Medicinski informativni portal
Naslovna / Deca

Defektolog Aleksandra Petrović: Kako prepoznati kašnjenje deteta u psihomotornom razvoju

Piše: Marijana Rajić
17:00 - 04. 03. 2021.

Savremen način života doveo je do velikih promena u mentalnom i fizičkom zdravlju ljudi. Sve to utiče na socio-emocionalne odnose, porodicu i na razvoj dece

Prateći znake i napredak razvoja kroz interaktivan odnos sa detetom, primetićete i probleme ako se pojave Foto: Shutterstock

Već sa godinu ili godinu i po dana starosti deteta, roditelji mogu da primete da se dete ne odaziva, ne ostvaruje kontakt očima, ne razume jednostavne naloge poput  „daj“, „evo“, „dođi“, da nema prvih reči, da dete trči besciljno i nije zainteresovano da upozna svet oko sebe. To je pravo vreme da se potraže pomoć, savet i dalje smernice za praćenje razvoja od pedijatra, psihologa, logopeda ili defektologa. Ne postoji rano javljanje stručnim licima, ali zato postoji vreme koje može da se pokaže kao kritično ili propušteno – kaže diplomirani defektolog – logoped Aleksandra Petrović.

Načini za stimulaciju u svakodnevnim poslovima

Savremeni način života koji je brz i pun stresa doveo je do velikih promena u mentalnom i fizičkom zdravlju ljudi. Sve to utiče na socio-emocionalne odnose kao i na ono najvažnije: porodicu, porodične odnose i na razvoj dece.

– U današnje vreme, pored uticaja savremene tehnologije, na razvoj dece utiče i nedovoljno kvalitetno posvećeno vreme roditelja, kao i prezaštićenost, takođe, od strane roditelja. To su neki od najvažnijih razloga zbog kojih dolazi do kašnjenja u psihomotornom razvoju i o tome je potrebno govoriti što više – kaže Petrović za eKliniku.

Edukacija roditelja u ovom smislu je izuzetno važna, ne samo zbog toga što je, po njenim rečima, postalo „opšte mesto“ da roditelji zbog obaveza detetu daju telefon već sa 4 ili 6 meseci života.

– Dete je tada mirnije i oni mogu da obave neke poslove. Prirodno je da imamo kućne obaveze i da roditelj ne može sve vreme da provede pored deteta. Ali, kada majka i mora da uradi nešto – skuva ručak ili opere veš, dete treba da bude u blizini i čak i ako još ne govori, ne treba ćutati. Idealno je sve što se radi imenovati kako bi dete naučilo da sve oko njega ima svoje ime i da je komunikacija osnova između ljudi. Kada dete već samostalno sedi, majka može da mu da neke činijice da „sprema“ sa njom. Kada stoji ili hoda, može mami da dodaje veš i još mnogo toga. Deca uče i imitacijom u tom najranijem uzrastu. Pored razvoja razumevanja i govora koje se tako pospešuje, dete je tako i motorički aktivno: uči boje, materijale, ukuse … Vrlo je važno taj kritični razvojni period iskoristiti i maksimalno stimulisati dete kada mu se najviše razvija nervni sistem – objašnjava Petrović.

Što više kontrolisane akcije za razvoj motorike

Roditelji tu čestu grešku, zarad malo mira, čine nesvesno i ne shvatajući da ide na uštrb deteta i njegovog razvoja.

– Pošto znamo koliko aktivnost pospešuje povećavanje sinapsi (spojevi ćelija u mozgu) i proces mijelinizacije (jedan od razvojih procesa u mozgu), dete treba što više da puzi, hoda, skače, vrti se u krug… Važno je da se obezbedi sigurnost deteta, da se vodi računa da je prostor oko njega bezbedan dok je aktivno. Iskustva pokazuju da dok dete skače ili se vrti, sve što mu se tada govori ili ga učite, mnogo brže usvoji zbog povećavanja broja sinapsi u toku aktivnosti. Kada dete u najranijem uzrastu ne razvija grubu motoriku jer sedi najveći deo vremena, neće moći pravilno da se razvija ni fina motorika prstiju ili govornih organa. Kada dete kasni u progovaranju, što je sve češća pojava, ne može se očekivati ni da usvaja školske veštine na vreme. Kao što ne može da trči pre nego što prohoda, tako ne može ni da čita i piše pre nego što se dovoljno govorno – jezički ne razvije – navodi naša sagovornica.

Iz ovih činjenica je lako zaključiti zašto se danas učiteljice često žale da deca koja su pošla u školu tepaju, ne izgovaraju sve glasove, ne umeju da drže olovku ili da sebi vežu pertle pošto im „mama kupuje patike na čičak da se ne muče“. Upravo taj deo je vezan za prethodno spomenutu prezaštićenost od strane roditelja koja je, takođe, pogrešna, objašnjava sagovornica eKlinike.

Defektolog i logoped Aleksandra Petrović: Razgovarajte sa detetom čak i ako još uvek nije progovorilo Foto: Logopedska učionica „Prva reč“

Ako dete ne izgovara sve glasove, javite se stručnjaku

Ona objašnjava važnost pravilnog izgovaranja svih glasova maternjeg jezika što je preduslov da dete može pravilno da govori, ali i da piše.

– Ne tako retko, deca koju roditelji dovedu sa problemom, čak 5-7 glasova (suglasnika) ne artikulišu dobro i to nam je često pokazatelj da dete i jezički nije dovoljno razvijeno za predškolski ili školski uzrast. Ako se zanemari takav problem, dete mnogo teže savladava čitanje i pisanje. To onda izaziva frustraciju kod njega, oseća se nesposobnim za školu, ne voli određene predmete ili pak sumnja u svoju inteligenciju, iako u osnovi razlog u stvari bude kašnjenje u govorno – jezičkom razvoju i loša artikulacija. Jednostavno je: ako deca ne izgovaraju pravilno glasove, ni slova ne mogu da pišu pravilno već ih izostavljaju, ili zamenjuju drugim, pogrešnim slovima.

Mobilne i teblete ne uskraćivati, već pametno ograničiti korišćenje

Teže savladavanje predčitačkih ili predpisačkih sposobnosti kao i loša grafomotorika u današnje vreme je često posledica prekomernog gledanja u ekrane. Nažalost, današnja deca retko se igraju sa klikerima, preskakanja lastiša, školica i svih onih igara koje pomažu u razvoju grube i fine motorike. Petrović za eKliniku objašnjava da kada dete gleda predugo u ekran, dolazi do sve lošije auditivne pažnje, ne kreće se i ne igra prstima, što dovodi i do oštećenja motorike.

– Razumljivo je da u XXI veku ne možemo deci ekrane isključiti potpuno i pobeći od savremene tehnologije. Zato je treba pravilno koristiti i dozirati. Najidealnije je, za celokupan razvoj deteta, da se deci do 18 meseci ne daje gledanje crtanih filmova dok se dešava nagli motorni, govorno – jezički i kognitivni razvoj i kada se stvara osnova za pravilan socio – emocionalni sklop. Kada dete već hoda i ima rečnik od 20 reči, razume jednostavne naloge, može se uključiti crtani film do tridesetak minuta dnevno. Naravno, da to bude uz stalno praćenje roditelja, da je na maternjem jeziku i uz dodatna objašnjenja detetu šta je to što gleda. Nije nepovoljno ako se deci od tri godine vreme poveća i do sat dnevno, takođe, na maternjem jeziku. Sve to tek ne može biti štetno ako dete dvostruko duže vreme provede  u igri, napolju i u aktivnosti – savetuje sagovornica eKlinike.

Kvalitet, a ne kvantitet zajedničnog vremena

Petrović dodaje i da je potpuno razumljivo da roditelji u savremenom ambijentu ne mogu sa decom da provedu 24 časa dnevno, ali da koliko god vremena to bilo, treba da bude kvalitetno. Roditelji koji čak i najveći deo dana budu sa decom, ali ne razgovaraju ili se ne igraju sa njima makar pola sata ili sat već ih ostave ispred ekrana, ostvariće štetu i jednak efekat kao i da nisu uz decu – možda i veći. Defektolog kaže i da nije primat voditi po svaku cenu dete na strani jezik ili u školu kompjutera od najranijeg detinjstva, osim ako samo dete ne pokazuje afinitete i talenat prema tome.

– Koliko god vremena da imate, iskoristite ga tako što ćete se sa decom igrati na podu, čitati knjige, šetati, trčati, juriti se po dvorištu ili parku, ili sa njima igrati žmurke – savet je za pratioce portala eKlinika.

 

 

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend