Medicinski informativni portal
Naslovna / Ishrana

Hašimoto tireoiditis može se držati pod kontrolom sirovom i neprerađenom hranom

Priredio/la: M.R.
13:00 - 30. 09. 2021.

Osobe obolele od Hašimoto tireoidititisa trebalo bi, uz konsultaciju sa lekarom, da naprave individualan režim ishrane

hašimoto sindrom-način ishrane- sirova hrana Mnogi ljudi sa Hašimotom izuzetno su osetljivi na određenu hranu, posebno na gluten Foto: Shutterstock

Hašimoto tireoiditis (hronični limfocitni tireoiditis) je relativno česta bolest,  prisutna kod oko 4 odsto stanovništva. U pitanju je autoimuno oboljenje kroz koje ćelije imunog sistema napadaju tkivo štitaste žlezde i neuporedivo češće se javlja kod žena nego kod muškaraca. Naučnici kažu da je uzrok nastanka Hašimotovog tireoiditisa zapaljensko – imunološka reakcija koju u tiroidi prozvode autoantitela dovodeći do oštećenja sopstvene ćelije tkiva. Leči se redovnom terapijom, a cilj je dovođenje statusa hormona u krvi u ravnotežu. Veliku pomoć, kao i kod svih autoimunih stanja, pruža izbalansirana ishrana bez glutena, a tu su i još neki redukcioni režimi ishrane.

Simptoma bolesti obično su izraženi

Štitna žlezda često usporava ili sasvim zaustavlja proizvodnju i regulaciju esencijalnih hormona. Simptomi hipotireoze su umor, osećaj tromosti, usporenost, sporije kognitivne funkcije poput zaboravnosti i nedostatka koncentracije. Osobe sa ovim problemom su stalno pospane, imaju poremećen centar za termoregulaciju i hipersenzitivne su na hladnoću, bezvoljne su i nervozne. Kod njih se javlja gojaznost, ali i smanjenje apetita, uz česte zatvore. Postoji mišićna slabost uz bolove u mišićima, kao i promena srčanog ritma, menja se i koža, postaje bleda i suvlja. Može da dođe do poremećaja menstrualnog ciklusa, a kod muškaraca se javlja smanjenje seksualne funkcije.

Važnost pravilne i odgovarajuće ishrane

Izuzetno je važno za osobe sa Hašimoto tireoiditisom da naprave i sprovode odgovarajući režim ishrane koja prvenstveno podrazumeva sirovu i neprerađenu hranu, uz izbegavanje prerađevina i konzerviranih namirnica. Bezglutenska dijeta je korisna, ali treba reći da ona neće dati pozitivne efekte kod svih. Zapravo, ne postoji specifična, univerzalna dijeta za koju je dokazano da leči svakoga ko ima Hašimoto. Neophodan je individualizovan pristup ishrani. Najbolje je u pažljivim konsultacijama sa stručnim licem isprobati različite režime, dok se ne dođe do onog koji se pokaže najidealnijim, i uz koji će osoba dobiti sve potrebne hranljive materije, bez kontraindikacija i uticaja na bolest.

Delotvorni režimi ishrane kod Hašimoto sindroma

Neke kliničke studije su ponudile dokaze da su sledeći načini ishrane delotvorni za osobe sa ovim poremećajem:

  • ishrana bez glutena
  • ishrana bez šećera
  • Paleo dijeta i autoimuna modifikovana Paleo dijeta
  • ishrana bez žitarica
  • ishrana bez mlečnih proizvoda
  • ishrana bazirana na namirnicama sa niskim glikemijskim indeksom.

Bezglutenska ishrana može da pomogne, ali ne kod svih

Mnogi ljudi sa Hašimotom izuzetno su osetljivi na određenu hranu, posebno na gluten. Istraživanja nisu potvrdila da je to slučaj sa svim osobama sa ovim oboljenjem, osim ako nemaju i dijagnostikovanu celijakiju. Međutim, u jednom istraživanju koje je obuhvatilo 2.232 osobe, 76 odsto ispitanika je verovalo da su osetljivi na gluten, budući da su često imali konstipaciju, dijareju, grčeve, nadutost, mučninu, refluks, gasove, glavobolju, umor i zamagljen um, kao posledice uzimanja hrane sa glutenom.

Od svih ispitanika, 88 odsto onih koji su se hranili bez glutena osećali su se bolje, a mnogi su prijavili bolje varenje, raspoloženje, viši nivo energije i smanjenje telesne težine. Bezglutenske dijete isključuju svu hranu koja sadrži gluten, protein koji se nalazi u pšenici, ječmu, raži i drugim žitaricama, a najbolji način za sprovođenje ovog režima ishrane je fokus na hranu koja je prirodno bez glutena, poput povrća, voća, nemasnog mesa, morskih plodova, pasulja, mahunarki, oraha i jaja.

Ishrana bez žitarica – koja zrna su dozvoljena

Ishrana bez žitarica veoma je slična ishrani bez glutena, s tim što su zabranjene i žitarice. Zrna koja mogu da se koriste su:

  • amarant
  • tef (retka žitarica koja raste u Etiopiji)
  • kinoa
  • proso
  • zob (ovas)
  • heljda

Međutim, još uvek nema dovoljno dokaza o tome da je potpuno isključivanje glutena dobro, jer se redukcionim režimima izbacuju i drugi izvori esencijalnih hranljivih materija ili sastojci poput selena, koji su važni za osobe sa ovim sindromom.

Šta je Paleo dijeta

Paleo dijeta je režim koji se temelji na primeni obrazaca ishrane po kojima su se hranili naši rani preci, sa naglaskom na što prirodniju i neprerađenu hranu. Žitarice, mlečni proizvodi, krompir, pasulj, sočivo, rafinisani šećer i rafinisana ulja – nisu dozvoljeni, kao ni kikiriki. Preporučuje se meso životinja iz slobodnog uzgoja, koje se hrane travom, kao i povrće, semenke, plodovi mora i zdrave masti, poput avokada i maslinovog ulja, jaja. Autoimunska Paleo dijeta (AIP) ima za cilj eliminisanje hrane koja može da izazove upalu i oštećenje creva.

Hašimoto, ishrana, štitna žlezda

Pravilna i raznovrsna ishrana je važan deo u terapiji osoba sa Hašimoto sindromom Foto: Shutterstock

Ishrana sa namirnicama niskog glikemijskog indeksa

Mnoge osobe obolele od dijabetesa tipa 2 koriste ovaj režim ishrane, jer se zasniva na indeksu koji prati i meri kako hrana utiče na nivo šećera u krvi. Takođe, može da smanji rizik od srčanih oboljenja i pomogne u procesu mršavljenja, što se pokazuje dobrim i za održanje boljeg opšteg stanja za one sa Hašimotovim tireoiditisom.

Poželjne namirnice

Za one koji ne žele da imaju nijedan od redukcionih režima, koji potpuno isključuje iz ishrane neke sastojke, važi odabir odgovarajuće hrane uz konsultaciju sa stručnim licem i umerene količine čiji je uticaj na funkcionisanje organizma isproban, uz raznovrsnost:

  • lisnato zeleno povrće poput kelja i spanaća
  • riba sa dobrim mastima (losos)
  • povrće poput prokelja, brokolija, šargarepe, kelerabe i crvene, žute i narandžaste paprike
  • voće (bobice, jabuke, banane, pomorandža)
  • zdrave masti (avokado i orasi, bademi i indijski orah)
  • nemasni proteini (uključujući tofu i jaja)
  • hrana sa što više vlakana
  • kurkuma, đumbir, beli luk.

Vitamin D nedostaje većini obolelih

Više studija je ukazalo na vezu između niskog nivoa vitamina D i pojave Hašimoto sindroma, a u jednoj je čak 85 odsto ispitanika imalo nedovoljan nivo ovog vitamina. Zbog toga je neophodno da svaka osoba koja ima sumnju na ovaj poremećaj, uradi ovu analizu. Uz dovoljno izlaganje sunčevoj svetlosti, bez koje nema pravilne apsoropcije vitamina D, najbolji izvori vitamina iz ishrane su:

  •  bakalar, sabljarka, losos, tuna, sardine
  • prirodni sok od pomorandže
  • obogaćeno mleko (pod uslovom da osoba nije intolerantna na laktozu)
  • pečurke.

Selen je takođe važan

I nizak nivo selena, važnog minerala za funkciju mozga, imunitet i plodnost, tipičan je za Hašimoto pacijente. Najbolji izvori selena u ishrani su:

  •  brazilski orah
  • tuna, ostrige, jastog i sardinejetra
  • iznutrice
  • govedina u slobodnom uzgoju hranjena travom
  • suncokret
  • jaja.

Najveća količina selena u organizmu skladišti se u štitnoj žlezdi, a više studija je pokazalo da suplementi selena mogu biti korisni za osobe sa njenom disfunkcijom.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend