Naslovna / Zdravlje

Sedenje bukvalno može da vas ubije, a lek je jednostavan i ništa ne košta!

Piše: V. Marić Brajković
9:01 - 02. 10. 2020.

Sedite dok radite, pa još mirujete dok se odmarate. Čitavom organizmu ste ukinuli pokret, a cena je strašna – strada kardiovaskularni sistem, metabolizam i  funkcije mozga, preti vam  depresija,  anksioznost, upale, osteoporoza, kancer

dugotrajno sedenje Dugotrajno sedenje može da ostavi trajne posledice na zdravlje Foto: Shutterstock

Sedenje ima toliko poražavajuće efekte na zdravlje da lekari ovaj način ponašanja, odnosno sedelački način života  nazivaju „novo pušenje“. Dugo su pušenje i alkohol bile glavne loše navike koje često završe smrtnim ishodom, a sada se crnoj listi pridružio i sedelački način života.

Okidač za mnogo loših procesa u organizmu

Dugotrajno sedenje najpogubnije je po lokomotorni sistem, počinju bolovi u mišićima i kostima, zatim dolazi do poremećaja cirkulacije, slede lupanje srca, problemi s venama,  preznojavanje, poremećaj rada hormona, čitav organizam pati i buni se protiv sedenja – upozorava dr Dragan Milović, fizijatar.

Iskustvo u radu sa pacijetima  pokazuje, kaže sagovornik, da se oko 90 odsto ljudi ne bavi fizičkim aktivnostima, kao i da vodi sedelački način života. Zato ove posledice deluju još strašnije.

Uništava leđa

Od dugotrajnog sedenja, kao što je rekao dr Milović, najviše trpi vaša kičma, mišići i kosti nogu, ruku. Pogurenost dok dugo sedite predstavlja veliki stres za mišiće leđa, vrata i samu kičmu. Još je gore ako se pomičete. Potražite ergonomsku stolicu – to znači da će biti prave visine i da će vam leđa biti prava. Ali zapamtite: Koliko god da se udobno osećate, leđima i dalje neće prijati dugotrajno sedenje. Ustanite i krećite se na minut ili dva svakih pola sata da biste zaštitili kičmu. Odvojte 15 minuta za vežbe za donji deo leđa.

bol zbog sedenja

Od sedenja prvo zabole leđa Foto: Shutterstock

Strada srce

Naučnici su prvi primetili da od sedenja preti popasnost dok su radili istraživanje koje je uporedilo  dve slične grupe radnika: vozače kamiona, koji sede veći deo dana, i konduktere ili stražare, koji to ne čine. Iako su njihova ishrana i stil života bili dosta slični, oni koji su sedeli imali su približno dvostruko veću verovatnoću da dobiju srčane bolesti od onih koji su stajali.

infarkt

Od dugotrajnog sedenja strada srce Foto: Shutterstock

Ni vežbe vas neće spasiti   

Efekte dugotrajnog sedenja teško je suzbiti vežbanjem. Čak i ako vežbate sedam  sati nedeljno – daleko više od preporučenih dva do tri sata, – ne možete da poništite efekte sedenja  sedam-osam  sati u kontinuitetu. Ne bacajte rezultate napornog treninga bacajući se na kauč čim stignete kući. Nastavite da  se krećete!

– Najveći problem je što dolazi do smanjenja fukcionalnog kapaciteta osobe koja se ne kreće. Ona ne može da istrči ni kraće staze, a da se pritom ne zadiše. To se već odnosi i na decu, među kojima samo ona koja se bave sportom imaju dobru kondiciju – kaže dr Milović.

Raste rizik od dijabetesa

Da, verovatnije je da ćete dobiti dijabetes  ako sedite po ceo dan. I to nije samo zato što sagorevate manje kalorija. Lekari misle da sedenje može da promeni način na koji vaše telo reaguje na insulin, hormon koji pomaže u  sagorevanju šećera i ugljenih hidrata za energiju. Istraživanja su u toku.

Tromboza dubokih vena

Tromboza dubokih vena (DVT) je ugrušak koji se formira u nozi, često zato što predugo sedite i ne pomerate se. Stanje može da bude ozbiljno ako se ugrušak oslobodi i zastane u plućima što može da izazove tromboemboliju, stanje opasno po život. Možda ćete primetiti oticanje i bol, ali neki ljudi nemaju simptome. Zato je dobra ideja prekinuti dugo sedenje i razmrdati se na svakih 15 minuta.

Vodi do proširenih vena

Sedite predugo i krv vam se sliva samo u noge što stvara dodatni pritisak u venama. Mogle bi da  nabreknu, uviju se ili izpupče, stanje poznato kao  varikozne (proširene) vene. Takođe u blizini možete snopove ispucalih kapilara. Ove vene obično ne bole, ali vaš lekar može da vam predloži načine lečenja ukoliko je potrebno.

briga i nervoza

Dugotrajni boravak u zatvorenom prostoru dovodi do anksioznosti Foto: Shutterstock

Anksioznost

Verovatno ste često sami i uključeni u aktivnosti koje zavise od rada na računaru, a stres je pratilac takvog rada. Ako vam takav rad poremeti san, možete postati još zabrinutiji, zapravo anksiozni. Osim toga, previše vremena koje provodite sami  ispred monitora udaljiće vas od prijatelja i voljenih osoba, što je povezano sa socijalnom anksioznošću. Naučnici još pokušavaju da utvrde tačan uzrok.

Dobićete na težini

Dugo gledate televiziju? Surfujete Internetom satima? Verovatnije je da ćete početi da dobijate na težini  ili ste već  gojazni. Ako vežbate svaki dan, to je dobro, ali neće napraviti veliku promenu u vašoj kilaži, jer vi se posle toga ponovo vraćate sedenju ispred TV.

gojenje ispred TV

Čest i dugotrajan boravak pred televizorom dovodi do gojenja Foto: Shutterstock

Nezaobilazna osteoporoza

Starije odrasle osobe koje nisu aktivne verovatno će dobiti osteoporozu i polako mogu da postanu nesposobne za obavljanje osnovnih zadataka iz svakodnevnog života, kao što su kupanje ili korištenje toaleta.  Ne morate da trčite maraton ili da se bavite poljoprivredom da biste ostali pokretni  u svojim zlatnim godinama. Krećite se. Samo nemojte sve vreme da sedite na kauču.

Demencija je verovatnija

Ako previše sedite, vaš mozak bi mogao da izgleda kao i kod osobe sa demencijom. Sedenje takođe kao što je već navedeno, povećava rizik od srčanih bolesti, dijabetesa, moždanog udara, visokog krvnog pritiska i visokog holesterola, stanja koja se često javljaju uz demenciju. Kretanje tokom dana može vam pomoći čak i više od vežbanja da biste umanjili rizik od svih ovih zdravstvenih problema.

Raste rizik od raka

Što više sedite, veći su izgledi ćete dobiti rak debelog creva, materice ili pluća. Starije žene imaju veće izglede za karcinom dojke. To se ne menja ako ste superaktivni. Važno je koliko sedite.

Šta možete da učinite

Uradite više pokreta u toku radnog dana: ustanite i istegnite se svakih pola sata. Dodirnite prste na nogama. Šetajte kancelarijom. Stojte za svojim  stolom  jedan deo dana. Nabavite sto koji se podiže ili napravite takav svoj. Sve ove stvari mogu da vam pomognu da zaustavite negativne efekte neprekidnog sedenja i održe vas na putu ka dobrom zdravlju.

vezbanje kod kuce

Svaki dan počnite vežbanjem Foto: Shutterstock

Ustanite rano!

Najvažnije je da osoba ranije ustane, da stigne da vežba i pre posla, da odvoji vreme i nakon radnog dela dana za rekreaciju. Ako ranije ustane, ranije će i da ide u krevet. Ovaj režim je veoma važno da bi čovek stigao da se posveti svom fizičkom zdravlju – savetuje dr Milović, fizijatar.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend