Neuroendokrini tumori su posledica nekontrolisanog rasta, poremećenog funkcionisanja neuroendokrinih ćelija, koje se nalaze u različitim organima. To znači da se ovi tumori mogu razviti u svakom delu ljudskog tela – pankreasu, stomaku, crevima, plućima. Naučnici stalno rade na novim lekovima kojima će moći da se tretira ovaj redak vid tumora, a doktori se nadaju da bi imunoterapija mogla promeniti tok bolesti.
Spor razvoj i atipični simptomi
U skoro 50 odsto slučajeva neuroendokrini tumori se otkriju tek u poodmaklom stadijumu, sa već prisutnim metastazama. Ova vrsta tumora se sporo razvija i nekada ima atipične simptome, pa se i veoma teško otkrivaju. Zato, od nastanka bolesti, pa do postavljanja konačne dijagnoze i započinjanja lečenja, često prođe i više godina. Neuroendokrini tumori čine 0,5 odsto svih malignih tumora.
Nazivi na osnovu mesta nastanka ili hormona koji luče
Simptomi zavise od mesta na kojem rastu ćelije tumora, koje mogu biti maligne i proširiti se na druge delove tela. Mnogi od ovih tumora luče hormone, koji mogu usloviti nastanak određenih simptoma. Neuroendokrini, u poređenju sa ostalim tumorima, uglavnom rastu mnogo sporije. Doktori često mogu da ih uklone ili znatno smanje različitim metodama. Neuroendokrini tumori se često zovu po mestima na kojima su locirani ili na osnovu hormona koji luče.
Karcinoidi tumori
Karcinoidi tumori su podtip neuroendokrinih tumora. Najčešće se javljaju u digestivnom sistemu i respiratornom traktu. Mogu nastati u mnogim delovima tela, ali najčešće su prisutni u ćelijama digestivnog sistema – želucu, tankom crevu, slepom crevu i rektumu. Formiraju se i u plućima ili malom organu iza grudne kosti zvanom timus (grudna žlezda). Ređi su u pankreasu, bubrezima, jajnicima ili testisima. Karcinoidi tumori mogu lučiti različite vrste hormona i tako uticati na to kako se pacijent oseća. Lekari ove grupe simptoma nazivaju karcinoznim sindromom.
Pankreas
Neuroendokrini tumori pankreasa se dele na tumore nekoliko vrsta. Ćelije ovog tumora, proizvode insulin, hormon koji kontroliše nivo šećera u krvi. Uglavnom nisu kancerogeni, oko 89 do 90 odsto je benigne, dobroćudne prirode.
Uticaj hormona
Glukonski stvaraju glukonski hormon koji podiže nivo šećera u krvi. Otprilike polovina ovih tumora je kancerogena i često se širi i na druge delove tela. Gastronomi emituju hormon gastrin, koji pomaže kod varenja hrane. Neuroendokrini tumori ovog tipa mogu se javiti i kod retkog poremećaja Zolingen-Ellisonov sindrom. Skoro polovina ovih gastronoma je zloćudne prirode i lako se i često širi na ostale delove tela.
Neuroendokrini tumori emituju previše somatostatina koji utiče na proizvodnju drugih hormona. Vazoaktivni crevni peptid ili VIP tumori su još jedna vrsta neuroendokrinih tumora, koji utiču na oslobađanje drugih hormona. Većinom su maligni.
Štitna i nadbubrežne žlezde
Postoje i medularni karcinomi koji se javljaju na štitnoj žlezdi. Ova vrsta neuroendokrinih tumora raste u ćelijama koje stvaraju hormon koji utiče na nivoe kalcijuma u vašem telu. Neuroendokrini tumor je i sferocitozom. Raste u ćelijama nadbubrežnih žlezda i stvara hormone adrenalin i noradrenalin, koji mogu uticati na povećan broj otkucaja srca i krvni pritisak. Obično nisu kancerogeni.
Uzroci nastanka
Nije poznato, do kraja, šta uzrokuje pojavu neuroendokrinih tumora. Smatra se da su u većem riziku osobe koje imaju u porodici određene bolesti kao što su višestruka endokrina neoplazija tipa 1, koja uzrokuje rast tumora u pankreasu i drugim organima, ili neurofibromatoza tip 1, koja može izazvati pojavu tumora u nadbubrežnim žlezdama i retkog Von Hiper-Lindau sindroma.
Simptomi
Simptomi zavise od delova tela koji su zahvaćeni tumorom. Pacijenti sa neuroendokrinim tumorom pankreasa imaju simptome kao što su, nejasan vid, konfuzija, dijareja, vrtoglavice, ubrzani otkucaji srca, glavobolja, jak osećaj gladi, osip, drhtavica, bol u stomaku, znojenje, slabost, gubitak težine.
Karcinoidni tumori imaju simptome u vidu dijareje, crvene, upaljene kože na licu i vratu koja svrbi. Prisutan je i kašalj, bol u grudima i stomaku, osećaj umora, javljaju se i problemi s disanjem, gojenje ili mršavljenje, iako osoba unosi uobičajene količine hrane. Većina neuroendokrinih tumora, praćena je simptomima kao što su gubitak apetita, krvarenje, kašalj, dijareja, povišena temperatura, glavobolja, ubrzan rad srca, promuklost, mučnina i povraćanje, bol, osip, preznojavanje, dobijanje ili gubljenje na telesnoj težini, žućkasta koža.
Dijagnostika
Bolest se utvrđuje detaljnim pregledom, potrebno je da kažete doktoru koliko dugo osećate simptome, da li imate bolove i u kojim delovima tela, kakav vam je apetit, da li ste se ugojili ili oslabili, bez promena u načinu ishrane, da li se osećate slabije i umornije nego što je to uobičajeno, da li već patite od nekih bolesti, da li ima i kakvih oblika bolesti u porodici?
Stanje se proverava testovima urina i krvi, ispituje se nivo hormona, biće potrebno i CT skeniranje, rendgen, magnetna rezonanca. Kako bi se stanje utvrdilo koristi se i oktreotidno skeniranje. Pacijent u bolnici dobija vensku injekciju male količine radioaktivne tečnosti, pa se skenerom pravi slika unutrašnjosti tela. Oktreotid će se zalepiti za ćelije na površini većine neuroendokrinih tumora. U toku dva dana se rade dva skeniranja, jedno skeniranje nekada može trajati do tri sata i neškodljivo je, kako kažu stručnjaci.
Bolest se utvrđuje i biopsijom. Lekar uzima mali komad tkiva da proveri da li su prisutne tumorske ćelije. Često se koristi i CT skeniranje kako bi se utvrdilo tačno mesto nastanka tumora. Endoskopom se može pregledati sluznica digestivnog trakta. Moguće je i molekularno testiranje, kada lekar proverava uzorak tumora iz biopsije na određene gene, proteine i druge supstance. Uz pomoć ovih rezultata često se traži najpodesniji tretman za pacijenta.
Lečenje
Neuroendokrini tumori se leče operativnim zahvatom, radio i hemioterapijom, lekovima. Način lečenja zavisi od tipa tumora, njihove količine, od toga da li su kancerogeni, da li su se proširili na ostale delove tela. Operacija je najčešći vid pomoći, kada je moguće u potpunosti ukloniti tumor, posebno ako je benigne prirode i nije metastazirao na okolna tkiva. Nekada se samo uklanja tumor, njegov deo ili organ koji je zahvaćen tumorom.
Hormonska terapija je uobičajen tretman za maligne neuroendokrine tumore. Tokom lečenja se koristi veštačka verzija hormona somatostatina. Cilj ovog tretmana je sa spreči tumor da proizvodi hormone, koji mogu izazvati dijareju i druge simptome karcinoidnog sindroma. Hormonskom terapijom se može uticati i na smanjenje tumora. Terapijom embolizacije se tretira tumor koji se širi na jetru, sa zadatkom da se spreči protok krvi do ćelja tumora i tako spreči njihov rast i napredak.
Naučnici pokušavaju da pronađu nove načine lečenja neuroendokrinih tumora, testiraju se novi lekovi i njihova bezbednost. Neuroendokrini tumori često utiču na zdravu telesnu težinu, zato nastojte da obezbedite zdravu ishranu. Obezbedite proteine ih ribe, jaja, sira, zrna pasulja. Ukoliko osećate mučninu pokušajte da unosite manje, a češće obroke, đumbir može da smiri osećaj mučnine, izbegavajte suviše masna jela, slatkiše i slatka pića.
