Medicinski informativni portal
Naslovna / Deca

Deformaciju kičme od 100 dece ima njih dvoje do četvoro, naglašava dr Slobodan Slavković

Piše: Danijela Tadić
9:00 - 26. 08. 2021.

Nelečeni deformiteti kičme mogu nekada dovesti do ozbiljnih poremećaja rada srca i pluća

kriva kičma kod dece- nepravilno sedenje- deformitet kičme Dr Slobodan Savković: Školske torbe, nisu uzrok ni jednog razvojnog poremećaja Foto: Privatna arhiva/Shutterstock

Nedovoljna fizička aktivnost, nepravilno sedenje i ubrzani rast, neki su od najčešćih uzroka deformiteta kičme kod dece i adolescenata. Stručnjaci uočavaju da je sve više dece sa krivom kičmom, koja se uspešno leči korektivnim vežbama, ali samo ako se reaguje na vreme.  Nelečeni deformiteti mogu nekada dovesti do ozbiljnih poremećaja rada srca i pluća. Uslovno rečeno, sve može dovesti do nastanka ranog invaliditeta. Lečenje, upozoravaju stručnjaci, nikako ne daje rezultate preko noći, već često traje duži vremenski period.

Dete se najviše krivi u periodu ubrzanog rasta

Skolioza i kifoza su najčešće nepravilnosti kičmenog stuba kod dece i adolescenata. Skolioza ili krivljenje kičmenog stuba u lateralnoj ravni, na levu ili desnu stranu najčešći je deformitet. Kod kifoze, kičmeni stub se savija prema napred i ovo stanje je često kod školske dece. Krivac je, kako stručnjaci kažu, dugo sedenje u nepravilnom položaju.

– Što se bolest kasnije otkrije prognoza je teža i neizvesnija. Dete se najviše krivi u periodu ubrzanog rasta. Nauka još nema odgovor na pitanje zašto se javlja ova deformacija, postoje samo hipoteze, ali ništa nije do kraja dokazano. Činjenica je da je pre 50 godina, incidenca skolioze iznosila 4 do 6 promila. Međutim, učestalost se danas već računa u procentima i smatra se da iznosi od 2 do 4 odsto, što znači da na 100 dece njih dvoje do četvoro ima deformaciju – kaže za portal eKlinika ortoped profesor dr Slobodan Slavković.

Kad kosti rastu brže od mišića

U odnosu na period od pre nekih desetak godina, danas su deca u pubertetu viša za nekoliko centimetara. Često su deca viša i od svojih roditelja.

– Ubrzani rast je i posledica načina ishrane i uslova života. Činjenica je, na primer, da je svaka generacija u jednoj porodici sve viša. Očigledno ima nešto u ishrani. U praksi sam sretao decu koja su za 6 meseci porasla čak 10 centimetara. To su izuzeci, ali primetan je ubrzan rast, kada kosti rastu brže od mišića. Usled toga, mišići postaju skraćeni i to je jedan od uzroka razvoja deformiteta – objašnjava profesor Slavković.

Kako se može uspešno lečiti većina deformiteta?

Nepravilnosti kičmenog stuba nastaju bezbolno najčešće posle 10. godine. Najveći problem je činjenica da se deformitet nekada ne primeti na vreme.

Često se dešava da se deformacija zapazi kada je već uveliko nastala. Ima pacijenta koji dolaze prvi put na pregled, kada je stanje tako ozbiljno da zahteva operativno lečenje. Kako ne bi došlo do toga, suština je da se razvojni deformitet otkrije na vreme.Lečenje zavisi i od stepena deformiteta, uzrasta deteta, dugotrajno je, često i više godina, pa zahteva posebno strpljenje deteta, roditelja, lekara – naglašava sagovornik eKlinika portala dr Slobodan Slavković.

Deformitet, kako objašnjava dr Slavković, nekada može da uoči i roditelj. Pregled je brz, jednostavan i najčešće se radi u okviru sistematskih pregleda.

– To je posao lekara pedijatara, koji uvek mogu pogledati dete, iako je možda došlo na pregled nekim drugim povodom. Početni deformiteti, blago odaju već neke određene asimetrije, u zavisnosti od toga gde je lokalizovana krivina. Ipak, moram da naglasim da smo pre 40 godina imali bolju organizaciju, tada su mladi ortopedi radili preglede kičmenog stuba kod školske dece – priča profesor Slavković podsećajući kako je nekada izgledala ta praksa..

Školske torbe nisu krivci za krivu kičmu

Idealno bi bilo, kako smatra profesor Slavković, da školski lekari pregledaju čitave generacije, kako bi se na vreme otkrili razvojni poremećaji.

Pričaju i neki lekari dosta o tome da školske torbe provociraju deformitet. Moram ipak da kažem, da to nije tačno. Sigurno je da ni jedno dete ne bi trebalo da preopterećuje kičmu, ali školske torbe, nisu uzrok ni jednog razvojnog poremećaja. Uzrok je, još jednom ponavljam, način života, ishrana, ubrzani rast. Deca nam sve brže sazrevaju. Ima i devojčica koje u 9. godini dobijaju prvu menstruaciju – navodi dr Slobodan Slavković.

Kada vežbe nemaju efekta

Fizička aktivnost je najbolja prevencija razvojnih deformiteta kičmenog stuba, a može da pomogne i kod blagih nepravilnosti kičme, ali samo u početku.

– Bilo bi potrebno da se deca barem jedan sat dnevno igraju napolju. Šta će to biti – fudbal, odbojka, trčanje… manje je važno. Plivanje se preporučuje za određene deformitete, za visoke i vitke devojčice i dečake dobra je odbojka, jer se dete isteže i angažuju se određene grupe mišića. Plivanje, ipak, nije “luka spasa“. Plivanje je odličan sport, ali to nije lečenje i nemojte očekivati od plivanja čuda. Čim deformitet počne da se razvija u strukturalni tu vežbe i plivanje nemaju nekog efekta, imaju uticaja na samom početku, ali kada dođemo do strukturalnog deformiteta, tu se već ide na agresivnije lečenje, ortozama ili ako je nešto izraženije hirurškim zahvatom – naglašava u razgovoru za eKlinika portal profesor Slavković.

Dete skoro savijeno u struku

Profesor dr Slobodan Slavković operisao je više od 7.000 deformacija, a najveća skolioza kojom se bavio iznosila je oko 160 stepeni.

To znači da je dete nekada skoro savijeno u struku, da ne može više da hoda. Te skolioze veće od 80 stepeni, mogu ugroziti funkciju pluća i srca, što je i dokazano. Ukoliko je deformitet veći, izraženije je oštećenje grudnog koša, pluća ne mogu normalno da se razvijaju, njihova funkcija se smanjuje, dolazi do otežanog rada srca, i dete je podložnije infekcijama, slabi respiratorna funkcija, postaju invalidi uslovno rečeno – upozorava dr Slavković.

Veoma je bitno, kako objašnjava sagovornik eKlinika portala, da se spreče veći deformiteti, a ovi manji da se pravovremeno leče.

Kada je narušena biomehanika i statika kičme, koja je osovina tela, mogu da nastanu ubrzane degenerativne promene s posledicama. Kada se ne leče blaži deformiteti bolovi se javljaju posebno u kasnijim godinama. Bolovi zavise od stepena i lokalizacije krivine, od toga da li je u pitanju gojazna osoba, bitan je i posao koji obavlja, u suštini tada je sve teže, i stajanje i sedenje i hodanje – objašnjava dr Slavković.

Kada se deformacija leči ortozama?

Pored pravovremene dijagnostike i određivanja terapije, najverovatnije u vidu vežbi koje se svakodnevno izvode, bitno je, kako kaže profesor Slavković, da se stanje prati redovnim pregledima na svaka tri meseca.

Ukoliko se deformacija i dalje razvija, onda se razmatra lečenje ortozama, miderima, ali nažalost kod nas se često deca prvi put jave kada je već vreme za operativno lečenje – navodi dr Slobodan Slavković. Za kosti i kičmu, kako kaže, fizička aktivnost u detinjstvu je veoma značajan faktor, jer, na taj način se postiže optimalna gustina kostiju. Upozorava se na rani skrining posturalnih poremećaja i važnost pravovremenog ispravljanja lošeg držanja tela.

TEME:
Vesna
19:35, 26. 08. 2021. Odgovori

Ja imam skoliozu od detinjstva kada sam naglo porasla..bila na vežbe..ali kako sam sada u nekih58 god..uglavnom imala radno mesto gde sam sedela u proizvodnji..sada već dolazi do izražaja bol ne mogu dugo sedeti ni stajati..bol noge..ali predpostavljam da je kasno idem na neke terapije..trebam raditi vežbe i to mi je jedino nešto što malo pomogne..šta ću..

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend