Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Komplikacije koje izazivaju grip i prehlada, ukoliko se ne leče

Priredio/la: S.M.
14:00 - 03. 12. 2021.

Komplikacije koje izazivaju grip i prehlada nisu nimalo bezazlene i sve generacije su u riziku

grip i prehlada Komplikacije koje izazivaju grip i prehlada pogađaju najčešće stariju populaciju ali ni mlađi nisu izuzeti. Foto: Shutterstock

Komplikacije koje izazivaju grip i prehlada mogu ugroziti imuni sistem i dovesti do drugih zdravstvenih problema. Većina slučajeva prehlade ili gripa može se lečiti kod kuće, a simptomi nestaju za nedelju ili dve. Ali, infekcije gornjih disajnih puteva (nos i grlo) i donjih disajnih puteva (pluća) mogu dovesti do umerenih ili potencijalno ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.

Komplikacije koje izazivaju grip i prehlada su vrlo ozbiljne

Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) procenjuju da je u SAD grip doveo između 140.000 i 810.000 hospitalizacija svake godine, i između 12.000 i 61.000 smrtnih slučajeva. Ništa nije bolja situacija ni u Evropi. Dok većina ljudi sa običnom prehladom ozdravi za otprilike nedelju dana, oni sa oslabljenim imunološkim sistemom, astmom ili respiratornim stanjima mogu razviti ozbiljne komplikacije kao što su bronhitis ili upala pluća.  Osećati se bolesno, zatim bolje, pa opet bolesno može biti znak sekundarne bakterijske infekcije, stanja koje se može javiti kada je imuni sistem oslabljen usled blage bolesti.

Ko je u najvećem riziku kada su pitanju komplikacije koje izazivaju grip i prehlada

Komplikacije koje izazivaju grip i prehlada pogađaju najčešće stariju populaciju ali ni mlađi nisu izuzeti. Odrasli od 65 godina i stariji ljudi u ovoj starosnoj grupi čine između 50 do 70 procenata hospitalizacija povezanih sa sezonskim gripom i između 70 i 85 procenata smrtnih slučajeva od sezonskog gripa. Oko 5 miliona dece svake godine obole od sezonskog gripa, a hiljade njih zahteva hospitalizaciju. Neki se slučajevi nažalost završe i smrću. U riziku su i trudnice.  Promene na imunološkom sistemu, srcu i plućima tokom trudnoće mogu povećati rizik od teške bolesti od gripa. Grip takođe može biti štetan za bebu u razvoju. Osobe sa hroničnim bolestima takođe spadaju u rizične grupe. Ovo uključuje hronične bolesti kao što su astma, hronična opstruktivna bolest pluća, bolesti srca, dijabetes i HIV ili AIDS.

Potencijalne komplikacije prehlade i gripa

BronhitisTo je zapaljenje disajnih puteva koji dovode vazduh u i iz pluća. Obično je uzrokovano virusima koji izazivaju prehladu i grip. Bakterije i inhalirani iritanti takođe mogu izazvati bronhitis. Najčešći simptom je kašalj pun sluzi, sa drugim simptomima, uključujući kratak dah. Moguće je i često mokrenje.

Dehidracija – Prehlada i grip mogu smanjiti apetit i unos tečnosti, što olakšava dehidraciju. Proliv, povraćanje i temperatura takođe mogu doprineti dehidraciji.  Znaci dehidracije kod novorođenčadi ili male dece mogu uključivati ​​bezvoljnost, bez uriniranja i mokrih pelena po tri ili više sati, suva usta i jezik i bez suza kada plaču. Odrasli mogu razviti ekstremnu žeđ, manje se uriniria, proizvodi se tamniji urin ili se oseća vrtoglavica, zbunjenost ili umor. Teška dehidracija je hitna medicinska pomoć i može zahtevati lečenje intravenskim tečnostima.

Infekcija uha –Kod prehlade može se dobiti bol u uhu jer se bubna opna upali virusnom infekcijom.  Infekcije uha su češće kod dece jer su Eustahijeve tube (putevi koji odvode tečnost iz uha) manji i mogu lako da oteče ili začepe.

Miokarditis – Upala srednjeg sloja srčanog zida (miokarda), miokarditis može biti uzrokovana virusima prehlade ili gripa. Može početi sa blagim simptomima, kao što su umor ili otežano disanje, ali može dovesti do aritmije (ubrzanih ili abnormalnih srčanih ritmova), srčanog udara ili moždanog udara.

Miozitis – Virusne infekcije poput gripa mogu izazvati upalu koja oštećuje mišićna vlakna. To je stanje koje se zove infektivni miozitis. Iako može izazvati bolove u mišićima i osetljivost mišića, glavni simptom je slabost. Miozitis može prestati sam od sebe za nekoliko dana ili nedelja ili može postati hronično stanje.

Perikarditis –Upala vrećastog tkiva koje okružuje srce (perikard), perikarditis je obično uzrokovan virusnim infekcijama. Simptomi uključuju oštar bol u grudima koji podseća na srčani udar, praćen groznicom, slabošću i kašljem. Većinu vremena, stanje se rešava samo od sebe sa malo ili bez lečenja, ali teški slučajevi zahtevaju hospitalizaciju i operaciju.

Upala pluća i sinuzitis

Virusi prehlade i gripa mogu dovesti do upale pluća, uobičajene i potencijalno opasne po život infekcije pluća. Ovi virusi mogu dovesti do virusne pneumonije ili bakterijske upale pluća, od kojih je ova druga obično ozbiljnija.  Simptomi pneumonije uključuju kašalj, groznicu, kratak dah, ubrzano i plitko disanje, mučninu i povraćanje, naročito kod male dece. Ako se ne leči, pneumonija može postati ozbiljna, sa znacima kao što su otežano disanje, ubrzan rad srca i plavičasta nijansa usana i noktiju.

Sinusa infekcija

Akutni sinuzitis, odnosno upala sinusa koja uzrokuje nakupljanje sluzi, najčešće je uzrokovan prehladom. Najčešći simptomi su kongestija (nakupljanje krvi u nekom delu tela), glavobolja i bol u licu, izmenjena boja sluzi, gubitak mirisa ili ukusa, kašalj, loš zadah, groznica i zubobolja.

Da li su sve komplikacije prehlade ili gripa iste?

Dok i prehlada i grip mogu izazvati komplikacije kao što su infekcije sinusa i uha, komplikacije od gripa su generalno ozbiljnije i verovatnije će dovesti do stanja koja mogu zahtevati hospitalizaciju, Tu se prvenstveno misli na upalu pluća.

Može li lečenje prehlade ili gripa izazvati komplikacije?

Lekovi za ublažavanje bolova i groznice mogu da umanje simptome prehlade i gripa ali prekomernom upotrebom može doći do komplikacija. Uzimanje previše tilenola (acetaminofena) može oštetiti jetru. Dnevna doza za odrasle ne bi trebala da prelazi 4 grama dnevno, dok je za osobe sa bolestima jetre, granica 2 grama dnevno. Upotreba aspirina za smanjenje bola i groznice povezana je sa rizikom od Reyeovog sindroma kod dece i tinejdžera koji imaju virusnu infekciju kao što je grip. Reyeov sindrom je retko, ali ozbiljno stanje koje izaziva oticanje mozga i oštećenje jetre. Antivirusni lekovi koji se izdaju na recept za lečenje gripa mogu imati neželjene efekte. Najčešći neželjeni efekti Tamiflua, na primer, su mučnina i povraćanje.

Kada treba potražiti pomoć lekara

Svako može razviti ozbiljne komplikacije od gripa, ali određene osobe su u posebno visokom riziku, uključujući muškarce i žene starije od 65 godina, one sa određenim hroničnim zdravstvenim stanjima (kao što su astma, dijabetes ili bolesti srca), trudnice i decu mlađu od 5 godina (posebno oni ispod 2 godine). Obavezno pozovite službu hitne pomoći ako osetite sledeće simptome: problemi sa disanjem ili otežano disanje, stalni bol ili pritisak u grudima ili stomaku, uporna vrtoglavica, konfuzija ili nemogućnost da se probudite iz sna, nemogućnost mokrenja, teška bol u mišićima, nestabilnost i malaksalost, kašalj koji se vremenom pojačava.

Znaci upozorenja za decu

Znaci upozorenja za decu obolelu od gripa uključuju sledeće: brzo disanje ili otežano disanje, plavkaste usne ili lice, rebra se uvlače sa svakim dahom, bol u grudima, teški bol u mišićima, dehidracija (bez urina osam sati, suva usta, bez suza pri plaču), visoka temperatura,  kašalj koji se poboljšava, ali se zatim vraća ili pogoršava, pogoršanje hroničnih zdravstvenih stanja

Šta se dešava ako se grip ne leči

Većina osoba sa gripom se oporavlja za nekoliko dana do nekoliko nedelja bez medicinske nege ili antivirusnih lekova na recept. Ali ako su vaši simptomi teški ili ste u grupi visokog rizika, neodlazak kod lekara može imati ozbiljne i potencijalno opasne posledice po život. Antivirusni lekovi su najefikasniji kada počnete da ih uzimate u prva dva dana nakon što osetite simptome.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend