Stalni stres, mnogo posla i malo kvalitetnog noćnog sna, koji pokušavamo da zamaskiramo upotrebom prevelikih količina kofeina, neki su od najčešćih razloga za pojavu neprijatnog „preskakanja srca“ ili ekstrasistola. Lekari kažu da je ovo jedan od najčešćih poremećaja srčanog ritma, koji uglavnom nije posledica bolesti srca.
Koronarna bolest je najopasniji uzrok aritmije
U izvesnom broju slučajeva ekstrasistole su i posledica oštećenja srca ili bolesti drugih organa, i tada ih treba ozbiljno shvatiti. Dešava se čak i da ne postoje tegobe koje upućuju na bolest srca i da čovek dobije aritmiju i naprasno umre na ulici. Preventivni pregledi, posebno ako ima bolesti srca u porodici, ali i izbegavanje nekih negativnih emocija kao što su bes ili neprijateljstvo, mogu biti dobra zaštita od pojave ekstrasistola, kažu stručnjaci i tvrde da je stres čest uzrok aritmije, ali i naglašavaju da je koronarna bolest najopasniji uzrok aritmije.
Stres je prvi krivac
Ekstrasistole predstavljaju dodatne otkucaje srca, koji nastaju u nepravilnim trenucima srčanog ciklusa i koji dovode do subjektivnog osećaja, najčešće opisivanog kao “preskakanje srca”. Stanje je često i kod mlađih i starijih osoba, a pacijenti se žale na osećaj preskakanja i povremeni pojačani udar srca ili kratkotrajni ubrzan rad, kašalj i osećaj kratkotrajnog zastoja srca.
– Ponekad se ekstrasistole sasvim slučajno otkriju na EKG pregledu, a da osoba nema nikakvih tegoba. Najčešći uzrok pojave ekstrasistola kod mladih, zdravih ljudi, jeste stres, umor, pušenje i neadekvatna ishrana. Tokom stresa dolazi do lučenja veće količine adrenalina i noradrenalina, koji pojačavaju prag nadražaja srčanog mišića i tako nastaju aritmije. Kod strastvenih pušača, nikotin i ugljen monoksid povećavaju osetljivost srčanih mišića na adrenalin i tako nastaju aritmije. Pušenje cigareta izaziva koronarnu bolest pa i na taj način dovodi do pojave aritmija – kaže za portal eKlinka internista kardiolog dr Tisa Travica-Kojadinović.
Kako nastaju ekstrasistole?
Prevremeni srčani otkucaji mogu nastati u pretkomorama ili komorama. Pretkomorske ekstrasistole su česte i kod zdravih ljudi. Ventrikularne (komorske) ekstrasistole su moguće i kod zdravih osoba, ali i kod bolesnika sa visokim krvnim pritiskom, koronarnom bolešću srca, slabošću srčanog mišića, mogu nastati i kao nuspojave nekih lekova ili manjka kalijuma u organizmu.
– Normalne otkucaje srca kontroliše takozvani sinusni čvor u desnoj pretkomori. On stvara električne impulse koji se šire duž celog srčanog mišića i izazivaju grčenje pretkomora i komora. Na taj način krv cirkuliše kroz srce, a nakon toga i do celog organizma snabdevajući sve ćelije našeg tela kiseonikom i hranljivim materijama. Ekstrasistole su prevremeno grčenje srčanog mišića koje nastaje usled stvaranja električnih impulsa u nekom drugom delu srca, van sinusnog čvora – objašnjava dr Travica-Kojadinović.
Koje bolesti mogu da uslove nastanak ekstrasistola?
Ekstrasistole mogu biti posledica bolesti srčanih krvnih sudova, upale srčanog mišića, poremećaja rada srčanih zalistaka, srčane slabosti, poremećaja u stvaranju i provođenju električnog impulsa kroz srce. Nekada su uzrokovane bolestima drugih organa kao što su bolesti štitaste i nadbubrežne žlezde, bolesti pluća, bubrega, digestivnog trakta, nervnog sistema, anemije. Na njihov nastanak utiču i gubitak minerala i tečnosti, konzumiranje droga, alkohola, pušenje, povišena telesna temperatura, pad arterijskog krvnog pritiska, pad koncentracije kiseonika…
– Aritmija je vrlo česta pojava kod osoba koje se javljaju kardiologu i najčešći uzroci su stres, umor, pušenje, povišen krvni pritisak i koronarna bolest. Osećaj preskakanja srca ili kratkog srčanog zastoja izaziva strah da će srce prestati da radi. Većina aritmija su bezazlene, ali ako ekstrasistole nastanu zbog organske bolesti srca, treba ih ozbiljno shvatiti. U slučaju da je osoba zdrava, to jest nema organsku bolest srca, kao ni druge bolesti koje dovode do pretkomorskih i komorskih ekstrasistola, ako su ekstrasistole pojedinačne, retke (manje od 720/24h) i ne daju simptome, tada nije potrebno lečenje – navodi za čitaoce eKlinika portala dr Tisa Travica-Kojadinović.
Kada aritmije mogu biti opasne?
Benigne komorske aritmije često nestaju i tokom fizičkog opterećenja, ipak, kako kaže naša sagovornica, ako komorske aritmije postaju učestale tokom fizičke aktivnosti, u slučaju da se tokom 24 sata EKG Holtera pojavljuju u parovima, ili ih je više u nizu, to je često znak postojanja srčane ishemije izazvane suženjima krvnih sudova srca. Bitno je ipak uočiti problem i početi s lečenjem kao i kod svih bolesti srca što ranije, jer stanje nekada može da se iskomplikuje.
– Tokom infarkta srca, mogu se usled nedostatka kiseonika u delu srčanog mišića, javiti komorske ekstrasistole koje često vode do teškog poremećaja ritma takozvane komorske fibrilacije i srčanog zastoja. Ako se na vreme primeni DC šok i normalizuje srčani ritam, implantira stent, postoje velike šanse da se izbegne oštećenje srčanog mišića. Zato je vrlo važno da se osoba na vreme javi lekaru kad oseti tegobe. Nažalost, dešava se da čovek nema nikakve tegobe koje upućuju na bolest srca i da dobije ovu aritmiju i naprasno umre tokom sna ili na ulici. Iz ovih razloga se postavljaju defibrilatori na javnim mestima. Osobe koje imaju pozitivnu porodičnu anamnezu za srčane bolesti treba preventivno da se pregledaju kako bi na vreme počele sa lečenjem i tako sprečile komplikacije bolesti – upozorava dr Travica-Kojadinović.
Mogu li aritmije biti nasledne?
Aritmije mogu biti i nasledne, a najznačajnije su sindrom dugog i kratkog QT intervala, kateholaminergična polimorfna ventrikularna tahikardija i Brugada sindom.
– Ove retke bolesti su često osnovni uzrok iznenadne srčane smrti kod mladih osoba i rezultat su mutacija u nekoliko gena koji kodiraju jonske kanale u srcu i proteine koji učestvuju u njihovoj regulaciji. Osobe sa ovim poremećajima često imaju sinkopu (nagli gubitak svesti) ili epizode aritmije opasne po život – ističe dr Travica Kojadinović.
Depresiija i fatalne aritmije
Sagovornica eKlinika portala dr Travica-Kojadinović naglašava da su stres i negative emocije veoma često „okidač“ za pojavu ekstrasistola, a neke od ovih emocija zaista mogu izazvati bol u srcu.
– Tokom emocionalnog stresa dolazi do promene moždane aktivnosti što izaziva asimetričnu neurostimulaciju srca, stvarajući električnu nestabilnost i pojavu aritmija. Među emocionalnim faktorima, ljutnja je snažno povezana sa izazivanjem komorskih aritmija. Negativne emocije, poput besa i neprijateljstva, povećavaju rizik od treperenja pretkomora. Depresivni sindrom može izazvati fatalne aritmije. Naglo emocionalno uzbuđenje može čak izazvati maligne komorske aritmije. Procenjuje se da je oko 20-40 odsto iznenadnih srčanih smrti izazvano akutnim emocionalnim stresom – objašnjava dr Tisa Travica Kojadinović.
Kako utvrditi uzrok aritmije?
Vrlo je važno zato na vreme uraditi laboratorijsku i kardiološku dijagnostiku kako bi se odredio uzrok aritmije. Pored krvne slike i biohemijskih analiza krvi, često i hormone štitaste žlezde, pacijenta pregleda kardiolog, uradi se EKG, ultrazvuk srca i test opterećenjem na traci ili neki drugi za procenu stanja krvnih sudova srca.
– Uz to, obično je potrebno uraditi EKG Holter monitoring kako bi se utvrdilo da li postoji aritmija, koja je vrsta (pretkomorska ili komorska), koliko ih ima na 24 sata i da li se javljaju kao pojedinačne ekstrasistole ili po nekoliko u nizu. Ako je test opterećenjem pozitivan na ishemijsku bolest srca, osoba se šalje na invazivnu kardiološku dijagnostiku tokom koje se prema potrebi rade odgovarajuće procedure kao implantacija stenta ili balon dilatacija suženog krvnog suda – objašnjava dr Travica Kojadinović.
Zašto je važno kontrolisati visok krvni pritisak?
Krvni pritisak se često postepeno povećava, pa bolesnik, kako objašnjava naša sagovornica, ne oseća nikakve simptome, sve dok se ne pojavi neka od komplikacija hipertenzije.
– Najčešće su to infarkt srca i infarkt mozga („šlog“). To je razlog zbog čega se hipertenzija naziva „tihi ubica“. Visok krvni pritisak je čest uzrok treperenja pretkomora. To je vrlo česta aritmija, koja dovodi do zadržavanja krvi u pretkomori i stvaranja tromba koji može krenuti put cirkulacije i izazvati moždani udar, kao i embolije u celom telu. Stoga je vrlo važno kontrolisati krvni pritisak i lečiti ga na vreme, dolaziti redovno na lekarske kontrole kako bi se eventualno korigovala doza lekova za pritisak – naglašava dr Tisa Travica-Kojadinović. Terapija ima za cilj, kako kaže, otklanjanje simptoma lečenjem osnovne bolesti, prevenciju komplikacija (tromboembolije, kardiomiopatije) i naprasne smrti.
Dali je opasno držati 185 volti i ima li posledice, naravno na kratak period