj zaraženih, već može i da smanji efikasnost traženja kontakata. Što se virus brže širi, to je više ljudi možda zaraženo do trenutka kada se zaražena osoba prvi put identifikuje. Ona dodaje da jednostavno još neko vreme nećemo znati sve odgovore o B.1.1.7, a to važi i za bilo koji drugi novi soj u nastajanju. „Kao zdravstveni radnici i naučnici, upravo smo videli svetlo na kraju tunela pandemije sa uvođenjem vakcine i ova neizvesnost uznemirava“, priznaje ona. Dr Supriya Narasimhan navodi da još neko vreme nećemo znati sve odgovore o B.1.1.7, a to važi i za bilo koji drugi novi soj u nastajanju. „Kao zdravstveni radnici i naučnici, upravo smo videli svetlo na kraju tunela pandemije sa uvođenjem vakcine i ova neizvesnost uznemirava“, priznaje ona.

 

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend