Karcinom grlića, tela materice i jajnika su najčešći maligni tumori ženskih reproduktivnih organa. Postoji još veliki broj karcinoma, ali su oni zastupljeni u daleko manjem broju. Srbija je, na žalost, decenijama unazad u vrhu liste evropskih zemalja (uvek među prve tri zemlje) po broju obolelih i umrlih žena od karcinoma grlića materice. Pоd slоgаnоm „Bolje sprečiti nego lečiti – redovnom kontrolom pobedićemo karcinom grlića materice“, od 17. do 23. januara obeležava se Evropska nedelja prevencije raka grlića materice.
Karcinom grlića materice odnosi živote, a redovni pregledi ga mogu iskoreniti
– Ono što je zaista tužno i što treba da nas sve natera da se dobro zamislimo je to da se karcinom grlića materice redovnim pregledima može gotovo u potpunosti iskoreniti. U domovima zdravlja i u bolnicama se rade kolposkopije i citološke analize (bris na Papanikolau), a u nekim ustanovama se radi i tipizacija HPV virusa. Pojedini sojevi HPV virusa imaju izuzetno visok onkogeni potencijal i oni su najčešći uzročnici nastanka karcinoma grlića materice – kaže u razgovoru za eKlinika portal dr Nenad Dimitrijević, specijalista ginekologije i akušerstva.
Karcinom grlića se sporo razvija i može se otkriti na vreme
Sam karcinom grlića materice se, objašnjava dr Nenad Dimitrijević, od prekarcinoze do karcinoma uglavnom sporo razvija (od 5 do 15 godina). Tim pre ga je lakše ranije i otkriti.
– Na vreme otkrivena prekanceroza se leči manjim hirurškim intervencijama (konizacijama različitog tipa. Karcinom, koji još nije postao invazivan leči se većim operacijama (odstranjivanjem materice), a invazivni karcinom do određenog stadijuma (IIa) se leči najvećom ginekološkom operacijom, radikalnom histerektomijom. Tom prilikom se pored materice odstranjuju i masno tkivo sa limfnim žlezdama, kao i gornji deo vagine. Ako je karcinom uznapredovao preko stadijuma IIa, indikovana je jedino zračna terapija – navodi dr Dimitrijević.
Predispozicije za razvoj ovog karcinoma su, kako ističe dr Dimitrijević, promena većeg broja partnera, loša higijena muškog partnera i stres. Prvi i najčešći simptom koji lekaru sugeriše da posumnja na karcinom grlića materice je krvarenje nakon odnosa. Međutim, tada je, upozorava dr Nenad Dimitrijević, karcinom verovatno već uznapredovao.
Kolposkopija i Papanikolau test u visokom procentu otkrivaju karcinom grlića
Od karcinoma grlića materice oboljevaju žene svih godina koje su imale seksualne odnose, a najčešći je kod žena od 35 do 45 godina. Sama kolposkopija otkriva oko 88 odsto lezija koje mogu izazvati ovaj karcinom, a citološki bris (Papanikolau) oko 86 odsto ove opake bolesti. Udruženo, kolposkopija i Papanikolau test otkrivaju oko 96 odsto ovog, kod žena u Srbiji, jako raširenog karcinoma.
– Ceo taj pregled je potpuno neinvazivan, nije bolan, lako je dostupan, i u domovima zdravlja i bolnicama neverovatno jeftin. I to je razlog zbog čega prvenstveno svi mi koji radimo u zdravstvu treba da se stidimo tako velikog broja ovog opakog karcinoma. Ko je zakazao? Ko je taj ko treba da natera žene na jedan ovako jeftin, bezopasan, neinvazivan i bezbolan pregled koji može da spasi ogroman broj života? – pita se dr Nenad Dimitrijević i dodaje i da su neke države to uredile na različite načine. Jedan on njih je i da žena koja nije uradila ovakav pregled ne može da produži zdravstvenu knjižicu, da plati porez, ili nešto slično. Na ogroman broj adresa se šalju pozivi za preglede, ali odziv nije adekvatan – sa žaljenjem konstatuje dr Dimitrijević.
Iako su dostupni, žene kod nas ne rade ove testove
U nekim zemljama je samo Papanikolau skrining metoda za otkrivanje ove bolesti. Da bi nešto bilo skrining metoda, objašnjava dr Dimitrijević, mora biti dovoljno pouzdano i dovoljno jeftino. Bris na Papanikolau uzima tehničar, te je ta metoda mnogo jeftinija nego udružena sa kolposkopijom, jer kolposkopiju radi lekar.
– Kod nas se gotovo svuda radi i kolposkopija i Papanikolau, i opet, naše žene to ne koriste. U razvijenijim zemljama se kao skrining metoda koristi HPV tipizacija. U našem sistemu to još nije slučaj, verovatno zbog visoke cene. Sa trenutnim kapacitetima, koristeći kolposkopiju i Papanikolau, ukoliko bi na neki način ubedili sve žene da se jednom godišnje podvrgnu ovom pregledu, gotovo bi iskorenili karcinom grlica materice iz naše populacije – apeluje na širenje svesti dr Nenad Dimitrijević.
Karcinom tela materice
Prema rečima dr Dimitrijevića, ovaj karcinom se najčešće razvija kod žena koje su ušle u menopauzu. Posebno su mu sklone gojazne, zatim žene koje imaju dijabetes, one koje nisu rađale, kao i one koje imaju probleme sa štitnom zlezdom. I žene koje se određenim lekovima leče od karcinoma dojke mogu da obole od ove vrste maligniteta.
– Najčešći prvi simptom koji žena primeti je krvarenje u menopauzi. No, tada ovaj karcinom već može biti uznapredovao. Redovnim ultrazvučnim pregledom se može otkriti zadebljanje endometrijuma koje indikuje lekaru da pacijentkinju uputi na eksplorativnu kiretažu. Materijal se šalje na histopatolosku analizu. U slučaju da se dokaže da je u pitanju karcinom, terapija je operativno odstranjivanje materice. Nakon ponovne histopatološke analize nekad je potrebno operativnu terapiji dopuniti hemioterapijom, u zavisnosti od toga koliko je uznapredovala bolest. Preventiva je redovni ginekološki pregled, sa dobrom anamnezom i UZV barem jednom godišnje – objašnjava dr Nenad Dimitrijević.
Karcinom jajnika je najpodmuklija vrsta kod žena
Uz svo napredovanje nauke i pronalaženje različitih tumor markera, savremena medicina još uvek nije uspela da odredi adekvatan skrining metod za rano otkrivanje karcinoma jajnika. Zapravo, navodi dr Dimitrijević, rano otkrivanje je praktično „zadesna stvar“. Otkriva se slučajno, nakon histopatološke analize, kod operativno odstranjene ciste jajnika ili celog jajnika koji ne moraju da budu sumnjivi.
– Kada je nalaz na jajniku sumnjiv prilikom UZV pregleda, već je reč o uznapredovalom stadijumu. Takođe, tumor markeri nisu usko specifični i mogu biti samo pomoćna metoda u stvaranju celokupne slike lekaru koji prati pacijenta. Taj karcinom je podmukao i zato što se ne širi kao ostali karcinomi putem krvi i putem limfe, već se širi kontaktom. Sve sto dođe u kontakt sa karcinomom jajnika ili sa slobodnom tečnošću koja se stvara usled njega u trbušnoj duplji može da razvije metastaze – upozorava doktor koji je dugi niz godina uspešno obavljao dužnost načelnika Službe za ginekologiju i akušerstvo Opšte bolnice u Valjevu.
Koje žene su podložne karcinomu jajnika
Od ovog karcinoma najcešće oboljevaju žene u perimenopauzi i menopauzi. Nažalost, ističe dr Nenad Dimitrijević, nisu retki slučajevi ni kod mladih žena. Upravo zbog toga se osobama u perimenopauzi i menopauzi preporučuje operativno odstranjivanje svake ciste na jajniku koja je veća od 4 ili 5 centimetara.
– Češće oboljevaju i žene koje su zbog steriliteta imale više stimulacija jajnika, one koje su dugo koristile kontraceptivne pilule, žene pušači… Uz njih, osobe fokusirane na ishranu bogatu proteinima, i one koje su pod stresom. I u ovom slučaju redovni pregledi (barem jednom godišnje) sa UZV pregledom, mogu dovesti do ranijeg otkrivanja karcinoma jajnika. Nažalost, ne toliko rane faze kakva je prvi stadijum, ako pregledi nisu redovnu – navodi dr Dimitrijević.
Pregledi spasavaju živote
Sagovornik eKlinika portala zaključuje nečim što, kako kaže, ne bi trebalo nametati kao potrebu, već kao obavezu.
Svaka žena, počevši od prvih seksualnih odnosa i početka germinativnog perioda, sve do kraja svog života, treba da ide jednom u 6 meseci na UZV i ručni pregled, a jednom godišnje na kolposkopiju i Papanikolau test. Naravno, u dogovoru sa svojim ginekologom ti pregledi po potrebi mogu biti i češći. Nikako ređi – savetuje dr Nenad Dimitrijević, specijalista ginekologije i akušerstva.
Ok