Medicinski informativni portal
Naslovna / Deca

Nizak rast može biti prouzrokovan različitim poremećajima zdravlja, a dr Tatjana Milenković navodi o kojima je reč

Piše: Marijana Rajić
8:52 - 07. 09. 2021.

Do navršene 19. godine telesna visina deteta trebalo bi da se izmeri najmanje 17 puta i ubeleži u „kartu rasta“

nizak rast.šporemećaj rasta-karta rasta Dr Tatjana Milenkvić: Decu je idealno meriti najmanje jednom godišnje, u domu zdravlja Foto: Shutterstock

Normalan rast kod dece nije samo indikator da ne postoji poremećaj rasta, već i pokazatelj opšteg zdravstvenog stanja deteta. Zbog toga je redovno merenje dece svrstano u obavezne preventivne aktivnosti pedijatara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Sa druge strane, kasno prepoznavanje niskog rasta često dovodi do ozbiljnih, pa i trajnih posledica po zdravlje deteta. Naši stručnjaci, nažalost, ističu poražavajuću činjenicu da je prosečan uzrast u kome dete niskog rasta prvi put dolazi na pregled kod endokrinologa 12,5 godina, a da je glavni razlog neredovno, retko merenje dece.

Redovno merenje i karta rasta su nedvosmisleni pokazatelji

Prema aktulenim preporukama, odnosno Stručno metodološkom uputstvu za sprovođenje uredbe o nacionalnom programu zdravstvene zaštite žena, dece i omladine, telesna dužina, odnosno telesna visina deteta trebalo bi da se izmeri najmanje 17 puta do navršenih 19 godina (period u kome je dete pod nadzorom pedijatra).

– Svaki put, izmerena visina treba da se ucrta u kartu rast,a koja može da bude papirna ili elektronska, čime se dobija potpuno jasna slika kako dete raste. Kada se u elektronsku kartu rasta dodaju visine roditelja, automatski se izračunava ciljna visina i imamo uvid u to da li dete raste u skladu sa svojim genetskim potencijalom ili ima odstupanja. Međutim, praksa pokazuje da deca niskog rasta i dalje stižu do endokrinologa sa velikim zakašnjenjem – pojašnjava za eKlinika portal dr Tatjana Milenković, pedijatar endokrinolog i načelnik Odeljenja dečje endokrinologije Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“.

Kako naglašava dr Milenković, uzroci niskog rasta su različiti, ali i da za mnoge od njih danas postoji efikasna i dostupna terapija koju u našoj zemlji u potpunosti pokriva Fond zdravstvene zaštite. Zbog toga je, kaže,  jedini ispravan postupak redovno merenje dece, idealno na godinu dana u domu zdravlja, i u tom slučaju sasvim sigurno neće doći do ozbiljnih propusta i kasnog upućivanja endokrinologu dece koja imaju zastoj u rastu.

Kako se definiše nizak rast i zašto se javlja

Nizak rast znači da je telesna dužina (ako se radi o detetu mlađem od 2 godine), odnosno telesna visina, ispod donje granice normale za uzrast i pol, objašnjava naša sagovornica i dodaje da se najčešće sreće kao porodična karakteristika ili kao posledica konstitucionalno usporenog rasta. Niska telesna visina roditelja najčešće objašnjava nizak rast deteta, ali, naglašava dr Milenković, to ne sme biti razlog da se dete ne uputi endokrinologu na pregled, čim se poremećaj uoči.

– Takođe, nizak rast može biti prouzrokovan različitim poremećajima zdravlja kao što su nedostatak hormona rasta, intrauterusni zastoj u rastu, celijakija, poremećaji u razvoju kostiju (skeletne displazije), nedostatak hormona štitaste žlezde, različiti genetski sindromi i drugo. I mnoge teške hronične plućne i sistemske bolesti, bolesti koje dovode do insuficijencije bubrega ili zahtevaju dugotrajnije korišćenje glukokortikoida u terapiji, kao i teške srčane mane, različitim mehanizmima ometaju proces normalnog rasta i deca ostaju niska – objašnjava dr Milenković.

Asfiksija na rođenju utiče na rast

Ako je dete imalo asfiksiju na rođenju, ako je ostalo bez kiseonika, zbog teškog porođaja i ako je zbog toga došlo do oštećenja hipofize, rodiće se sa normalnom dužinom, ali će se zastoj u rastu ispoljiti već u prvoj godini života. Isto važi i za genetske uzroke nedostatka hormona rasta. Nizak rast usled smanjene funkcije štitaste žlezde (hipotireoze) ili usled hroničnog limfocitnog tiroiditisa, javiće se onda kad dete oboli, a to može biti u bilo kom životnom dobu. Takođe, sve ovo važi i za celijakiju (alergiju na gluten) koja je veliki imitator i u kojoj nizak rast može biti i jedini problem zbog koga se dete javlja lekaru, a ona, kao što je poznato, takođe može da se ispolji u svakom životnom dobu – ističe eKlinika portal dr Milenković.

Aplikacija za praćenje rasta olakšava roditeljima

U vremenu novih tehnologija, najjednostavnija i vrlo komforna stvar za roditelje je praćenje linearnog rasta kroz aplikaciju za telefon koja se zove „Karta rasta”. Aplikacija je dostupna i za Android i za iPhone i iPad uređaje, i besplatna je.

Koristeći aplikaciju, roditelji mogu da mere visinu deteta u kućnim uslovima na 6 do 12 meseci i da beleže vrednosti u kartu rasta. Takođe, u aplikaciju mogu da se ubace i vrednosti visine roditelja kako bi se stekao uvid u to da li dete raste u skladu sa genetskim potencijalom. Roditeljima se savetuje da od medicinskog osoblja u domu zdravlja potraže uputstva kako se dete pravilno meri, pa ako dete ne raste normalno, aplikacija će ga obavestiti o tome. U tom slučaju treba odmah obavestiti pedijatra, koji će ponovo izmeriti vrednosti rasta, odnosno visinu i pogledati krivulju rasta deteta. Ako uoči zastoj, uradiće osnovne analize i uputiti dete endokrinologu – navodi naša sagovornica.

Porodično nizak rast i porodično usporen proces rasta

Objašnjavajući da lečenje poremećaja rasta zavisi od uzroka i da, na sreću, najveći broj dece niskog rasta nema nikakav zdravstveni problem, dr Tatjana Milenković kaže da u tim slučajevima njima nije ni potrebno lečenje. U ovoj grupi su deca niskih roditelja, i tada je reč o porodično niskom rastu. Takođe, dr Milenković navodi da u grupu pacijenata koja se ne leči, spadaju i deca koja kasnije izrastu i kasnije ulaze u pubertet u odnosu na vršnjake, ali dostignu normalnu visinu u odraslom dobu – tada se govori o „porodično usporenom procesu rast“. Ova deca slede, „kopiraju“ model rasta svojih roditelja i problem se češće javlja kod dečaka nego kod devojčica.

– U slučaju teških hroničnih bolesti (teške srčane mane, maligne bolesti, nekontrolisana astma…), javlja se poremećaj rasta jer ga remeti osnovna bolest, a kada se ona stavi pod kontrolu ili kada se završi lečenje, i dete ponovo počne normalno da raste. Ako se, recimo, radi o hipotireozi, dobiće nadoknadu hortmona (L-tiroksin), i rast će se normalizovati. Kod celijakije, prilagođeni režim ishrane tj. celijačna dijeta će usloviti i ubrzanje rasta, a da li će dete kasnije dostići normalnu visinu, zavisi pre svega od toga koliko je osnovni poremećaj dugo trajao kako je teklo lečenje, kao i kakav je bio ishod. Kod jednog broja dece niskog rasta utvrdi se nedostatak hormona rasta i tada ga deca dobijaju kroz terapiju. Sve spomenuti terapijski tretmani su najčešće vrlo efikasni ako se sprovode redovno i u zadovoljavajućem trajanju – kaže dr Tatjana Milenković.

Treba li da postoji strah od terapije hormonom rasta kod dece

– Iskustva iz svakodnevne prakse nam govore da su neželjena dejstva hormona rasta izuzetno retka i da je ovaj strah neosnovan. U našoj ustanovi (Institut za zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić“), u svakom trenutku pratimo oko 300 dece koja se leče ovakvim vidom terapije, a ozbiljna neželjena dejstva smo viđali samo kod dece koja su prethodno imala neku malignu bolest (najčešće tumor mozga). I ona se mogu prebrojati na prste jedne ruke – iznosi ovaj podatak sagovornica eKlinika portala. S druge strane, naglašava da najveći broj dece, koja se leče hormonom rasta, ima dobar odgovor na terapiju i nema nikakve tegobe. Lečenje je uspešno i rezultira zadovoljstvom i roditelja i lekara.

Apel pedijatrima i roditeljima da decu redovno mere

Dr Tatjana Milenković ponavlja da najveći broj dece niskog rasta do endokrinologa i dalje dolazi sa velikim zakašnjenjem, a čak i ako su od malena niskog rasta, stižu sa 13 ili više godina, kada za dete može da se uradi neuporedivo manje nego što bi se moglo, da je poslato odmah po ispoljavanju problema. 

Razlozi su, objašnjava za eKlinika portal pedijatar endokrinolog dr Milenković, višestruki – u nekim domovima zdravlja proces redovnog merenja dece je neredovan, ređi nego što je preporuka, nedovođenje deteta na sistematski pregled, odbijanje roditelja da odvede dete endokrinologu, kao i nedovoljan broj pedijatara. Treba reći i to da se iz nekih domova zdravlja deca šalju vrlo rano i na vreme, kao i da je najmlađi  pacijent upućen na Institut zbog niskog rasta imao samo 6 meseci.

Prema istraživanju iz naše ustanove, prosečan uzrast u kome se dete niskog rasta upućuje u Institut je 11,1 godina, a najstarije dete koje smo primili na ispitivanje je imalo čak 17,8 godina i došlo je na sopstvenu inicijativu. Svaki dom zdravlja ima visinometar i program u kome se nalaze elektronske karte rasta, pa bi uz redovno i pravilno merenje dece trebalo da deca niskog rasta, kao i ona kod kojih se javi i uoči problem, mnogo ranije dolaze do endokrinologa i započnu sa terapijom – apeluje dr Tatjana Milenković, načelnik odeljenja dečje endokrinologije Instituta za  zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“ u Beogradu.

TEME:
Smiljana Milic
12:59, 07. 09. 2021. Odgovori

Postovana,dete ima 16 god.,zelela bih da dodjemo kod vas na pregled!Da li mozemo bez uputa(vojni osiguranik)!Iz Kursumlije smo!

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend