Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Aspirin je povezan sa povećanim rizikom od srčane slabosti

Priredio/la: I. V.
15:00 - 24. 11. 2021.

Uticaj aspirina na srčanu insuficijenciju je kontroverzan, zato bi ga trebalo prepisivati sa oprezom osobama sa slabostima srca ili postojećim faktorima rizika

aspirin Uticaj aspirina na srčanu insuficijenciju je kontroverzan Foto: Shutterstock

Aspirin i njegova redovna upotreba povezana je sa 26 odsto povećanim rizikom od srčane insuficijencije (slabosti srca) kod ljudi sa najmanje jednom predispozicijom i rizičnim faktorom za ovo stanje. To je nalaz studije objavljene juče u ESC Heart Failure, časopisu Evropskog kardiološkog društva (ESC). Kao predisponirajući faktori su pušenje, gojaznost, visok krvni pritisak, visok holesterol, dijabetes i kardiovaskularne bolesti.

Vezu aspirin-srčana insuficijencija treba razjasniti zbog kontroverznog dejstva leka

– Ovo je prva studija koja je objavila da među pojedincima sa najmanje jednim faktorom rizika za srčanu insuficijenciju, oni koji uzimaju aspirin, imaju veću verovatnoću da će kasnije razviti to stanje od onih koji ne koriste te lekove – izjavio je autor studije dr Blerim Mujaj sa University of Freiburg u Nemačkoj. Iako ovi nalazi zahtevaju potvrdu, dr Mujaj ističe da oni ukazuju na to da potencijalnu vezu između aspirina i srčane insuficijencije treba razjasniti.

Uticaj aspirina na srčanu insuficijenciju je kontroverzan. Ova studija je imala za cilj da proceni njen odnos sa incidencijom srčane insuficijencije kod ljudi sa i bez srčanih oboljenja i proceni da li je upotreba leka povezana sa novom dijagnozom srčane insuficijencije kod onih koji su u riziku od razvoja bolesti.

Šta su rizični faktori za razvoj srčane insuficijencije

Analiza je uključila 30.827 osoba sa rizikom za razvoj srčane insuficijencije koje su bile iz Zapadne Evrope i SAD, a uključene su u HOMAGE studiju. Ako osoba puši, gojazna je, ima visok krvni pritisak, visok holesterol, dijabetes i kardiovaskularne bolesti, to je desfinisano kao da je „u riziku“ od razvoja srčane insuficijencije. Učesnici studije su bili stariji od 40 godina i nisu imali srčanu insuficijenciju na početku ispitivanja. Upotreba aspirina je zabeležena prilikom prijave za studiju i učesnici su na osnovu toga klasifikovani kao korisnici ili nekorisnici aspirina. Svi su praćeni zbog prve incidencije fatalne ili nefatalne srčane insuficijencije koja je zahtevala hospitalizaciju. Prosečna starost učesnika bila je 67 godina, a 34 odsto su bile žene. Na početku, ukupno 7.698 učesnika (25 procenata) uzimalo je aspirin. Tokom petogodišnjeg praćenja, 1.330 učesnika razvilo je srčanu insuficijenciju.

Aspirin povećava rizik od razvoja srčane insuficijencije

Istraživači su procenili povezanost između upotrebe aspirina i srčane insuficijencije nakon upoređivanja pola, starosti, indeksa telesne mase, pušenja, upotrebe alkohola, krvnog pritiska, otkucaja srca, holesterola u krvi, kreatinina, hipertenzije, dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti i lečenja reninom… Analiza je pokazala da je uzimanje aspirina nezavisno povezano sa 26 procenata povećanim rizikom od nove dijagnoze srčane insuficijencije.

Da bi proverili tačnost dobijenih nalaza, istraživači su ponovili analizu nakon što su uporedili faktore rizika za pojavu srčane insuficijencije kod korisnika aspirina i onih koji ne koriste lek. U ovoj podudarnoj analizi, aspirin je bio povezan sa 26 odsto povećanim rizikom od uspostavljanja nove dijagnoze srčane insuficijencije. Da bi se dalje proverili rezultati, analiza je ponovljena nakon što su isključeni pacijenti sa istorijom kardiovaskularnih bolesti. Kod 22.690 učesnika (74 procenata) bez kardiovaskularnih bolesti, upotreba aspirina je bila povezana sa 27 odsto povećanim rizikom od srčane insuficijencije.

Aspirin treba prepisivati sa oprezom

Dr Mujaj je rekao da je „ovo bila prva velika studija koja je istraživala vezu između upotrebe aspirina i srčane insuficijencije kod osoba sa i bez srčanih bolesti, i sa najmanje jednoim faktorom rizika“. Aspirin je lek koji se najčešće koristi, pa je tako i svaki četvrti učesnik studije potvrdio da uzima ovaj lek. U ovoj populaciji, upotreba aspirina bila je povezana sa srčanom insuficijencijom, nezavisno od drugih faktora rizika. Dr Blerim Mujaj zaključio je da su „potrebna velika multinacionalna nasumična ispitivanja kod odraslih sa rizikom od srčane insuficijencije kako bi se potvrdili ovi rezultati. Do tada, zapažanja istraživača ukazuju da aspirin treba prepisivati sa oprezom osobama sa srčanom insuficijencijom ili faktorima rizika za razvoj tog zdravstvenog problema. 

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend