Probiotici su živi mikroorganizmi, a neke od njih već imamo u svom telu. Drugi potiču iz hrane, posebno fermentisane kao što je jogurt. Hrana koja utiče na zdravlje creva može da pomogne ne samo kod probavnih bolesti. Između sezone gripa, sezonskih alergija i tekuće pandemije covid 19, postoji mnogo razloga da ojačamo imuni sistem.Istraživanja o prednostima probiotika su u toku, a jedno područje delovanja je u posebnom fokusu – kako probiotici deluju na imunitet.
Da li probiotici sprečavaju prehladu
Ima smisla da su se probiotici pokazali efikasnim u lečenju digestivnih bolesti. Više od polovine ćelija koje stvaraju antitela za borbu protiv raznih bolesti nalazi se u crevima. Ako je zdrava crevna flora, onda postoji ravnoteža korisnih bakterija i drugih organizama u crevima. Tada je manja verovatnoća za pad imuniteta.
Naučnici su zainteresovani za delovanje probiotika u podizanju imuniteta. Dosadašnja istraživanja nisu dala jasne dokaze da su probiotici zaista efikasni u prevenciji prehlade ili gripa. Istraživanje objavljeno u oktobru 2020. u časopisu Nutrients prikazalo je najnovija istraživanja o probioticima i imunološkom sistemu. Poseban akcenat je na njihovu vezu sa respiratornim bolestima.
Probiotici mogu da pomognu u sprečavanju infekcije covid 19
Autori su zaključili da je upotreba probiotika povezana sa nižom stopom i trajanjem blagih infekcija respiratornog trakta kod dece i odraslih, ali opet, potrebno je više istraživanja. Postoje i preliminarni dokazi koji ukazuju na to da probiotici mogu da pomognu u sprečavanju infekcije covid 19 kada se koriste zajedno sa drugim tretmanima lečenja. Studija je objavljena u avgustu 2021. u Archives of Medical Research.
Potrebno je više istraživanja da bi se utvrdilo koje specifične vrste bakterija mogu da pruže korist i u kojim količinama. Svako ima različite bakterije u crevima i koristi drugačiju ishranu i ono što bakterije rade za jednu osobu možda neće raditi za drugu, napominju stručnjaci. Oni ističu da postoje stotine vrsta bakterija i još više sojeva, a dobrobiti svake pojedinačno ili u različitim kombinacijama nisu detaljno istražene.
Koje su kombinacije probiotskih sojeva najbolje za imunitet
Možda već uzimate probiotike, a da toga niste svesni. Većina istraživanja o prednostima probiotika fokusirana je na ove uobičajene sojeve bakterija:
- Acidophilus, koji se nalazi u jogurtu, mleku, miso supi (tradicionalna japanska hrana od fermentisane soje) i tempehu (sir od fermentisanog sojinog zrna), mogao bi da podrži imuni sistem, prema analizi objavljenoj u časopisu Food Bioscience, u avgustu 2020.
- Bifidobacterium se nalaze u jogurtu, kefiru, mlaćenici, misu, tempehu, kiselim krastavcima, kimčiju, suhomesnatim proizvodima, nekim vinima i sirćetu, kiselom kupusu i hlebu od kiselog testa. Može da smanji upalne procese, prema jednoj analizi objavljenoj u časopisu Nutrients, a ova bakterija može da podrži imunološko zdravlje i kod starijih odraslih osoba.
- Svi jogurti koji sadrže probiotske kulture Lactobacillus delbrueckii subsp. bulgaricus (or L. bulgaricus) and S. thermophilus, prema izjavi FDA daju podršku imunom sistemu.
Nasuprot tome, postoje namirnice koje mogu da oslabe imuni sistem i učine ga podložnijim bolestima. Istraživanje objavljeno u izdanju Oncotarget iz januara 2018. pokazuje da redovno konzumiranje alkohola, šećera i ultra-obrađene hrane može da dovede do upale ćelija, koje su odgovorne za održavanje imunog sistema i tako naprave potencijalnu štetu. Upala je prirodan proces, ali kada se javlja u dužem vremenskom periodu, može da izazove hronične bolesti i stanja uključujući depresiju, rak, bolesti srca i Alchajmerovu bolest, prema istraživanju Cleveland Clinic.
Da li su suplementi na bazi probiotika efikasni
Pored toga što se prirodno nalaze u mnogim namirnicama, probiotici se prodaju kao suplementi. Takođe se dodaju hrani gde se prirodno ne pojavljuju, kao što su sok od pomorandže i puter od kikirikija. Tako da je uravnotežena ishrana koja prirodno sadrži probiotike možda najbolje rešenje. Uzimanje probiotika iz hrane je nešto što većina ljudi može lako sebi da obezbedi i to može da ima prednost u odnosu na uzimanje suplemenata.
Probiotici u teoriji i praksi
Trenutno je efikasnost probiotika teoretska. Probiotici bi mogli da imaju određeni uticaj na imuni sistem, bilo da je dobar, loš ili neutralan za ljude koji ih preventivno uzimaju, nije poznato, kaže dr Pieter Cohen, profesor medicine na Harvard Medical School. Sve je više dokaza da probiotici mogu povećati imunitet, ali to varira u zavisnosti od vrste probiotika, zdravlja osobe i drugih faktora. Obično nisu neophodni.
– Ako uzmete zdravu osobu, nekoga ko nema nikakvih zdravstvenih problema za početak, on nema potrebu da uzima probiotske suplemente. Nema dokaza da će ti suplementi poboljšati zdravlje. Nemamo dokaza ni da uzimanje probiotika može da nadoknadi preskakanje zdravog obroka ili nekoliko dodatnih sati sna. Najbolji način da održite zdravu crevnu floru jeste da jedete raznovrsnu zdravu hranu, jer hrana je dobra za imuni sistem – kaže dr Cohen, koji podseća da „ako ne jedemo, pothranjeni smo i naš imuni sistem je oslabljen.
Zašto ne bi trebalo uzimati probiotike
Zaista nema razloga da uzimate probiotik ako ga lekar ne propiše za određenu bolest. Postoje rizici. Uzimanje previše probiotika može da izazove alergijsku reakciju, gasove, nadimanje, zatvor ili dijareju, prema navodima Cleveland Clinic. Ako pacijent ima kompromitovan imuni sistem, unošenje novih bakterija u telo može da oteža ozdravljenje. U nekim slučajevima može i da učini pacijenta bolesnijim.
