HIV je udarna tema svake godine krajem novembra i početkom decembra, ali u Srbiji postoje organizacije koje se tokom cele godine bave ovim zdravstvenim problemom, kao što je Asocijacija za borbu protiv side JAZAS. Cilj ove humanitarne organizacije je pružanje podrške osobama koje žive sa HIV virusom i prevencija širenja infekcije u Srbiji. Prepoznata je važnost i primenjuje se stalna edukacija ljudi o tome kako se infekcija prenosi i koje mere opreza treba preduzeti, a to se postiže održavanjem tribina i radionica za sve grupe stanovništva.
Obeležvanje 1. decembra i test na HIV status
Prvi decembar proglašen je Svetskim danom borbe protov side (AIDS) i uoči ovog datuma JAZAS aktivisti svake godine se organizuju Nedelju testiranja tokom koje se mladi pozivaju da provere svoje zdravlje. Testiranje uglavnom sprovodi Studentska poliklinika. A prošle godine je JAZAS zajedno sa Gradskom opštinom Zvezdara, Asocijacijom za javno zdravlje iz Ukraine, TOC iz Zaječara i UNAIDS, potpisao Parisku deklaraciju koja je osmišljena tako da ljudi što ranije saznaju svoj HIV status.
– HIV se kao infekcija se ne vidi. Jedini način da neko sazna svoj HIV status je da se testira. Virus može godinama da „drema“ u organizmu i da ga lagano i suptilno uništava. Ljudi dođu na testiranje tek kad se pojave simptomi. To može da bude posle nekoliko godina, pa čak i više od decenije. A onda je HIV već ušao u stadijum bolesti zvane SIDA. Tada lečenje postaje teže. Ključno je da se testiranje uradi što ranije – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal Miloš Stojiljković Rolović, izvršni direktor JAZAS asocijacije.
– Testiranje se preporučuje ljudima koji imaju rizične odnose. Već decenijama ne postoji termin rizične grupe, vec rizično ponašanje. I oni koji praktikuju rizično ponašanje moraju da se što pre testiraju. I da što pre krenu sa terapijom, jer 1. decembra je najveći pritisak. Tada ljudi najviše čuju za HIV i svi požele da se testiraju. Mi smo tad prebukirani. A mi testiranje radimo tokom cele godine. Testiranje je kod nas uvek besplatno, anonimno, poverljivo isto kao na Studentskoj poliklinici. Tamo je moguće testiranje i za ljude koji nisu studenti. Studentska poliklinika je najprijateljskija ustanova za sve marginalizovane grupe LGBT, osobe koje koriste droge, seks radnike i radnice. Mi tamo šaljemo svoje klijente kad ne možemo, da u roku koji je njima potreban, izvršimo testiranje – ističe Miloš Stojiljković Rolović.
Da li je eudukacija najvažnija
Svi koji su prošli edukacije, što od strane JAZAS, ili drugih udruženja građana prihvatili su pravilne obrasce ponašanja. Nisu potpali pod uticaj neproverenih informacija koje se danas lako plasiraju.
– Kada svaki put dođe nova generacija mi priču vodimo ispočetka. Istraživanja koja smo vodili govore da mladi koji su prošli naše obuke i uključili se u rad u JAZAS, ili nekih drugih udruženja građana, zadrže veštine i menjaju obrasce ponašanja. Druga grupa mladih je pod uticajem medija koji pružaju program koji nema ni jednu komponentu kvaliteta. Još veći problem je što se pušta gomila neistina za koje se mladi vežu. Pogotovu sad u vreme rijaliti programa dolaze do informacija koje nemaju nikakvog osnova u nauci. To je na nivou trača – upozorava Stojiljković Rolović.
Miloš Stojiljković, izvršni direktor JAZAS: Jedini način da neko sazna svoj HIV status je da se testira
Tradicija duga 3o godina
Bitno je, kako navodisagovornik eKlinika portala, da se informacije potraže na pravom mestu i svaki izvor informacija je potrebno proveriti.
– Kada mladi pokupe takve informacije, koje ostanu u malom mozgu, oni i ne znaju odakle im. Tamo gde neko bez ikakvog znanja priča o HIV virusu, promiskuitetu i drugim polnim infekcijama, to je strašno. Ja sam od 1999. u HIV aktivizmu, a JAZAS postoji od 1991. i sad nam je 30. jubillarna godina. I sad posle 30 godina i dalje nas mediji „poklapaju“. Kod nas je aktivizam na nivou pojedinca, a ne na nivo nacije – navodi Miloš Stojiljković Rolović.
HIV u vreme pandemije covid 19
Početak pandemije covid 19 napravio je pometnju u svim sferama života, pa i u funkcionisanju zdravstvenog sistema. Vrlo brzom akcijom i novim tehnologijama mnoge prepreke su prevaziđene.
– Na pocetku covid 19 pandemije Infektiva klinika je bila centralno mesto. Infektivna klinika, Šesto odeljenje, je jedino mesto gde pacijenti sa HIV infekcijom leže u Beogradu. To je neko centralno mesto gde su išli po terapiju. I bio je veliki broj problema. Nisu mogli da dolaze i produžavaju terapiju. Ali, sa druge strane bolnica je odreagovala na molbe udruženja građana i pacijenata i onda su otvorili neke opcije sve do online savetovališta sa pacijentima – navodi za eKlinika portal Miloš Stojiljković.
Da li su HIV pacijenti osetljiviji na covid 19
Trebalo je da se odreaguje na novu pandemiju. Nastao je haos. Svi pacijenti su bili u istoj čekaonici. Prošlo je neko vreme i situacija je regulisana.
– Da ne ulazimo u to da li su HIV pacijenti ranjiviji od covid 19 infekcije, sama bit HIV je da slabi imuni sistem i čini ga slabijim na druge bakterije i viruse. I onda je bilo potpuno neshvatljivo da u istoj prostoriji budu osoba koja je potencijalno pozitivna na covid 19 i osoba sa HIV virusom. To se sve desilo nekako brzo – kaže Stojiljković Rolović.
Novi lekovi za HIV
Vakcina protiv HIV virusa pokazala je dobre rezultate u prvoj fazi kliničkih ispitivanja. Od februara je Uprava za hranu i lekove (FDA) odobrila za upotrebu Cabenuva tretman, prvi ikada napravljen dugotrajni lek u vidu injekcija za obolele od HIV.
– Kod nas je terapija sasvim dobra, možda nije najbolja. Uvek može bolje. Evo, i u doba korone su registrovana tri nova leka. Opet se modernizovala terapija. To su kombinacije lekova koje poboljšavaju kvalitet života osobe koja zivi sa HIV. Sad smo došli do toga da se HIV toliko potisne da ne može da se detektuje testovima – potvrđuje Stojiljković.
– Mi, kao JAZAS, još uvek ne podrzavamo da je undetectable = untransmittable jer još uvek ne postoji dovoljna količina dokaza da onaj kod koga je HIV toliko potisnut ne može da ga prenese. Tako da je naš zvanični stav da preporučujemo i dalje upotrebu kondoma osobama koje imaju HIV. I svima koji stupaju u rizične seksualne odnose i kad ne znaju HIV status osobe s kojom stupaju u rizični odnos – objašnjava za eKliniku Miloš Stojiljković Rolović.
Šta je cilj novih lekova
Ne postoji univerzalna terapija za HIV. Određuje se prema pacijentu. Terapija treba da poboljša kvalitet života pacijenta sa HIV virusom.
– Injekcije su kombinacija lekova koja deluje „prijatnije“. Nešto sto poboljšava kvalitet života osobe koja ima HIV. Kad se jednom dobije injekcija to je „prijatnije“ nego da se mesec dana u kontiniutetu pije lek. I za nju postoji proces kako se dobija. To jeste lepa vest, ali je opet pitanje da li je za svakoga. Terapija se daje individualno. Doktori daju kombinaciju lekova. Za vakcinu za HIV nemamo još dovoljno informacija i jednostavno postoji malo duži put da se kod nas lekovi odobre. Što nužno nije loše. Jel se ti lekovi istestiraju i vide se neželjeni efekti. Pa se kod nas registruju – objašnjava za eKliniku Miloš Stojiljković
PrEP i PEP nove metode za smanjenje širenja HIV virusa
PrEP i PEP su nove metode koje doprinose smanjenu širenja HIV virusa. Terapija je prisutna i kod nas.
– Ono što je intersantno su PrEP i PEP kao pristup. PEP se koristi nakon nezgode i potencijalnog izlaganja HIV virusu. To se uglavnom koristi u zdravstvu kad se neko ubode na iglu, poseće predmetom za koji se zna da ima krv osobe koja je zaražena HIV. I onda se zdravstveni radnik stavlja na protokol određenih lekova i drastično se smanjuje mogućnost da virus uđe u organizam. Ono što se koristi u svetu je PrEP i on se koristi pre nego što dođe do rizične situacije.
– PrEP je isto kombinacija lekova koja može da se dobije i kod nas na Infektivnoj klinici pod određenim uslovima. Lek se koristi preventivno kada osoba ima odnos sa osobom koja ima HIV. To se preporučuje muškarcima koji imaju seks sa muškarcima. Oni su rizična grupa zbog načina međusobnog odnosa. To je rizični seksualni odnos, jer analni nezaštićeni seksualni odnos nosi najveci rizik da se prenese HIV sa jedne na drugu osobu – objašnjava za eKlinika portal Miloš Stojiljković Rolović.
Stigmatizacija i diskriminacija
Diskriminaciju prema ranjivim grupam vrše svi. Potrebne su edukacije i decenije da bi se to stanje poboljšalo.
– U Srbiji stigmatizujemo iz meni nepoznatih razloga. Punih 30 godina se mi borimo protiv stigme i diskriminacije. Najveći razlog je strah. Interesantno je da zdravstveni radnici stigmatizuju HIV osobe i ugrožene grupe. Mi radionice drzimo za edukaciju policijskih službenika, sudija, zdravstvenih i socijalnih radnika. Nema kome nismo drzali obuke i pričali o diskriminaciji i opet ide novi krug okruglih stolova sa Zaavodima za javno zdravlje pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja. To ce biti 24 okrugla stola sa 8 organizacija koje pružaju usluge testiranja. Svaka organizacija će odrzati 3 okrugla stola. Pokrećemo 24 regiona u Srbiji gde će tema biti Stigma, diskriminacija i HIV. Ovu temu ćemo raditi sa zdravstvenim radnicima – najavljuje Stojiljković Rolović.
– Ideja je da preko Zavoda za javno zdravlje okupimo predstavnike zdravstvenih ustanova iz tog regiona i da održimo okrugli sto. Da vidimo otkud, odakle i zašto i ćemu služi stigma i diskriminacija. Nema nikakavog benefita ni za koga. Želimo da probamo da dođemo do nekog konsezusa ne bi li ti zdravstvenic radnici prihvatili da je HIV danas „hronična bolest“ sa kojom se živi. I sve veći broj pacijenata koji će da dolaze biće osobe sa HIV infekcijom. Jer ono što smo dobro kao zemlja uradili je da smo smanjili mortalitet osoba sa HIV. Samo je važno da se jave na vreme da saznaju svoj HIV status. To je sa jedne strane gde treba da senzibilišemo zdravstveni sistem – zaključuje Miloš Stojilković Rolović u razgovoru za eKlinika portal.
