Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Dr Tatjana Radosavljević: Korona ostavlja OŽILJKE na plućima, a još ne znamo da li će biti trajni

Priredio/la: V. Marić Brajković
10:00 - 15. 11. 2020.

Promene na plućima u izazvan covid 19 najčešće su obostrane upale pluća, a oporavak traje dugo, posebno za one sa ožiljcima na plućnom tkivu

korona ožiljak na plućima

Promene na plućom tkivu koje izaziva covid 19 otkrivaju se skenerom  Foto: Shutterstock

Pacijenti koji su preležali Covid 19 oporavljaju se sporo. Zajednički simptomi pacijenata koji su prelezali Covid 19 su zamaranje, hroničan umor, lupanje srca,  znojenje, suvi kašalj, gubitak koncentracije, glavobolje…

Dr Tatjana Radosavljević, pulmolog kaže da u laboratorijskim analizama može da bude povišena vrednost CRP (protein u krvi čoveka koji reaguje rastom u slučaju prisutnog akutnog upalnog procesa u organizmu.), D-dimera (radi se zbog otkrivanja ili isključivanja duboke venske tromboze, plućne embolije), feritina (pokazatelj nivoa gvožđa u organizmu), LDH ( enzim koji sa nalazi u jetri, srcu, bubrezima, skeletnim mišićima i eritrocitima), što ukazuje da se ova bolest sporije povlači.

– Kod pacijenata kod kojih period rekonvalescencije traje duže, govori se o takozvanom“ long covidu“. Dužina oporavka zavisi od težine bolesti, posebno od toga od toga da li su pacijenti imali upale pluća, koliko dugo su imali povišenu temperaturu, da li su primali kiseonik ili ne. Nije sigurno koliko imunitet utiče na brzinu oporavka – kaže dr Radosavljević.

Koje posledice ostavlja korona virus?

Promene na plućima izazvane Covid 19 najčešće su obostrane, takozvane intersticijalne upale pluća. Te upale pluća se ne povlače brzo. Ukoliko su masivne i oporavak traje duže. Promene postoji i kada prođe akutna faza bolesti i pacijenti postanu negativni na testu za koronu.
Kod jednog broja pacijenata promene se povlače tako što se smanjuje intenzitet senki do potpunog povlačenja.

Kod nekih pacijenata pluća koja imaju izgled takozvanog mlečnog stakla, polako postaju tamnija i nalaz se normalizuje. Kod nekih pacijenata se stvaraju šupljine u plućima koje se pod uticajem terapije kortikosteroidima polako normalizuju.

Kako se leče ožiljci?

Kod manjeg broja pacijenata dolazi do stvaranja takozvanih  fibroznih promena, gde se javljaju ožiljci u plućnom tkivu. Dobro je što ti ožiljci mogu da se leče korstisteroidima u manjim dozama. Važno je da se na vreme dijagnostikuje pojava fibroze, i blagovremeno započne lečenje.

Pacijenti koji imaju ožiljke na plućima leče se kortikosteroidima, uz vežbe disanja. Nastavlja se terapija vitaminima i mineralima, kao i lekovima protiv zgrušavanja krvi. Takođe se mogu davati i drugi lekovi, zavisno od izraženosti tegoba.

Zato se savetuje da se radi skener (CT ) pluća mesec dana po izlasku iz bolnice, ili prestanku akutnih simptoma, pa se onda ponovo radi CT za tri meseca. Za oporavak su jako važne i vežbe disanja, dozirano i uz kontrolu lekara.

lekar pregleda stetoskopom pluća pacijentkinje

Borba sa covid 19 je dugotrajna Foto: Shutterstock

Nije sasvim jasno da li stepen promena u plućima zavisi samo od težine bolesti ili sklonosti samog organizma. Lakši oblici ne moraju da budu praćeni izraženim ožiljcima na skeneru pluća, ali one mogu dovesti do simptoma zamaranja i nedostatka vazduha.

Borba protiv covid 19 nastavlja se i posle negativnog testa

Odgovor na pitanje da li će se pluća pacijenata koji su preležali Covid 19 potpuno oporaviti još uvek nemamo. Po nekom ličnom iskustvu, ima mesta optimizmu.

Zato je i važno da se pacijenti jave pulmologu posle prolaska aktivne faze, da se ustanovi stanje na plućima i u organizmu i da se redovno prati. Takođe je važno da se svaki pacijent posmatra i leči kao jedinstven, da se eventualna terapija propisuje svakom pacijentu prema njegovim simptomima i kliničkom stanju.

Borba protiv covid 19 nastavlja se i posle negativnog testa. Potrebna je saradnja pacijenata i lekara uz redovno praćenje laboratorijskih analiza.

U ovo lečenje moraju da se uključe kardiolozi, prati se eho srca i eventualno holter EKG. Ne manje važna je i saradnja neurologa i psihijatra, pošto većina pacijenata posle covida 19 pati od poremeććaja koje podsećaju na posttraumatski stres simdrom.

 

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend