Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Pravilna upotreba lekova važna je kako se bolest ne bi pogoršala, poručuje dr Nikola Jojić

Piše: Milan Marjanović
8:57 - 25. 11. 2021.

Kako se koristi paracetamol, a kako ibuprofen, koji vitamini mogu da ponište dejstvo leka, a koji lekovi se piju na prazan stomak – neka su od pravila upotrebe lekova

Pravilna upotreba lekova, doc. dr Nikola Jojić Dr Nikola Jojić: Koliko je važna pravilna primena lekova najlakše je sagledati kroz posledice nepravilne primene. Foto: Privatna arhiva/Shutterstock

Pravilna upotreba lekova je nešto što se podrazumeva za zdravstvene profesionalce. Oni svoje znanje i najnovije informacije prenose pacijentima, ali u velikom broju slučajeva te informacije pacijenti zaborave i previde ili se konsultuju sa nekim kome to nije profesija. Postoje i Nacionalni vodiči sa najnovijim preporukama.

Pravilna upotreba lekova u vreme pandemije covid 19

Vreme pandemije covid 19 je dodatno pokrenulo pitanje pravilne upotrebe lekova jer je na videlo izašao i ranije poznati problem koji imaju zdravstveni radnici, a to je da pacijenti nekritički koriste neke lekove i ne prate uputstva koja su dobili.

– Iako bi bilo logično da se pacijenti nakon preuzimanja terapije u apoteci pridržavaju preporuka o pravilnom načinu primene lekova, istraživanja pokazuju da to često nije slučaj. Na svakih 10 pacijenata, koji u terapiji koriste više od jednog leka, 4 pacijenta to rade na nepravilan način. Postoje brojni razlozi zbog čega pacijenti ne poštuju preporuke lekara i farmaceuta. Nekada je to cena leka, jer zbog ekonomske situacije pacijenti često biraju lekove koji su jeftiniji. Medicinska pismenost stanovništva takođe predstavlja barijeru pravilnoj primeni lekova. Pacijenti nemaju dovoljno kapaciteta da usvoje, procesuiraju i razumeju zdravstvene informacije neophodne za pravilnu upotrebu i kombinaciju lekova  – kaže za u razgovoru za eKlinika portal dr Nikola Jojić, docent na Farmaceutskom fakultetu u Novom Sadu.

Pacijenti sami koriguju režim doziranja

Dr Jojić navodi da pacijenti suočeni sa neželjenim efektima lekova često su veoma voljni da na svoju ruku prekinu dalju primenu leka ili koriguju režim doziranja.

– Primena više od pet lekova kod jednog pacijenta često, usled kompleksnog režima doziranja, udruženih neželjenih efekata ili visokih troškova terapije, takođe je jedan od uzroka nepravilne primene lekova – kaže dr Jojić i naglašava da je nepravilna primena lekova povezana sa pogoršanjem simptoma bolesti i progresijom bolesti, hospitalizacijom i višom stopom smrtnosti kod ovih pacijenata. Takođe, pogrešno korišćenje lekova je, kako ističe, u direktnoj vezi sa povećanjem ukupnih troškova zdravstvenog sistema.

Pravilna i nepravilna upotreba lekova i dodataka ishrane

– Što se tiče pravilne primene dodataka ishrani, oni predstavljaju koncentrisane izvore nutrijenata. U tom kontekstu dodaci ishrani nisu lekovi i nisu namenjeni za ispoljavanje farmakoloških, imunoloških ili metaboličkih efektata. Ipak, iako dodaci ishrani nisu namenjeni lečenju, dijagnostici ili prevenciji bolesti, pojedini dodaci ishrani ispoljavaju biološki efekat, usled čega je njihova nepravilna primena povezana sa zdravstvenim rizicima – kaže za portal eKlinika doc. dr Nikola Jojić. Tako na primer vitamin K može poništiti efekte antikoagulantnih lekova, vitamini C i E mogu umanjiti efikasnost hemioterapije, prekomerna primena kalcijuma nosi rizik od urinarnog kamena.

– Zbog svega navedenog istakao bih značaj farmaceuta, pacijentima najdostupnijeg medicinskog profesionalca, edukovanog da sagleda sve aspekte primene lekova i dodataka ishrani i da svojim aktivnim učešćem utiče na pravilnu primenu lekova i dodataka ishrani, a samim tim i na njihovu bezbednost i efikasnost – naglašava dr Jojić.

Pravilna upotreba lekova na bazi paracetamola i ibuprofena

Prema neki statističkim podacima, trenutno su na tržištu naprodavaniji lekovi na bazi paracetamola i ibuprofena. Pravilna upotreba lekova na bazi paracetamola i ibuprofena je isto važna iako su na tržištu već decenijama i veoma su bezbedni, i oni imaju neke mane, a takođe nepravilnom upotrebom mogu da smanje dejstvo nekih drugih lekova.

– Zbog svog bezbednosnog profila i dobrog podnošenja, niskog potencijala za interakcije sa drugim lekovima, paracetamol se danas smatra najbezbednijim analgetikom i antipiretikom, pogotovo u populaciji starijih pacijenata. Njegov osnovni nedostatak jeste odsustvo antiinflamatornog efekta i potencijalna hepatotoksičnost, koja se javlja usled primene doza većih od preporučenih, pre svega zbog načina na koji se paracetamol metaboliše – podvlači sagovornik eKlinika portala dr Nikola Jojić i dodaje:

– Paracetamol se često nalazi u sastavu različitih preparata koji se mogu dobiti bez recepta, te pacijenta treba upozoriti da ukupna dnevna doza paracetamola, uneta kroz mono ili kombinovane preparate, ne sme biti veća od četiri grama. Kod pacijenata sa insuficijencijom jetre ili kod pacijenata sa istorijom zavisnosti od alkohola dozu paracetamola treba ograničiti na dva grama dnevno u slučaju dugotrajne, a tri grama u slučaju kratkotrajne primene.

Kako se pravilno koristi ibuprofen

Dr Jojić ističe da je primena ibuprofena i drugih nestreoidnih antiinflamatornih lekova kod kratkotrajne primene povezana sa neželjenim efektima, pre svega gastrointestinalnim, renalnim i kardiovaskularnim, zbog čega je neophodan dodatni oprez prilikom njihove primene, pogotovo u starijoj populaciji.

Uobičajena doza ibuprofena je 300 do 400 mg, tri do četiri puta dnevno, a po potrebi dozu je moguće povećati do 600 mg, četiri puta dnevno. Istakao bih ovde značaj interakcije između ibuprofena i antiagregacione doze aspirina tokom koje dolazi do smanjenog antiagregacionog i kardioprotektivnog delovanja aspirina. U slučaju da je neophodna primena oba navedena leka, preporučuje se primena ibuprofena najmanje pola sata nakon primene aspirina ili primena aspirina najmanje osam sati nakon primene ibuprofena – kaže dr Jojić.

Alergija i covid 19 – simptomi koji se mešaju

Alergije i curenje nosa često pacijenti pomešaju sa simptomima covid 19, plus se kalendar alergija svake godine pomera, što sad u vreme pandemije pravi totalnu pometnju. Ali, lekovi za sprečavanje simptoma alergija mogu da se piju duži vremenski period i ono što je važno da lekovi novije generacije nemaju sedativni efekat, što je bitno za profesionalne vozače. Takođe, pravilna upotreba lekova za sprečavanje alergija omogućava kvalitetniji život.

– Za mnoge pacijente, sezona alergija predstavlja težak period godine. U proseku od 10 do 30 procenata populacije se svake godine žali na simptome poput kijavice, rinoreje, pruritusa, nazalne kongestije (zapušen nos), osipa, ali i osećaja nedostatka vazduha i zviždanja u grudima. Srećom, u apotekama postoji veliki broj preparati koji mogu da se kupe bez recepta i lekova koji mogu ublažiti ili eliminisati simptome, a antihistaminici su jedni od najčešće korišćenih – kaže doc. dr Jojić. U praksi se najčešće primenjuju antihistaminici druge generacije, s obzirom da je prva generacija ovih lekova povezana sa sedacijom i efektima suvih usta i iritacija grla.

Određeni probiotski sojevi povoljno utiču na imunitet

Prema nekim istraživanjima, za jačanje imuniteta tokom covid 19 treba koristiti i probiotike. Ali, naravno da moramo da znamo, kako podseća dr Jojić, koja je prava kombinacija probiotsklih kultura, čemu služe i kako da ih upotrebimo da bi najbolje delovale.

Najčešći probiotski sojevi koji se koriste za bustovanje (jačanje) imunskog sistema su Lactobacillus ili Bifidobacterium sojevi, kao i Saccharomyces boulardii gljivica. Iako različiti probiotski preparati na tržištu sadrže različite količine bakterija, svaki probiotik treba da sadrži najmanje milijardu probiotskih mikroorganizama. S obzirom da tokom svog roka trajanja, probiotske bakterije mogu postepeno odumirati, potrebno ga je koristiti u odgovarajućem roku i čuvati na adekvatan način. I odaću vam sad jednu malu tajnu, kada odem kod svojih kolega u apoteku uvek biram probiotik sa skorašnjim datumom proizvodnje – otkriva za eKlinika portal  doc. dr Nikola Jojic.

On naglašava da što se tiče vremena primene probiotika, sojevi Lactobacillus i Bifidobacterium najbolje deluju kada se uzimaju 30 minuta pre obroka, dok su mikroorganizmi soja Saccharomyces boulardii podjednako efikasni bilo da se primenjuju uz obrok, pre ili posle jela.

Neracionalna upotreba antibiotika – opasnost nove pandemije

Statistički podaci o upotrebi antibiotika kod nas i u svetu su poražavajući. Mnogi su propisani bez opravdanosti, a to može dovesti do super infekcije ili do rezistentnosti na antibiotike.

– Svake godine na osnovu lekarskog recepta u apotekama se izdaje na milione kutija antibiotika. Ipak, prema rezultatima naučnih studija, čak 43 odsto propisanih antibiotika izdato je potencijalno bez odgovarajuće opravdanosti. Prekomerna upotreba antibiotika zastupljena je i u ekonomski razvijenim i manje razvijenim zemljama, ali i u svetu humane i veterinarske medicine. Prekomerna i neopravdana upotreba antibiotika nosi rizike od nastanka super-rezistentnih sojeva, a prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svake godine u najrazvijenijim zemljama sveta umre više od 25.000 ljudi kao posledica infekcije izazvane bakterijama rezistentnim na antibiotike – iznosi podatke dr Nikola Jojić i podseća da antibiotici ne deluju na virusne infekcije, nego na one koje su izazvale bakterije. Njihova prekomerna i nepravilna upotreba može napraviti dugoročne posledice.

Način upotrebe svih lekova nije isti

Jedna od večitih dilema, ako ne pitamo zdravstvene radnike, odnosi se na to kad da upotrebimo neki lek. Kad i kako, da li na pun ili prazan stomak. Pravilna upotreba lekova nije univerzalni pojam.

– Na ovo pitanje ne postoji univerzalan odgovor. Svaki pacijent i svaki lek imaju svoje karakteristike, koje se uzimaju u obzir prilikom davanja ove vrste saveta. Tako se na primer primena lekova poput aspirina ili ibuprofena savetuje nakon obroka zbog potencijala ovih lekova da izazovu iritaciju sluznice gastrointestinalnog trakta. Sličan primer je i primena metformina, koji zbog lošeg podnošenja i čestih stomačnih tegoba pacijenti takođe primenjuju nakon obroka. Sa druge strane, ponekad hrana ometa resorpciju lekova zbog čega se njihova primena savetuje na prazan stomak, a primer takvog leka su pojedini antibiotici, ali i lekovi u terapiji hipofunkcije štitaste žlezde. U svakom slučaju najbolji odgovor na ovo pitanje dobićete od svog izabranog farmaceuta – zaključuje u razgovoru za portal eKlinika doc.dr Nikola Jojić i poručuje čitaocima da slušaju svog izabranog lekara i farmaceuta kako da prvilno da primenjuju terapiju jer to je „pola puta sda terapija ima puno dejstvo“.

TEME:
Siniša
0:29, 26. 11. 2021. Odgovori

Pacijenti se vrlo često nepravilno leče. Leče se trenutno postojeću simptomi bez dijagnoze i ti lekovi se daju na duži vremenski period. Video sam pacijentkinju koja uzima 16 leka. Postoji mnoge nepravilnosti u lečenju od strane lekara

Zorica Stevanovic
9:20, 26. 11. 2021. Odgovori

Ima lekara koji I nemaju vremena da se bave uputstvom o upotrebi lekova. Saznanja stecena iz Vaseg izlaganja su mi vrlo dragocena. Zelela bih da i nadalje pratim vasa izlaganja.

Zorica Stevanovic
9:21, 26. 11. 2021. Odgovori

Ima lekara koji I nemaju vremena da se bave uputstvom o upotrebi lekova. Saznanja stecena iz Vaseg izlaganja su mi vrlo dragocena.

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend