Dijabetes je bolest od koje približno pati svaka 10. osoba u Srbiji i procenjuje se će taj broj rasti. Šećerna bolest je sve veći izazov za savremeni svet i najčešće je posledica stalnog stresa, prekomerne telesne težine i manjka fizičke aktivnosti. Pacijenti u Srbji traže savremenu terapiju, aktivniju ulogu savetovališta za dijabetes i upozoravaju da je svaka treća osoba preminula od covid 19 u svetu patila od dijabetesa. Ohrabruju najave stručnjaka da se u bliskoj budućnosti može očekivati značajan napredak u lečenju ovog oboljenja.
Nekontrolisani šećer povećava rizik od infarkta miokarda
Procenjuje se da u Srbiji živi 770.000 osoba sa dijabetesom, koje 14. novembar – Svetski dan dijabetesa, obeležavaju u uslovima pandemije covid 19 i smanjene mogućnosti pristupa medicinskim ustanovama. Pandemija je ugrozila zdravlje osoba sa dijabetesom s obzirom na to da, ukoliko pacijent samo u toku od jedne godine ima loše kontrolisan šećer – za 67 odsto je u većoj opasnosti od infarkta miokarda.
Dijabetes ili šećerna bolest je hronični poremećaj metabolizma, usled čega pacijent pati od hiperglikemije, odnosno trajno povišenog nivoa glukoze u krvi, koja može dovesti do komplikacija i oštećenja tkiva. Pankreas ne luči dovoljno insulina ili nije u stanju da ga iskoristi, Dijabetes je jedno od najčešćih endokrinoloških oboljenja. Može biti posledica genetske predispozicije, ali najčešće je posledica gojaznosti, koja često uzrokuje nastanak dijabetesa tip 2 od kojeg pati oko 90 odsto obolelih od dijabetesa.
Dijabetes se često otkrije slučajno i kasno
Stručnjake zabrinjava činjenica da oko 36 odsto pacijenata ne zna da ima dijabetes.
– Često se otkrije kasno, slučajno pri nekom drugom pregledu. Dijabetes se pojavljuje zajedno sa hipertenzijom, koronarnom bolešću srca, ishemijskom bolešću mozga… To su udružene bolesti i zato je važno prepoznati opasnost od dijabetesa na vreme – rekao je za portal eKlinika, predsednik Republičke stručne komisije za prevenciju i kontrolu šećerne bolesti profesor dr Nebojša Lalić .
Profesor Lalić objašnjava da dijabetes ne boli i da nekad nema ubedljive simptome. Prema objašnjenju dr Lalića, pokazatelj dijabetesa je nivo šećera u krvi veći od 7,1, posle dva uzastopna merenja, dok nivo glukoze između 6,1 i 7 jedinica ukazuje na sklonost osoba ka razvoju dijabetesa.
Kako se uspostavlja dijagnoza?
Profesor dr Nebojša Lalić objašnjava da se rezultat nivoa šećera u krvi meri posle 12 sati gladovanja i utvrđuje posle dva uzastopna merenja. To je takozvani brzi kriterijum.
– Dijagnostički kriterijum, koji se nalazi u naučnim radovima i koji sa sigurnošću detektuje dijabetes, traži da se uradi test oralnog opterećenja glukozom ili OGTT. Vrednost glikemije tog testa se radi kada osoba nije jela, a onda popije 75 grama glukoze rastvorene u vodi. Dva sata kasnije određuje se vrednost glikemije. Ukoliko je preko 11,1 u tom slučaju je reč o dijabetesu – naglašava dr Lalić.
Značajan napredak u lečenju
Kada osoba dobije dijagnozu – dijabetes, odmah počinje da razmišlja o načinima lečenja. Ohrabruje što nauka napreduje i što ima sve više lekova i sredstava uz čiju se pomoć može uspešno regulisati dijabetes. Stručnjaci ističu da očekuju značajan napredak u lečenju oboljenja, a pacijenti traže da im se obezbedi što više inovativnih bioloških lekova.
– Za inovativne terapije u lečenju dijabetesa zalažemo se već godinama. Najmoderniji insulini uveliko su nam dostupni, ali inovativna terapija podrazumeva i moderne neinsulinske opcije, predviđene svim relevantnim vodičima za lečenje dijabetesa, koje još nisu dostupne u Srbiji. Raduju nas najave Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje da bi to uskoro trebalo da se promeni – ističe predsednik Dijabetološkog saveza Srbije Aleksandar Opačić.
Aktivnija uloga savetovališta za dijabetes
Pacijenti ističu da im savremena digitalna rešenja pružaju mogućnost online kontakta s doktorom, ali i dodaju da su osobe s dijabetesom izložene većem riziku i komplikacijama od covid 19. Na svetskom nivou svaka treća osoba preminula usled covid 19 imala je dijabetes, napominju udruženja pacijenata. Svetski dan borbe protiv dijabetesa zato se ove godine obeležava pod temom “Pristup savremenoj dijabetološkoj zaštiti“. Tema naglašava značaj sistemske brige društva za osobe sa dijabetesom, a pored savremene terapije, zalaže se i za aktivniju ulogu savetovališta za dijabetes pri domovima zdravlja.
Pacijenti naglašavaju da način organizovanja savetovališta za dijabetes u Srbiji nije standardizovan i da uglavnom zavisi od entuzijazma ljudi koji ih vode. Mnogi domovi zdravlja ih nemaju ili ne postoje stalno zaposleni stručnjaci, koji bi se specijalizovali za oblast dijabetesa. Pacijenti kažu da bi uz aktivnu ulogu savetovališta za dijabetes mogle da se spreče mnoge komplikacije i da se tako smanji trošak zdravstvenog sistema.
Upitnici za dijabetes u domovima zdravlja
Profesor dr Nebojša Lalić je u razgovoru za portal eKlinika najavio revitalizaciju upitnika za dijabetes u domovima zdravlja.
– Zbog epidemije covid 19 mnogo toga je poremećeno, pa i ovi upitnici, koji mnogo znače. Na jednostavan način, sa svega 8 pitanja na koja se mora pažljivo odgovoriti, može se utvrditi da li neko ima rizik da dobije dijabetes u narednih 10 godina, iako je potpuno zdrav u tom trenutku – pojašnjava profesor Lalić.
Insulinska rezistencija i dijabetes
Simptomi kao što su umor, glad, slaba koncentracija, povišen krvni pritisak i nivo holesterola, gojenje posebno u predelu stomaka, mogu da ukažu na postojanje insulinske rezistencije, stanja koje najčešće prethodi dijabetesu.
Načelnica endokrinologije KBC „Bežanijska kosa“ dr Jelica Bjekić Macut rekla je za portal eKlinika, da insulinska rezistencija, može dovesti do razvoja predijabetesa, gestacionog dijabetesa, dijabetesa tipa 2 ili sindroma policističnih jajnika.
– Jednom postavljena dijagnoza hiperinsulinemije i insulinske rezistencije ostaje kao stalna karakteristika pacijenta. Ukoliko se insulinska rezistencija i hiperinsulinemija uspešno leče, neće dovesti do razvoja gestacijskog dijabetesa ili šećerne bolesti tipa 2, a kasnije i do razvoja kardiovaskularnih oboljenja – kaže dr Bjekić Macut.
Dijabetes kod dece
Pedijatar endokrinolog prim. mr sci. med dr Snežana Lešović skrenula je u pažnju u razgovoru za portal eKlinika i na činjenicu da se dijabetes tipa 2 javlja kod dece sa centralnom gojaznošću i kod dece koja potiču iz porodica u kojima već postoji ovaj tip dijabetesa. Dr Lešović ističe da je dijabetes kod dece češći ako su majke imale gestacioni dijabetes u trudnoći.
– Njihova deca su i pre rođenja bila izložena hiperglikemiji. Uočeno je češće oboljevanje u pojedinim etničkim grupama, kod dece rođene sa malom ili velikom težinom na rođenju, prevremeno rođenih i one koja nisu bila na prirodnoj ishrani. Za nastanak bolesti značajan je i hronični stres, depresivno raspoloženje, neaktivnost i poremećaji spavanja. Genetska predispozicija u kombinaciji sa faktorima životne sredine i životni stil koji pogoduje nastanku gojaznosti imaju ključnu ulogu za nastanak dijabetesa tipa 2 – precizirala je dr Lešović.
Odgovornost za kontrolu bolesti
Pacijenti takođe opominju da su oni ti koji moraju da preuzmu odgovornost za kontrolu svoje bolesti, način ishrane, fizičku aktivnost, podršku drugim osobama sa dijabetesom, obrazovanje…Svetski dan borbe protiv dijabetesa obeležava se svake godine 14. novembra, na rođendan ser Frederika Bantinga, koji je zajedno sa Čarlsom Bestom 1921. godine otkrio insulin. Ove godine se obeležava i 100 godina od pronalaska insulina, jednog od najznačajnijih trenutaka u istoriji medicine, otkrića koje svakog dana znači život za milione ljudi širom sveta.
