Naslovna / Zdravlje

Šta znače rezultati krvne slike?

Piše: Milica Simonović
11:00 - 01. 10. 2020.

Odstupanje parametara krvne slike od referentnih vrednosti može ukazati na postojanje anemije, infekcija, zapaljenja, ali i drugih bolesti 

Protumačite rezultate analize krvne slike Foto: Shutterstock

Verovatno već znate da povišeni leukociti u krvi ukazuju na postojeću zapaljensku reakciju u organizmu, međutim kada pogledamo rezultate laboratorijske analize krvi uočavamo određene parametre koji nisu opšte poznati. Da ne biste zabrinuto iščekivali naredni lekarski pregled pitajući se šta nagoveštavaju povišene ili snižene vrednosti ovih parametara, pripremili smo vam vodič za razumevanje rezultata analize krvne slike.

Dve vrste analiza krvi

Ono što zovemo krvnom slikom jeste zapravo hematološka analiza krvi, gde se ispituje vrsta, broj, odnos i izgled ćelijskih elemenata krvi, odnosno crvenih i belih krvnih zrnaca i krvnih pločica.

Druga vrsta jeste biohemijska analiza krvi, kada se, na primer, određuju trigliceridi u krvi, bilirubin, kreatinin, enzimi, tj. biohemijski sastav krvi na osnovu koga se procenjuje rad ili stanje pojedinih organa.

Kompletna krvna slika

,,Analiziranje kompletne krvne slike je sastavni deo rutinskog laboratorijskog pregleda u cilju detekcije različitih bolesti i stanja. Značajna je za otkrivanje prisustva infekcija, anemija, a takođe je vrlo značajna u praćenju terapije i oporavka“, kaže naša sagovornica, Kristina Danilović, magistar farmacije – medicinski biohemičar.

U komponente kompletne krvne slike ubrajaju se eritrociti i ertrocitni parametri, hemoglobin i hematokrit, koji se koriste za razlikovanje tipova anemija, zatim leukociti i njihove podvrste, od značaja za dijagnostiku infekcija i leukemija, kao i trombociti, čija se koncentracija menja kod većeg broja oboljenja i srednja zapremina trombocita.

Niske-vrednosti-eritrocita-ukazuju-na-anemiju

 

Eritrociti i eritrocitni parametri

Eritrociti su crvena krvna zrnca čija je osnovna uloga da pomoću hemoglobina prenose kiseonik iz pluća do drugih tkiva. Vrednosti niže od referentnih prisutne su kod anemija usled nedostatka gvožđa, folne kiseline, vitamina B12, kao i nakon gubitka krvi. Povišene vrednosti mogu ukazati na policitemiju, tj. povećanu viskoznost krvi koja dovodi do usporenja cirkulacije i tromboza.

Simptomi anemije su bledilo, slabost, ubrzan rad srca i snižen krvni pritisak.

 

Prosečni volumen ćelije (MVC) pruža nam informaciju o veličini crvenih krvnih zrnaca (da li su mikro ili uvećani). Snižena vrednost javlja se kod anemija usled nedostatka gvožđa, ali i kod poremećaja sinteze globina (talasemija). Sa druge strane, povišena vrednost ukazuje na anemiju usled nedostatka folne kiseline i vitamina B12.

Prosečna količina hemoglobina u eritrocitu (MCH) predstavlja količinu hemoglobina po eritrocitu. Snižena vrednost pristuna je kod anemija usled nedostatka gvožđa, a povišena kod nedostatka folata i vitamina B12.

Prosečna koncentracija hemoglobina u eritrocitima (MCHC) je precizniji parametar u odnosu na MCH, a snižene vrednosti javljaju se usled nedostatka gvožđa, dok su kod nedostatka folne kiseline i vitamina B12 vrednosti u granicama normale.

Širina distribucije eritrocita (RDW) ukazuje na postojanje jedne ili više populacija eritrocita i koristi se za dijagnozu anemija, ali i procenu odgovora pacijenta na terapiju. Povišene vrednosti su najčešće prvi znak anemije usled nedostatka gvožđa.

Hemoglobin i hematokrit

Hemoglobin je protein eritrocita koji prenosi kiseonik. Referentne vrednosti zavise od starosti, pola i nadmorske visine, dok je njegova koncentracija uglavnom snižena kod više tipova anemija, te se koristi za dijagnozu anemije, ali ne i za diferencijaciju tipova. Takođe, koristi se za procenu sadržaja kiseonika.

Hematokrit predstavlja zapreminu eritrocita u 100 ml krvi, izraženu u procentima. Povećan je kod dehidratacije, policitemije, hronično snižene koncentracije kiseonika u krvi i tkivima, a smanjen kod anemija, nedostatka gvožđa, krvarenja, horničnih oboljenja, trudnoće…

Leukociti učestvuju u odbrambenom odgovoru organizma Foto: Shutterstock

Leukociti i podvrste leukocita

Leukociti ili bela krvna zrnca su ćelije imunog sistema, a osnovna uloga im je odbrana organizma od mikroorganizama, ali i tumorskih ćelija. Postoje dva tipa leukocita, granulociti (neutrofili, bazofili, eozinofili) i agranulociti (monociti i limfociti). Povišen broj leukocita javlja se kod infekcija i leukemija, a snižen kod oboljenja koštane srži.

Neutrofili su povećani kod akutnih i hroničnih infekcija, nekroze tkiva, metaboličkih poremećaja i nekih leukemija, kao i nakon fizičke aktivnosti. Smanjen broj javlja se kod jakih infekcija, nakon zračenja i primene hemioterapije ili lekova koji suzbijaju aktivnost imunog sistema. Najteži oblik smanjenog broja ovih leukocita jeste agranulocitoza.

Eozinofili su povišeni kod astme, infekcije parazitima i alergijskih reakcija.

Bazofili mogu biti povećani kod hroničnih zapaljenja, stanja povećane osetljivosti, leukemije, kao i kod smanjenog rada štitne žlezde.

Limfociti se dele na T i B limfocite, a njihov broj povišen je kod bakterijskih i virusnih infekcija, ali i kod metaboličkih bolesti i hroničnih zapaljenskih stanja. Smanjen broj javlja se kod teških oboljenja, a njihov sadžaj je značajno smanjen kod imunodeficijentnog sindroma (SIDA).

Monociti su povišeni kod infektivnih bolesti, malarije, infekcije unutrašnjeg sloja srca, leukemija i oboljenja vezivnog tkiva.

Trombociti zaustavljaju krvarenje Foto: Shutterstock

Trombociti i srednja zapremina trombocita

Trombociti igraju značajnu ulogu u procesu stvaranja krvnog ugruška i zaustavljanja krvarenja, a njihov broj je smanjen kada koštana srž nije u mogućnosti da ih proizvodi, npr. u slučaju aplastične anemije, leukemija i infekcije HIV virusom, kao i u situacijama kada dolazi do periferne degradacije krvnih pločica. Broj trombocita može biti povećan nakon odstranjivanja slezine, hroničnih infekcija, zapaljenskih i malignih oboljenja. Rizik od krvarenja je značajno povećan ukoliko je broj trombocita manji od 20×109 ćelija po litru.

Srednja zapremina trombocita (MPV) predstavlja odnos između veličine i broja trombocita. Kod smanjenog broja trombocita u krvi, povišena vrednost MPV parametra ukazuje da uzrok problema nije u samom stvaranju trombocita, dok snižena MPV vrednost pokazuje suprotno.

Lekar donosi procenu

,,Ni u kakvom slučaju nije opravdano samostalno tumačenje rezultata, kao ni uvođenje terapije bez lekarskog nadzora“, dodaje naša sagovornica, Kristina Danilović.

Iako nam poznavanje svih pomenutih parametara može omogućiti bolje razumevanje ličnog zdravstvenog stanja, jasno je da uzroci odstupanja od referentnih vrednosti mogu biti raznoliki, te je neophodno da lekar donese stručnu procenu o preduzimanju narednih koraka u smislu detaljnijih dijagnostičkih metoda i primeni odgovarajuće terapije.

,,Lekar na osnovu pregleda i sumnje na određenu bolest ili stanje upućuje na određivanje hematoloških i biohemijskih parametara, a rezultati analiza mu pomažu u daljoj dijagnostičkoj proceduri i terapiji“, zaključuje Danilović.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend