Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Čitaoci pitaju: Zašto se javljaju benigna oboljenja dojki, odgovor nam daje dr Miloš Počekovac

Piše: Marijana M.Rajić
9:00 - 04. 10. 2021.

Svaka promena koja nije bila prisutna ranije – bol, izraslina, sekrecija, izmenjena boja ili oblik dojke, obavezno zahteva pregled

benigna oboljenja dojki-zašto nastaju -dr miloš počekovac Dr Miloš Počekovac: Svaka promena koja nije bila prisutna ranije, obavezno zahteva pregled. Foto: Privatna arhiva/Shutterstock

Nema žene, koja kada u dojci napipa nešto neobično, odmah ne pomisli na najgore, a rak dojke je i dalje najčešće maligno oboljenje žena u Srbiji. Od osam žena, jedna u nekom periodu svog života oboli od ove vrste karcinoma, a kod nas se, na primer, svake godine oko 4.600 žena razboli, a 1.600 od ove bolesti premine. Na sreću, nije svaka promena u dojkama malignog tipa, ali mnoge mogu da znače da postoji povišeni rizik. Benigne bolesti se takođe javljaju često, a uz adekvatnu dijagnostiku i intervenciju – ako je potrebno, a to procenjuje stručnjak na osnovu redovnog praćenja, uspešno se tretiraju.

Ne odlažite pregled ako primetite promenu

– I mlađe ženske osobe treba da budu odgovorne, u smislu redovnih kliničkih pregleda i samopregleda, jer se najveći broj benignih oboljenja dojke javlja baš u mlađem životnom dobu, kada je reproduktivni život i najaktivniji. Svaka promena koja nije bila prisutna ranije, a odnosi se na bol, izraslinu, sekreciju, izmenjenu boju ili oblik dojke, obavezno zahteva pregled. U zavisnosti od toga o kojoj promeni se radi, što se ustavljava pregledom i potrebnim analizama, benigne se uglavnom mogu povezati sa aktivnošću hormona. Ima i nekih koje se mogu javiti na drugim delovima tela, pa se jave i u dojkama – objašnjava za eKlinika portal prim. dr Miloš Počekovac, specijalista hirurgije i subspecijalista onkologije, navodeći u razgovoru za naš portal primere najčešćih benignih promena sa kojima se sreće u svakodnevnoj praksi.

Ciste u dojkama

Ciste u dojkama su izrasline glatkih površina, okruglog ili ovalnog oblika, pokretljive, i svakako jedan od najčešćih benignih nalaza na dojkama. Dr Počekovac opisuje da se palpatorno, pod prstima osećaju kao „vodeni balon“ ili „mekano grožđe“, i daje procenu da će 7 do 10 odsto žena tokom svog reproduktivnog života razviti cistu na dojci.

– Radi se zapravo o epitelizivanom prostoru koji je ispunjen tečnošću, a epitel se obično sastoji od dva sloja: unutrašnjeg (lumena) epitelnog sloja i spoljašnjeg sloja mioepitelnih ćelija. Razlikuju se po broju i veličini, a u jednoj dojci može biti jedna ili više cista. Oko 55 odsto cista se nalazi u levoj dojci, 45 odsto u desnoj, u dve trećine slučajeva se javljaju u gornjem spoljašnjem kvadrantu, a potom u gornjem unutrašnjem kvadrantu. Retko se javljaju u donjoj polovini dojke. Većina cista sadrži 5 do 10 mililitara tečnosti, neke mogu da sadrže i više od 75 ml, a po Hagensu, velike ciste su one koje zbog veličine mogu da se napipaju – podseća  prim. dr Počekovac.

Po njegovim rečima, tačan mehanizam nastanka cista nije jasan, ali se pretpostavlja da višak estrogena nad progesteronom može da ima ulogu. Naime, u toku menstrualnog ciklusa, stroma i epitel dojke prolaze ponavljani proces involucije, i moguće je, objašnjava dr Počekovac, da je cista nus-proizvod abnormalnosti ovog procesa. Ciste se obično javljaju između 35. i 50. godine života žene i mogu nestati posle menopauze, osim u slučaju uzimanja supstitucione hormonske terapije. Kada je tečnost u cisti krvava, može biti povezana sa papilarnim tumorom, a neke studije su, navodi sagovornik našeg portala, pokazale prisustvo cista u 27 odsto slučajeva od 300 žena kod kojih je urađena mastektomija.

Da li su ciste opasne ako bole i kako se uklanjaju

– Obično su asimptomatske i bezbolne, a žena ih slučajno otkriva. Međutim, postoje bolne ili simptomatske ciste. Bol nastaje usled razvlačenja okolnog tkiva ili curenja tečnosti u tkivo, što izaziva hemijsku reakciju. Ovaj bol obično nije povezan sa menstrualnim ciklusom. Kod nekih žena, predmenstrualno se može javiti povećanja cista uz bolnu osetljivost, a nakon menstraulnog ciklusa doći do njihovog smanjenja u veličini i smirenja tegoba. Retko se dešava da je cista u komunikaciji sa bradavicom i da se isprazni na taj način. Velike i napete ciste mogu biti tvrđe konzistencije i da ukažu na suspektnu leziju – ističe prim. dr Počekovac.

Ukoliko se ultrazvučno postavi dijagnoza, potrebno je da se uradi punkcija, a ukoliko je cista palpabilna i bolna, radi se aspiracija (uklanjanje).

– U slučaju da se ciste vraćaju, trebalo bi da se uradi ekscizija, odnosno potpuno hirurško otklanjanje ciste. Uzorak se šalje na citologiju samo ukoliko je tečnost u cisti krvava i cista može biti indikator povećanog rizika, jer ona sama po sebi nije premaligno stanje – navodi doktor Počekovac za eKlinika portal, uz upozorenje da bi žene kod kojih su se pojavile ciste pre ili do 40. godine života, budu od tog doba u redovnom programu skrininga raka dojke.

Fibroadenomi mogu da se jave od 15. godine života

Ove benigne (dobroćudne) tumore dojki Svetska zdravstvena organizacija je definisala kao “diskretne benigne tumore“ koji pokazuju prisustvo vezivnog tkiva i epitelnu proliferaciju, a sastavljeni od strome lobulusa dojke (fibro – vezivno tkivo, adenom – žlezdano tkivo). Fibroadenom je možda i najčešća benigna promena dojke koja može da se javi od ranog perioda reproduktivnog života. Nastaju usled disbalansa hormona, a sastavljeni su od strome lobulusa dojke, što je i razlog zašto su fibroadenomi najčešći u dobu od 15 do 25 godina, kada je lobularni razvoj najviše aktivan.

– Obično se javljaju pojedinačno, ali ponekad mogu biti i višestruki. Najčešće su prisutni u gornjem spoljašnjem kvadrantu i nešto su češći u levoj dojci. Postoje jednostavni ili simpleks, kompleksni, multipli ili višestruki, gigantski i juvenilni fibroadenomi (kod adolescenata). Etiologija fibroadenoma nije poznata, ali ako znamo da je lobularna proliferacija odgovor na estrogenu stimulaciju, možemo reći da nastaju kao rezultat dejstva estrogena. Nema dokaza da upotreba kontraceptivnih pilula povećava rizik od razvoja fibroadenoma, ali, epidemiološki podaci govore da može biti povezana sa smanjenom incidencom. Istraživanja su pokazala da je rizik od razvoja fibroadenoma više nego prepolovljen kod žena koje uzimaju kontraceptivne pilule, naročito kod dugoročnih korisnica, a epidemiološke studije ukazuju da je progestogen element koji ima zaštitnu ulogu. Fibroadenomi mogu da izazovu fizički deformitet dojke zbog svoje veličine, nelagodnost ili emocionalni stres – navodi prim.dr Počekovac, i naglašava da kompleksni fibroadenomi mogu da povećaju rizik od nastanka karcinoma dojke, kao i da pacijentkinje moraju biti upoznate sa mogućnostima lečenja kako hirurškim, tako i konzervativnim metodama, kao i procentima rizika od mogućeg maligniteta.

Šta je krioablacija?

Dijagnoza se uspostavlja ultrazvukom ako je promena prisutna kod mlađih žena oko 30. godine života, ili mamografijom kod starijih. Prim dr Počekovac kaže da se nakon uspostavljanja dijagnoze, kor biopsijom, za iskorenjivanje fibroadenoma koristi metoda koja se zove krioablacija, i koja se, nažalost, još uvek ne radi kod nas.

– Primenjuje se tehnologija zamrzavanja izuzetno hladnim tečnim azotom, a radi se o minimalno invazivnoj proceduri prilikom koje se ubacuje sonda ili igla u fibroadenom, pod kontrolom ultrazvuka. Gas argon teče kroz sondu i pri njenom vrhu, temperatura pada na -196 stepeni stvarajući „ledenu loptu“ koja obuhvata fibroadenom. Nakon odmrzavanja, sonda se uklanja, a fibroadenom se tokom vremena smanjuje ili nestaje. Prednosti ove metode su mali rez (3mm na koži), brz oporavak, manji rizik od infekcije u odnosu na standarne hirurške intervencije, nema šavova i nema promene u obliku dojke. Međutim, nemoguće je biti potpuno siguran da je fibroadenom kompletno uklonjen i pojava hematoma nakon ove intervencije je neizbežna. Kod nas, u indikacije za hirurško lečenje spadaju uvećanje lezije tokom redovnih ultrazvučnih pregleda, fibroadenom veći od 2cm, nesigurna  dijagnoza i anksioznost pacijentkinje, a klasični hirurški tretman podrazumeva da se fibroadenom u celosti ekscidira kroz mali rez – opisuje sagovornik eKlinika portala koji je i subspecijalista onkologije.

Lipomi u dojkama

Lipomi u dojkama ili benigni tumori se razvijaju u područjima koja su bogata masnim tkivom, a zbog masne građe dojke često su problematični u postavljanju dijagnoze, lečenju i rekonstrukciji.

– Mogu se pojaviti u bilo kom delu tela kao jasno ograničeni benigni tumori obavijeni tankom kapsulom, pokretni ispod kože. Preoperativna evaluacija iziskuje pažljivu dijagnostičku obradu zbog sličnosti lipoma sa drugim stanjima, naročito onima povezanim sa asimetrijom dojke i benignom hipertrofijom. Veliki ili gigantski lipomi se definišu kao lezije koje imaju prečnik od najmanje 10 cm ili težinu veću od 1.000 g. Lipomi dojke su benigni tumori sa vrlo ograničenim rizikom od maligne transformacije, a nakon uspešne ekscizije imaju odličnu prognozu uprkos činjenici da kod nekih pacijentkinja mogu predstavljati dodatni rekonstruktivni izazov, posebno u pogledu simetrije i estetike. Kod pacijentkinja može da se javi zabrinutost zbog rasta dojke, asimetrije, kao i strah od maligne bolesti – kaže prim dr Počekovac za eKlinika portal.

Ateromi (epidermoidne ciste) u dojkama

Dobroćudni tumori potkožnog tkiva, koji se ponekad nazivaju i epidermoidne ciste, predstavljaju povećano nakupljanje sebuma i ćelija kože. Ateromi se uglavnom nalaze na glavi, licu, vratu i na drugim delovima tela. Uzrok nastanka je najčešće blokada sekrecije lojnih žlezda ali i neka povreda ili infekcija kože, kao i genetska predispozicija.

– Sebacealna cista je tip epidermoidne ciste koja se formira kao kolekcija keratinskog materijala. Tada dolazi do nakupljanja lipida, kristala holesterola i ćelija kože, formira se čvrst čvor koji je obložen skvamoznim epitelom koji se na ultrasonografiji vidi kao čvrsta, ograničena i kompleksna masa. Međutim, u dojci lezija često raste duboko unutar potkožnog tkiva dojke i nalazi se između masnog tkiva i mlečne žlezde, pa zbog toga klinička dijagnostika može da bude otežana. Kada se upali tj.kada dođe do kontakta sa bakterijama (recimo, ako pokušate da ga istisnete), aterom postaje bolan, i dermatolozi savetuju da se ovi čvorovi ne diraju, kako bi se izbegle infekcije. Ukoliko narastu preko 5 cm nazivaju se gigantske epidermoidne ciste, ali one se u dojkama retko javljaju. Aterom se može potpuno izvaditi kroz mali rez na koži u lokalnoj anesteziji – opisao je u razgovoru za eKlinika portal prim. dr Miloš Počekovac, specijalista hirurgije i subspecijalista onkologije.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend