Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Alkoholizam se leči najmanje dve godine, poručuje dr Aleksandar Vujošević

Piše: Marijana M.Rajić
8:55 - 21. 09. 2021.

Neki lekari preporučuju jednu ili dve čašice „za dobro zdravlje“, rakijicu za krvotok i srce, vino za krvnu sliku, pivo zbog B vitamina… ali, za neke je to samo opravdanje 

 

Dr Aleksandar Vujošević, alkoholizam Dr Aleksandar Vujošević: Naši ljudi potpuno pogrešno zamišljaju alkoholičare kao osobe koje se ispred dragstora onesveste od pića, a problem je u svim slojevima društva Foto: bubera.rs/Shutterstock

Niko se ne kreće alkoholizmu zato što odluči da bude alkoholičar, već se radi o dugotrajnom procesu koji ima svoje specifične naznake. Za stvaranje ili prosečno razvijanje alkoholičarskog staža, odnosno zavisnosti od alkohola, nekada je potrebno od 7 do 10 godina. Ta čuvena „da popijemo po jednu“ može da se desi i u detinjstvu, odraslom dobu ili u nekoj karakterističnoj situaciji, i ne mora da znači ništa, a može i da dovede do ozbiljne bolesti zavisnosti.

Živimo u vemenu u kome je alkohol socijalno prihvatljiv, a to je pogrešno

– Živimo u svetu u kome je alkohol socijalno prihvatljiv, i u kome je malo stvari kojima se kao alkoholu pripisuju „moći“ koje objektivno, naravno, nema. On je pratilac sreće, on je prijatelj tuge, gubitka ili dobitka, i postoji ogroman broj ljudi koji ne mogu da se sete nijednog važnog životnog događaja koji nisu dobro „zalili“ – priča za eKlinika portal dr Aleksandar Vujošević, psihijatar i stručnjak koji se lečenjem alkoholizma bavi i kao predsednik Zajedničkih klubova lečenih alkoholičara. Dr Vujošević dodaje i da nerado koristi spomenutu floskulu, iako je kod nas odomaćeno i skoro prihvaćeno kao normalno da mnogi ljudi piju na takozvani „socijalno prihvatljiv način“.

Šta podrazumeva zavisnost od alkohola

Svetska zdravstvena organizacija zavisnost od alkohola definiše kao svakodnevnu upotreba više od 3 alkoholna pića za muškarce i 2 za žene. Sve preko toga bi, prema rečima dr Vujoševića, trebalo da bude signal da je neko u problemu, ili da je na dobrom putu da ga stvori.

– Svaki čovek je priča za sebe i svaki čovek reaguje drugačije, pa ćemo kod nekog primetiti promenu i na toj jednoj ili dve čašice, a kod nekog drugog nećemo primetiti ni na mnogo više. To zavisi od životnog stava, karaktera, odnosa prema sebi i drugima, pa koliko god se držali definicije, o tome moramo da vodimo računa u proceni – objašnjava naš sagovornik. Iako čak i neki lekari preporučuju jednu ili dve čašice „za dobro zdravlje“, rakijicu za krvotok, srce, vino za krvnu sliku, pivo jer ima B vitamin, dr Aleksandar Vujošević je mišljenja da bi sve te preporuke trebalo da se daju opreznije, jer one mnogim ljudima dođu kao idealno opravdanje.

Duhovit primer naših naravi

Dr Aleksandar Vujošević pokušao je na primeru vica da ilustruje kako ljudi doživljajuje preporuke lekara. Kaže da, iako vicevi nisu uvek prikladni, ima jedan koji ove situacije doslovno opisuje. Naime, popularni Mujo i Haso su u kafani i pričaju o tome da je lekar Muji preporučio jednu čašicu, jer je to dobro za zdravlje. Pita ga Haso pa kako to da pije već treću, a Mujo mu odgovara da je morao da ide kod tri doktora. 

U praksi je to zaista tako, ako nekome kažete da popije jednu, popiće dve, jer gde je jedna, tu je i druga, da „duplira“ zdravlje. Ako kažete da popije jedan gram vitamina, šta ga košta da uzme dva. To su neki mehanizmi koje ljudi često koriste kako bi prikrili, pa i sebe ubeđivali da, u stvari, nisu u problemu – objašnjava za eKlinika portal dr Vujošević.

Alkohol je dobar anksiolitik

Što se tiče faktora rizika, sagovornik eKlinika portala navodi da je prisustvo alkoholizma ili bilo koje druge bolesti zavisnosti u porodici svakako alarm za oprez, prvenstveno zbog jednog obrasca ponašanja koji je pogrešan i kroz koji se problemi „rešavaju“ alkoholom. U nekom periodu života osobe koje su živele u takvom ambijentu osuđuju tu matricu, ali se ona, navodi dr Vujošević, u visokom procentu ipak ponavlja.

– Slede psihičko stanje osobe, karakter ljudi koji imaju simptome iz anksiozno-depresivnog spektra, ali i neki druge psihičke probleme, kakav je bipolarni poremećaj, i sve navedeno je dodatni faktor rizika koji može da utiče na osobu da uđe u nešto što zovemo simptomatski alkoholizam. Alkohol je dobar anksiolitik, utiče na to da se čovek opusti, da bude veseliji. Čovek je tako sazdan da stalno teži ka tome da mu bude dobro, da bude zadovoljan, da mu bude lepo, a često se u toj težnji služi i stvarima koje samo na prvi pogled zaista tako deluju. Kada se iste te stvari kontinuirano upražnjavaju, dolazi do problema – bićemo neko vreme raspoloženi kad popijemo, zaboraviti trenutno na svoje brige, ali onda će nam biti potrebne sve veće količine, zatim ćemo tokom dana, dok ne popijemo, biti sve neraspoloženiji, i to je jedan začarani krug koji vodi pravo u alkoholizam – objašnjava predsednik Zajedničkih klubova lečenih alkoholičara dr Aleksandar Vujošević.

Uloga okruženja važna, prisutan dvostruki moral

Promene u ponašanju najčešće primete porodica ili prijatelji – najbliže okruženje, ali i tada vrlo često dolazi do ljutnje, neprihvatanja i negiranja onih o kojima se radi. Dr Vujošević opisuje da se skoro bez razlike koriste komparacije kojima se brane poput „ali svi piju više od mene“, „to je samo jedna čašica“, „kolega isto pije, ali njemu žena nikada ne prigovara“ ili „nisam nikome uradio ništa loše“ i slično, i taj put do ubeđivanja da se krene sa lečenjem je naporan i dug, bliski dolaze i pitaju šta da rade i kako da pomognu, a osobe sa problemom ulepšavaju i zabašuruju stvarnost.

Upozoravajuće i uznemirujuće brojke

Dr Aleksandar Vujošević za eKlinika portal otkriva podatak da se samo jedan od 10 ljudi koji imaju problem sa alkoholom leči.

– Ljudi alkoholičarem zamišljaju osobu koja pije pivo ispred radnje dok se ne onesvesti, međutim, alkoholizam je sveprisutan u svim slojevima društva, od uspešnih, pametnih i ostvarenih osoba do onih koji su u potpuno drugačijem ili prosečnom socijalnom ambijentu. Procenjuje se da postoji samo 5 odsto potpunih apstinenata od alkohola, osoba koje sa njim nemaju apsolutno nikakav kontakt – ističe naš sagovornik i dodaje da su, kada je alkohol u pitanju, ljudi prilično licemerni i da su uvek tu kada treba da se popije, ide u provod, druži, veseli i pije, a kada čovek upadne u problem, od njega se uglavnom svi sklanjaju i okreću glavu.

Lečenje traje minimum dve godine i ne svodi se samo na apstinenciju

Adekvatna terapija se određuje individualno i u zavisnosti od karakteristika slučaja, a dva modela koja su se pokazala kao najbolja u praksi su psihoterapija sa farmakoterapijom, odnosno njihova kombinacija. Tu su zatim, prema rečima dr Vujoševića, porodična psihoterapija i kognitivno-bihevioralna terapija kroz koje se otklanjaju i porodični, a i drugi problemi koje alkoholizam prouzrokuje (problemi na poslu, u socijalnom okruženju).

– Pravac lečenja zavisi i od stepena zavisnosti, jer kao što smo rekli, nijedan čovek nije isti, i kao i svaka bolest – neka se leči lakše, neka teže. Uvek je potreban individualan pristup, potrebno je uočiti najbolje strane pacijenta i šta je to zdravo što ima u sebi, pa se afirmacijom kreće od toga. Mora se poraditi dovoljno na što boljem uvidu u bolest, pa ići ka menjanju navika i obrazaca ponašanja. Lečenje od alkoholizma traje najmanje dve godine i to je period u kome zavisnik ne treba samo da prestane da pije već i da promeni navike, jer ako prestane sa pićem, a sve ostalo nastavi, recidiv je pitanje trenutka – naglašava za eKlinika portal stručnjak za lečenje alkoholizma dr Vujošević.

Poruka za sve koji praktikuju po koju čašicu svakodnevno

Onima koji drže konstantu i u tome da piju jednu ili dve čašice dnevno, psihijatar poručuje da ipak razmisle o tome dok još njihova zdrava volja njima vlada, da i to prorede, da dve ne budu dve nego da bude jedna, da ne bude svaki dan, već svaki drugi, ili treći. Samim tim će, kaže, možda moći da utiču da mogućnost ulaska u problem sa alkoholom bude manja.

Alkohol je tu, među nama, vekovima je prisutan i verovatno će i biti, nema šanse da ga iko zabrani, a dok bude alkohola, biće i rizika od alkoholizma sa svim problemima koje stvara – kaže za naš portal dr Aleksandar Vujošević.

TEME:
Dušan
14:28, 22. 09. 2021. Odgovori

Posle 25god.cirkanja prestao sam da pijem 2015te.Počelo je u trecoj god.srednje škole klinački bezazleno ,rokenrol duga kosa da se ispadne važno u društvu ,nastavilo se kada nas uhvatilo i poslalo u vojsku rat tu nismo gasili.Po povratku porodična tragedija kao razlog da se pije više.
Smirim se malo oženim dobijem dete ali pije se i dalje sa posla prvo u kafanu pa kući ,vidim hoće žena da me ostavi posao na tankom ledu bacim žestinu i samo pivo cepam kao to nije alkohol.Od njega se udebljam 110kg razvedem se sahranim roditelje i jednog jutra padnem pritisak me cepa reko gotovo.Veli mi dr.druže ti možes ovako i neces jos dugo a moze i drugacije,reko kako je drugacije .Uputi me na psihologa ,divna zena ,kaže mi ako želis da batališ alkohol mozemo da radimo ,kažem hocu i krenem kod nje i psihijatra cepam lekove jedno godinu dana ,vidim može i evo 6god.nisam okusio.
Treba jaka volja izgubi se drustvo cini se da ostanes sam na svetu visak vremena.Okrenem se sportu trcanje bajs plivanje…
Eto moja prica ukratko izvinjavam se ako je haoticno napisano
Pozzz

Slobodan Niš
9:24, 28. 09. 2021. Odgovori

Nisi napisao ništa haotično,naprotiv, samo nastavi tako.

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend