Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Iznenadna smrt nepoznatog porekla ipak ima uzroke – rasvetljavaju ih doktori Đorđe Alempijević i Bojko Bjelaković

Piše: Danijela Tadić
8:51 - 16. 09. 2021.

Pod šifrom R96 vodi se „druga, iznenadna smrt, nepoznatog uzroka“, a lekari kažu da se iza nje krije neki problem sa srcem

Dr Bojko Bjelanović i dr Đorđe Alempijević: Prvi srodnici preminulih trebalo bi da se podvrgnu preventivnom pregledu Foto: Privatna arhiva/Medija centar/ Shutterstock

Život je veliko čudo, rekli bi mnogi. Moguće je da se čovek u desetoj deceniji života sasvim uspešno oporavi i od najteže bolesti, ali i da zdrava i mlada osoba, koja prethodno nije imala nikakvo sistemsko oboljenje, umre u roku od 24 sata. Tokom 2020. godine ukupno 2.601 osoba u Srbiji preminula je u veoma kratkom roku, bez bilo kakve bolesti koja bi mogla da upozori na tragičan ishod. Išli su na posao, odmor, na izgled sasvim zdravi pili kafu sa prijateljima, pa potom umrli u roku od dan ili dva.

Dijagnoze pod šifrom od R95 do R99

Za medicinu, ovakvi slučajevi nisu nepoznati. Zato se pod šifrom od R95 do R99 vode dijagnoze – neoznačeni i nepoznati uzroci smrti. R95 označava iznenadnu smrt odojčeta, R96 drugu iznenadnu smrt nepoznatog uzroka, R98 je smrt bez svedoka i R99 su drugi nedovoljno definisani i neoznačeni uzroci smrti.

Iznenadna smrt, uzrok nepoznat

Doktori nastoje da dijagnoza smrti pod šifrom R96 bude što manje. Smatra se da se iza šifre R96 najčešće krije neki problem sa srcem i da bi zato bilo dobro da se prvi srodnici preminulih podvrgnu preventivnom pregledu, navode stručnjaci koji su govorili za eKlinika portal.

– Šifra R96 obuhvata ostale naprasne smrti, koja podrazumeva umiranje prividno zdravih osoba, za koje se ne zna da su bolovale. One se nisu žalile na neki zdravstveni problem u relativno kratkom vremenu. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, to je smrt koja je nastupila u roku do 24 sata, od pojave prvih simptoma. Nekom, kako kažemo, odjednom pozli, uhvati se za grudi, počne teško da diše, izgubi svest i to je kriterijum za R96, bez obdukcije – objašnjava za eKlinika portal profesor sudske medicine na Medicinskom fakultetu u Beogradu dr Đorđe Alempijević.

Pod šifrom R 96, preminulo 37 osoba mlađih od 30 godina tokom 2020.

Njegov kolega, predsednik Udruženja za preventivnu pedijatriju Srbije, dečji kardiolog i vanredni profesor na Katedri za pedijatriju Klinike za dečije interne bolesti, Univerzitetskog Kliničkog Centra u Nišu dr Bojko Bjelaković je pre pre nekoliko godina, sa grupom doktora, organizovao istraživanje o smrti osoba mlađih od 30 godina, naprasno umrlih zbog nepoznatog uzroka. Nažalost, skoro niko od bliskih srodnika nije bio spreman da odgovori na upitnik koji im je bio prosleđen.

Prema podacima Zavoda za statistiku Republike Srbije (RZS) koje je eKlinika portal dobio od ove institucije, tokom prošle godine 37 osoba mlađih od 30 godina preminulo je na ovakav način.

Iznenadna smrt je kliničko stanje koje je uzrokovano najčešće, ali ne i uvek, ekstremnim formama poremećaja ritma srca, koje se manifestuje hemodinamskim kolapsom i potpunim prestankom cirkulacije. Karakteriše se odsustvom svesti, prestankom disanja, nedostatkom pulsa na velikim arterijama – pojašnjava za eKlinika portal profesor dr Bojko Bjelaković.

Kardiovaskularni skrining bližih rođaka

Udruženje za Preventivnu pedijatriju Srbije, sa Institutom za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Nišu, započelo je inicijativu kardiovaskularnog „skrininga“ bližih rođaka (članova porodica) osoba mlađih od 30 godina, koje su umrle naprasnom smrću nepoznatog uzroka u zadnjih 5 godina.

Nakon analize njihovog uzroka smrti i potvrđenog negativnog autopsijskog nalaza, porodicama ovih osoba uputili smo pozivno pismo da nam se jave radi dodatnog pregleda, ali nažalost, nismo dobili povratni odgovor ni u jednom slučaju. Sigurno je da je porodicama teško da se svega prisećaju, ali možda je ovo i posao za naše Ministarstvo zdravlja, koje bi uvelo obavezni porodični skrining bližih rođaka mlađih osoba sa naprasnom smrću – smatra dr Bjelaković.

Lečenje pod pogrešnom dijagnozom

Na pitanje da li se u primerima naprasne smrti nepoznatog porekla možda zapaža neki obrazac, pravilo zajedničko za sve slučajeve, dr Bjelaković kaže da ne postoji tako nešto.

– Ipak se, na povećan rizik od ovakvih događaja, može posumnjati ukoliko postoji porodično opterećenje. Nekada je povezano za slabiji sluh, neke strukturne i primarne bolesti srca, ukoliko postoje, ili neke genetske sindrome, koje lekari trebaju da prepoznaju. Dešava se i da se pojedine osobe dugo godina leče pogrešno, pod dijagnozom epilepsije, a da je u suštini u pitanju neka od bolesti srca – ističe za eKlinika portal dr Bjelaković.

Mlađa deca i dečaci najosetljivija grupa

Svaka kriza svesti, koja nastaje bez prethodnih simptoma i nije praćena konvulzivnim epizodama (medicinskim stanjem u kojem se telesni mišići brzo i uzastopno grče i opuštaju), takođe zaslužuje pažnju lekara i detaljnu kardiološku obradu.

Kada je u pitanu smrt nepoznatog uzroka, čini se da mlađa deca, pogotovo dečaci, predstavljaju najrizičniju grupu. Bitno je da imamo na umu da je svaki pacijent poseban i da je najbolje sa svojim lekarom razjasniti sve dileme ukoliko postoje – savetuje dr Bojko Bjelaković.

Pod šifrom R99 druga smrt, uzrok neoznačen, prema podacima RZS, prošle godine preminulo je 1.561 osoba, 51. lice bilo je mlađe od 30 godina, od čega 19. dece mlađe od jedne godine, i to 12 dečaka i 7 devojčica.

Veoma je teško prepoznati rizičnu decu

Profesor dr Bojko Bjelaković navodi da je, ipak, veoma teško prepoznati rizičnu decu, ali, i da se roditeljima mogu dati neki saveti. Spavanje na leđima, tvrda osnova kreveta, spavanje u sopstvenom krevetu ili kolevci, temperatura u prostoriji gde beba spava (između 18 i 22°C)… preporuke su koje će ponuditi svaki pedijatar. Kod starije dece, treba nastojati da dete ne leže odmah posle obroka, a svako teže buđenje treba prijaviti lekaru.

– Ukoliko se radi o starijoj deci, pogotovo u porodicama gde ima podataka o postojanju sličnih događaja, poželjno je obratiti se pedijatrima za stručnu pomoć i savet. Neki obavezni deo svakog pregleda je rutinski EKG svakog deteta, gde se mogu uočiti znaci neke od električnih bolesti srca čija učestalost nije tako mala i procenjuje se na približno 1:2.500 – naglašava dr Bjelaković.

Šta je neoznačen i nejasan uzrok smrti?

Značaj preventivnih pregleda ističe i profesor dr Đorđe Alempijević, koji nam i objašnjava šifru R99.

– Za razliku od R96, kada čovek umre bez neke prethodne bolesti, u proseku u roku od 24 sata, kod šifre R99 „ostale, druge smrti uzrok neoznačen ili nejasan“, u pitanju je neko ko je bolovao. Na primer, čovek je lečen od psihijatrijskog oboljenja, ali u jednom momentnu je umro. Svima je jasno da se ne umire od šizofrenije ili depresije kao takve, jednostavno ne zna se od čega je ta osoba preminula i to je dijagnoza R99 – kaže za eKlinika portal profesor dr Alempijević.

Ni obdukcija nekada ne može utvrditi uzrok smrti

Primera radi, kako objašnjava dr Alempijević, postoje neke okolnosti kada ni obdukcijom, ako su leševi truli, ne možete utvrditi uzrok smrti.

Čovek je umro u stanu, živeo sam i otuđen, komšije su osetile zadah leša iz stana i pozvale policiju, leš se raspada, nadut je i onda ne može da se utvrdi pravi uzrok smrti. Može i u takvim stanjima da se utvrdi, ako su neke povrede u pitanju, ali često ni posle obdukcije, niti hemijsko-toksikološke analize, ne nađemo nikakav uzrok smrti. Možda je ta osoba umrla od upale pluća ili infarkta, ali to ne znamo zato što su leševi truli, pa samim tim i pluća i srce – objašnjava profesor dr Alempijević i dodaje da kod mlađih osoba ima i nasilne smrti, ako je koristila neku drogu na primer, a okolina nije ništa o tome znala.

– Tada je smrt direktna ili indirektna posledica upotrebe određenih supstanci, to je samo jedan od primera. Ne mogu uvek da se vide ubodi igle, jer narkotik može da se unosi i ušmrkavanjem ili pušenjem. U tim slučajevima je važno da se uradi obdukcija i da se preduzmu mere kako bi se pokušao utvrditi uzrok smrt. Teži se ka tome da se broj ovakvih dijagnoza svede na minimum. U principu ne bi trebalo da postoji nijedna takva dijagnoza, a da slučaj nije obdukovan – naglašava dr Đorđe Alempijević.

Kako mrtvi mogu da pomognu živima?

Profesor Alempijević potvrđuje tezu da su moguće naprasne smrti najčešće uzrokovane srčanom slabošću. Moguće je, kako ističe, da neka od stanja na srcu budu u vezi sa nasleđem.

Recimo, problemi s jonskim kanalima i u tim situacijama bi bilo dobro da se napravi postmortalno genetsko testiranje. Valjalo bi utvrditi da li je to vezano za neko nasleđe. Onda bi suštinski mogla da se radi prevencija u odnosu na bliske srodnike, braću, sestre, eventualno roditelje, i da se vidi da li su i oni nosioci takvih gena. U slučaju pozitivnih nalaza oni bi mogli da se podvrgnu češćim kontrolama. Ovo su neki od postulata i primenjivosti sudske medicine, koja nastoji da saznanja iz obdukcione sale praktično primeni i pomogne živima – naglašava profesor Alempijević.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend