Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Stres je postao sinonim za život u pandemiji, a izaziva čak i promene na mozgu

Priredio/la: J. M.
12:00 - 23. 11. 2021.

Stres može da bude uzročnik ozbiljnih bolesti, poput bolesti srca, može da smanji imunitet ili da izazove promene na mozgu

stres Ljudi pod hroničnim stresom obično imaju povišen nivo hormona stresa kortizola, koji izaziva upale Foto: Shutterstock

Prethodne dve godine života svih nas, možemo slobodno nazvati godinama života pod stresom. Stres je postao sinonim za život, zahvaljujući pandemiji. Od brige o tome da li su naša deca bezbedna, da li je bezbedno napuštati kuću, putovati, jesti u restoranu, pa sve do šefa na poslu, koji podseća na rokove, a tu je i bolesni član porodice… Zato se sve češće osećamo kao da nas stalno obliva znoj, da nemamo dah, da ne možemo da mislimo kako treba… Sve ovo povećava šanse da “puknemo” na bilo koga ko se nađe u našoj  blizini.

Zašto se sve vreme osećamo kao da smo pod stresom

Stres sve više postaje deo svakodnevnog života. Verovatno je da samo čitanje vesti na telefonu može biti dovoljno da srce počne da nam lupa, i to ne na dobar način – kaže dr Alka Gupta, iz NewYork-Presbyterian Hospital.

Prema istraživanju Američkog psihološkog udruženja (APA) iz 2017. godine – 56 procenata ljudi je reklo da im praćenje vesti izaziva stres.
– U moderno veme, ljudi rade sve duže zahvaljujući svojim digitalnim uređajima. To znači da je sve teže odvojiti se od uređaja da bismo, na primer vežbali, opuštali se ili provodili vreme sa voljenim osobama, što može pomoći u oslobađanju od stresa – kaže dr Gupta.

Koliko je stres (ne)zdrav?

Malo stresa zapravo može biti dobra stvar.  Normalna reakcija tela i mozga na svakodnevni stres je ono što nam omogućava da se nosimo sa svakodnevnim izazovima, kao što su buđenje uz budilnik, zaglavljivanje u saobraćaju ili povratak kući na rođendansko iznenađenje… Stres nam pomaže da preživimo jer nam daje odgovarajuću svest o tome kada smo u opasnosti.
– To je od suštinskog značaja za naš opstanak kao ljudskog bića – kaže Jennifer Hayte, kardiolog i kodirektor Centra za žensko kardiovaskularno zdravlje pri Medicinskom centru Kolumbija Univerziteta u Njujorku.

Ta zdrava budnost delimično se oslanja na reakciju tela „bori se ili beži“ kada se desi nešto stresno, hormoni stresa poput kortizola prolaze kroz naše telo, kaže dr Hayte, pojačavajući našu energiju i omogućavajući nam da, recimo izađemo iz zapaljenog automobila, pre nego što primetimo da smo i sami povređeni.

– Ali, kada stres postane hroničan, ili kada otkrijemo da stalno imamo preveliku reakciju na male izazivače stresa, tada stres može negativno da utiče na naše emocije, spoznaju, ali i fizičko zdravlje – kaže dr Gupta. Stres može čak doprineti ozbiljnim bolestima, bilo da se radi o bolestima srca, smanjenom imunitetu ili promenama u mozgu.

Šta je stres?

Iako je nemoguće u potpunosti izbeći stres, svako od nas može da nauči „strategije“ suočavanja koje pomažu u upravljanju efektima stresa. Bilo da slušate umirujuću muziku, utapkate omiljena umirujuća eterična ulja na tačke pulsa pre spavanja ili da samo zatvorite oči, moguće je da stres ostane po strani kada je to potrebno. Ali, prvo treba da naučimo šta je zapravo stres.

Definisanje stresa je teže nego što mislimo. Dok se neki događaji univerzalno smatraju stresnim (potencijalno ozbiljna bolest kao što je covid 19, razvod ili prirodna katastrofa…), stručnjaci kažu da je stres zapravo u očima posmatrača: ono što stresira jednu osobu može proći neprimećeno kod druge. Zato je najvažnija naša otpornost i sposobnost da se nosimo sa stresom, nego sam stresni događaj.

Koja je razlika između stresa i anksioznosti?

Reči „stres” i „anksioznost” se često koriste „u iste svrhe“. Iako su simptomi slični, medicinski – ovo su dva različita stanja. Ponekad je anksioznost izazvana stresnom situacijom – to često idu ruku pod ruku. Ali takođe je moguće osećati stres i bez osećaja anksioznosti. Dakle, u čemu je razlika?
Anksioznost je bliže povezana sa stalnom brigom ili razmišljanjem o nekim stvarima, čak i kada se ništa ne dešava. Ponekad je anksioznost deo sindroma poznatog kao generalizovani anksiozni poremećaj, konstelacije simptoma koji “zveckaju” naš nervni sistem i stanja koje možete doživeti čak i kada je spoljni svet najmirniji. Stres, s druge strane, obično predstavlja odgovor osobe na situaciju ili događaj, kao što je, na primer, javni nastup.

Najčešći uzroci stresa

Određeni događaji su prirodni izazivači stresa: pandemija, traumatska nesreća, dijagnoza raka… Što se tiče ostalih izazivača stresa u životu, sve je u tumačenju same osobe. Nekih ljudi, kada im se nešto dogodi, ako su to iskusili u prošlosti, reagovaće sa određenim nivoom stresa i nelagodnosti, ili će pak, biti mirni. Uzroci stresa takođe mogu biti amorfniji. Stres je i kada osetite da ste izgubili svoju svrhu u životu ili da niste više u vezi sa prijateljima ili supružnikom. Okidači stresa se zaista veoma razlikuju, od osobe do osobe.

Stres i covid 19

Ako ste zabrinuti zbog pandemije i efekata koji ona ima na zdravlje, na ekonomiju – niste sami. U jednoj anketi u SAD-u, iz aprila 2020. godine, 53 odsto odraslih u Sjedinjenim Državama reklo je da je njihovo mentalno zdravlje negativno pogođeno stresom izazvanom pandemijom. Pored toga, 36 procenata pojedinaca je reklo da imaju poteškoća sa spavanjem, 32 procenta je reklo da im pandemija utiče na apetit, 12 procenata je priznalo da su pojačano pili ili su koristili neke supstance…

Stres i politika

Studije su pokazale da je i politika jdna od glavnih izvora stresa, što nije iznenađenje. Istraživanje iz 2019. pokazalo je da na primer, 62 procenata Amerikanaca smatra da je trenutna politička klima stresna. Skoro 7 od 10 odraslih (69 procenata) kaže da je zdravstvena zaštita značajan izvor stresa, dok više od 7 od 10 odraslih (71 procenat) kaže da su nasilja na ulicama, značajan izvor stresa…

Uloga hormona stresa

Stres može doći iz bilo kog broja izvora, bilo da su to problemi u vezi, stvarna trauma ili samo dijalog u našoj glavi. Bez obzira na uzrok, naš mozak ima specifičan put kojim se stresori obrađuju, što uključuje aktivaciju osovine hipotalamusa, hipofize i nadbubrežne žlezde, praćeno oslobađanjem kortizola, epinefrina (adrenalina), norepinefrina i drugih hormona koji utiču na svaki organ u telu. Zato je važno da budemo u stanju da efikasno upravljamo stresom.

Kakav je osećaj biti pod stresom – emocionalno i fizički

Stres utiče i na um i na telo. Može da oteža jasno razmišljanje, pa onda postajemo zaboravni i rasejani. Stres takođe može da izazove mnoštvo fizičkih simptoma, uključujući ubrzan rad srca, napetost mišića, glavobolje, stomačne tegobe i nesanicu. Stres nas čini umornim — i tera na da više konzumiramo alkohol, da više pušimo…

– Pacijenti koji su pod stresom često prijavljuju da su umorni i nisu toliko produktivni na poslu. Možda je najveći uticaj stresa zapravo onaj na ponašanje: kada smo pod stresom, veća je verovatnoća da ćemo pribegavati nezdravim navikama kao što su previše pića ili pušenja, konzumiranje nezdrave hrane – kažu stručnjaci. Sve ove stvari mogu imati negativan uticaj na zdravlje i na kraju dovode do, pogađate – više stresa.

Kako stres utiče na telo

Osim štete koju telu nanosi nezdravo ponašanje, dugoročno, stres može da ima podmuklije efekte na telo i nervni sistem. Ljudi pod hroničnim stresom obično imaju povišen nivo hormona stresa kortizola, koji izaziva upale. I dok ne postoji mnogo podataka koji direktno povezuju stres sa nekom bolešću, studije zasnovane na dokazima sugerišu da je upala koju stres izaziva povezana sa nizom ozbiljnih bolesti tokom života, prema izveštaju “Nature Medicine” iz 2019. To može uključivati bolesti srca, dijabetes, sindrom iritabilnog creva i autoimune poremećaje kao što je multipla skleroza.

Teško je sa apsolutnom sigurnošću reći da stres direktno uzrokuje ove bolesti, kažu stručnjaci. Obično je u igri više faktora. Ali, sve sugeriše na to da ljudi mogu dobiti visok krvni pritisak ili srčane aritmije kao odgovor na stres; drugi će imati probleme u gastrointestinalnom traktu, kao što je refluks kiseline ili inflamatorna bolest creva. Ima pacijenata sa multiplom sklerozom koji kažu da su im simptomi počeli nakon određenog stresnog događaja. Stres možda nije faktor koji izaziva ove bolesti, ali svakako može dovesti naše telo “preko ivice”.

Stres i ishrana

Ono što jedemo takođe može da utiče na nivo stresa. Kada smo pod stresom, želimo više hrane i ukusniju hranu, poput kolača ili grickalica. I dok ta jela mogu da pruže privremeno olakšanje, ona neće omogućiti da se dugo osećamo dobro. Desiće se da dobijemo na kilaži, da nam padne šećer u krvi, zbog čega se ćemo se osećati iscrpljenije.

Umesto toga, sveža “cela” hrana – voće i povrće bogato vlaknima, riba, orasi, pa čak i tamna čokolada mogu da pomognu u kontroli stresa. Takođe može pomoći da odložimo telefon i da se usredsredimo na jelo kao senzorno iskustvo. Uključite tihu, umirujuću muziku, zatvorite oči između zalogaja i uživajte u teksturama i ukusima da biste smanjili anksioznost.

Kako upravljati stresom i smiriti svoj nervni sistem

Srećom, postoji mnogo načina da sprečimo da nas stres gurne preko ivice i da udari u naš nervni sistem. Iako je važno fokusirati se na osnove dobrog zdravlja — spavati sedam do devet sati noću, držati se zdrave ishrane u mediteranskom stilu (voće i povrće, integralne žitarice i nemasni proteini) i redovno vežbati, stručnjaci preporučuju korišćenje bilo koje tehnike koja nam omogućava da se osećamo prirodno i prijatno: joga, meditacija, slušanje muzike, šetnje u prirodi… Socijalna podrška je takođe ključna. Ne postoji bolji lek nego razgovor sa prijateljem koji vas može odvratiti od “ivice”.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend